Najbolja glumica Festa Ivana Vuković: U film "Za danas toliko" su ušle emocije koje među sobom negujemo

A odlukom glavnog žirija, nagradu "Beogradski pobednik" za najbolju glumicu dobila je Ivana Vuković za ulogu Višnje u ovom ostvarenju.

Iako je na dodeli priznanja kratko rekla: "Hvala žiriju od srca. Nisam stigla ovih dana da se zahvalim svima... Hvala publici koja ovih dana nesebično deli sebe sa nama, obasipajući nas pozitivnim utiscima", za naš portal je dodala:

- Što se mene tiče ovaj film mi je promenio život. Od premijere, koju smo imali 1. marta, i tog prvog susreta sa publikom. Od tada, od te večeri, kao da je film otvorio sva vrata... Toliko nesebičnih utisaka, ljudi koji bukvalno sebe dele kroz poruke, tako da mi najmanje pričamo konkretno o scenama i onome što smo radili.

Ono što joj je najlepše, nastavlja, jeste što ima utsisak da je našla ljude sa kojima se oseća sigurnom.

- Zahvalna sam im, od porodice do prijatelja, pa tako, eto, i u poslu. I u okviru toga radim ono što mi prija. Mislim da sam dala svima najbolju sebe – iskrena je Ivana, koja još uvek pod utiskom uspeha koji se dogodio kaže da rečima ne ume da opiše kako se oseća nakon osvajanja nagrade.

https://www.youtube.com/watch?v=EFA08sM3EXQ

Ostvarenje „Za danas toliko“ scenariste i reditelja Marka Đorđevića premijerno je prikazano u „Takmičarskom programu“ 52. izdanja beogradskog FEST-a. U sinopsisu filma je zapisano: "Spremanjem omiljenih mu kolača – čupavaca, Šarenci uspevaju da namame najstarijeg brata da dođe kući. Vreme kao da prestaje da postoji i počinje bajka o srećnim ljudima. Naizgled obični letnji dani postaju neobični. Zaljubljeni u život, oni uzdižu realnost iznad tla, rasterujući tamne oblake vedrinom", a reditelj Marko Đorđević je dodao "Ovo je naš film, u ime vedrine i u ime ljubavi".

- Meni je ovaj film promenio život od premijere, i tog prvog susreta sa publikomd tada. Od te večeri, kao da je otvorio vrata... Toliko nesebičnih utisaka ljudi koji sebe, svoj život, dele kroz poruke, tako da mi najmanje pričamo konkretno o scenama - objašnjava Ivana.

Glavni junaci filma "Za danas toliko" su Vasa koji dolazi kući kako bi kompletirao sastav porodice Šarenac. Tu su brat Moca sa svojom ćerkom Martom, sestra Višnja i pas Кuliša. Odavno se nisu okupili pa su se uželeli jedni drugih i sve svoje ostale obaveze stavljaju pod drugi stepen prioriteta. Međutim, iznenada umire Kika, njihova učiteljica glume, kod koje su odrastali, od najstarijeg Vase do Marte...

- To je zapravo naša emocija. Sve je, kao i uvek, počelo sa Markom Đorđevićem. Inspiracija, proces koji traje dok ne krene snimanje, upoznavanje sebe kroz priču. Upoznala sam svoju najlepšu stranu kroz ulogu Višnje. Sakupila su se osećanja za sve žene kojima se divim, dala sam najzaigraniji, najranjiviji, najoptimističniji, najsrećniji deo sebe.

U ovaj film su, kako kaže, ušle emocije koje akteri među sobom neguju godinama i da im je bila nasušna potreba.

- Želeli smo da radimo nešto u čemu ćemo da uživamo. Uspostavilo se da se tako osećaju i oni koji gledaju film, svako iz svog iskustva. A potreba da posle to podele i na društvenim mrežama, za mene je to bio susret koji ne znam kako bih ovog trenutka rečima opisala, toliko sam bila dirnuta. Osećamo zahvalnost na tome, iako tu nema ničeg racionalnog. A, takav je i film. Racio može da se skloni sa strane, događa se nešto drugo. Ne znam da li razumem bilo šta, niti da li treba da se razume. Takve poruke smo dobili, da ne umem ni da ih citiram, toliko su posebne. Ali, otprilike da ih sumiram, glase da su doživeli ono o čemu su sanjali – priča nam Ivana i dodaje:

- Porodica je dramaturški okvir ove priče. Ne bih volela ništa da objašnjavam, nema potrebe, sve je u tome. Treba gledati film, samo su se prelila naša osećanja, da smo se mi okupili oko toga, da je u tom trenutku planulo - hajde da uradimo nešto u čemu se mi osećamo lepo, dobro, i da u tom periodu dok to radimo damo ono najbolje od nas. Pošto je to bio fokus probudila se svest da je to moguće. Pitao me je jedan prijatelj, da li ovakvi ljudi stvarno postoje, pomislila sam da li smo mi neki specifične ljude igrali? On je nastavio, da li postoje oni u životu i rekla sam da verujem da ne da postoje, nego žive među nama jer sam ih upoznala. I samim tim što smo ovaj film snimili, podelili smo deo ličnog iskustva i stava da su oni među nama. A potreba svih nas je da ih bude što više.

U ovom filmu, koji je sniman na lokacijama Kragujevca, su najvećim delom deca ovog grada. Od reditelja Marka Đorđevića, glumaca Filipa Đurića, Nikole Rakočevića, Ivane Vuković, Milice Jovović, male Mione Peković, potom Tamare Todoroviće, Đorđa Nešovića, Đorđa Đokovića….

- Iako to nije bila prva zamisao, prirodno je došlo do toga. Srećna sam što sam se vratila ne samo svom gradu, nego sebi – priznaje Ivana.

Posle premijere, u vrtlogu komentara raznih ljudi, kako kaže, i njoj se zavrtelo u glavi i srcu.

- Ovaj film je stvarno kolektivan čin i zahvalna sam onima koji su odlučili da dobijem nagradu. Ali, kad se radi u ime nečeg mnogo većeg, uzvišenijeg cilja, to me oslobađa osećaja samodovoljnog, nego prerasta dalje, tamo gde treba. Beskrajno sam zahvalna na nagradi, srećna i što je Marko osvojio ugledno priznanje, ali najveće nagrade su one koje dobijamo od gledalaca - zaključila je Ivana Vuković, koju pamtimo po bravuroznim ulogama, između ostalog, u filmu "Moj jutarnji osmeh" Marka Đorđevića, kao i u seriji "Kljun".

Bonus video: Ivana Vuković i Stefan Vukić u "Među nama": Lav i Džulija Roberts preko Novog Sada do bioskopskih dvorana