2
Fantastična je atmosfera na setu, sve je jako opušteno i frendli, kaže za Nova.rs Milica Vujović, koja igra Lolu i u nastavku legendarnih "Munja" koji se upravo snima.
Milica Vujović je jedna od onih gradskih devojaka koje imaju u sebi nešto posebno i drugačije, neku misterioznu privlačnost. Svi je dobro znaju, i ako je imala samo jednu filmsku ulogu u životu, ostavila je dubok trag kao Lola u „Munjama“. „Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš“, pevala je fatalna Lola u filmu pesmu koja je postala generacijski hit.
Ovih dana je Lola ponovo aktuelna jer se snimaju „Munje opet“ posle 20 godina, sa skoro identičnom filmskom ekipom, a premijera se planira za sledeću godinu. Pored reditelja Raše Andrića, scenariste Srđe Anđelića, glumaca Sergeja Trifunovića, Borisa Milivojevića i Maše Mandžuke, i Milica je takođe deo tima.
Jako dobro raspoložena i sa neprestanim osmehom, odlučila je da prvi intervju u životu da za Nova.rs i ispriča svoju priču ko je ona zapravo.
– Baš vam hvala, super mi je što je ovako gotivna atmosfera, ja sam obožavala novinarski posao, upravo zbog toga što je svaki put drugačije – kaže nam Milica, koja je takođe nekada bila novinarka, dok sedimo na jednom vrlo stajliš i cool splavu na Zemunskom keju, po njenom izboru.
Snimanje „Munja opet“ je počelo pre dve nedelje i Milica je već snimala neke scene.
– Fantastična je atmosfera na setu. Bila sam prisutna i prvog dana snimanja. Toliko je sve opušteno i frendli… Možda reditelju i snimatelju to ne deluje kao meni, ali ono što je interesantno je da je šminkerka ista kao pre 20 godina, akviziter je isti… Sve je u daleko boljim uslovima tehnički, sad je to jedan set sa ozbiljnim pomoćnim vozilima.
Na prvim „Munjama“ su nam kao ketering donosili jednu „pljeku“ i to je to (smeh). Mi smo svi isti ljudi, ali imamo 20 godina više i toliko više i iskustva, tako da ne postoji nikakva frka. Mislim da maksimalno svi uživamo u celom procesu i to je posao na koji jedva čekaš da ideš – kaže veselo Milica.
Pre 20 godina kada su se snimale „Munje“, ona je prvi put bila ispred kamere i sigurno joj nije bilo nimalo lako.
– Bilo je kao tajfun! To je bio jedan neviđen zadatak zato što sam bila suočena ne samo sa sviranjem, već i sa stajanjem na bini, i sa pogledom 200 statista. Tako da sam bila prilično uplašena, a to se manifestovalo nekim mojim pank look-om. Ja sam Lolu odglumila, jer privatno nikad nisam imala takav „fuck off“ imidž. Ljudi koji me poznaju to znaju.
Inače, kad je u pitanju ta stara Lola, desilo se par puta da naletim na neke devojke tako kratko ošišane i da se oduševe što me upoznaju, tako da sam ostavila uticaj na jednu specifičnu grupu ljudi od kojih dobijam feedback.
Pesma „Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš“ koja je između ostalog i proslavila Milicu na filmu, i danas je hit među alternativnijim klincima.
– Šta da ti kažem kada je Raša Andrić prvi put čuo tu pesmu kada smo je izvodili na bini tokom snimanja scene. Bio je u fazonu: „Pa, dobro, ajde, ok“. Imala sam veliku podršku Eysburna, oni su i napravili pesmu. Oko te pesme se spojilo dosta kreativnih ljudi, čak smo tekst pisali zajedno, Kojot i ja. Dosta sam bila okupirana time kako će da ispadne ta stvar, i ona je na kraju bila najveće iznenađenje.
Meni je bio dodeljen Maki Man – Marko Banićević, naš drug, da mi pravi društvo. I on je bio deo ekipe, važan lik. Cele „Munje“ su bile snimljene za 30 dana, i dosta toga je bilo jako spontano tako da sam ja shvatila šta mi zaista radimo tek kad je film izašao. Mi smo duboko verovali da pravimo neki andergraund film.
Zbog pravila produkcije Milica ne sme da nam otkrije ko je i šta radi danas Lola u „Munjama opet“, ali kaže da je u pitanju pozitivan lik.
– Lola ima zadatak da pokaže ženama u zrelijim godinama da nije kraj i da život zapravo tek počinje. Posle tih brojnih Rašinih ostvarenja sigurna sam u njegov ukus i znam da će on napraviti od svega nešto što će biti u vedrijem i veselijem duhu, što nam svima treba. Tako da sam se potpuno prepustila ekipi na čelu sa Rašom i snimateljem Duletom Joksimovićem.
Milica je u „Munjama“ delovala jako cool, kao suprotnost Maji Mandžuki, koja je igrala lik Kate, lepoj i ženstvenoj plavušici. Međutim, kako kaže, danas se sve to spojilo.
– U vreme mog i Majinog odrastanja te razlike su se definisale kao „Zvezda“ i „Akademija“. Ali vremenom su se te dve struje ujedinile, 20 godina kasnije ne bih rekla da tu postoje bilo kakve razlike. A što se tiče toga da li sam cool, više mi je drago da neko to misli, nego da sam odbojna i hladna.
Inače, Maja i ja smo na prvu loptu kliknule, različiti smo tipovi, ali smo našle zajednički jezik i nikada se nismo takmičile. Obe smo se radovale tom projektu, a kako je vreme prolazilo, susretale smo se par puta slučajno i evocirale smo uspomene sa snimanja. To je kao kad sa nekim odeš na neko putovanje, i koliko god vremena prođe, kad ga sretneš posle se zajedno prisećate događaja. Tako da su odnosi ostali sjajni – dodaje „Lola“.
Pop iz „Munja“, Sergej Trifunović, je privatno Milicin veliki prijatelj kojeg je upoznala 1996. u gradskom autobusu na liniji 31 kad je išla u u MUP u Ljermontovoj po vozačku dozvolu.
– To su bila vremena kada su ljudi bukvalno ispadali iz autobusa i ništa tu nije bilo smešno, jedini ljudi koji su se smejali smo bili nas dvoje i kad smo izašli iz autobusa nastavili smo da se smejemo. Fantastične stvari smo doživeli zajedno, to je baš jedno dugogodišnje prijateljstvo. Sergej je uvek bio rado viđen u društvu i prema meni je uvek imao drugarski i naklonjen stav, tako da je za mene uvek bilo mesta da provodim vreme sa nekim ljudima sa kojima inače ne bih mogla.
Na primer, sa Milenom Dravić, Draganom Nikolićem, Cecom Bojković… I Sergej je u tom smislu uvek bio drug, stvarno smo se dobro zezali. To je bio čitav jedan krug ljudi, puno puta smo i putovali zajedno… Imali smo avanturistički duh, snagu i volju da se krećemo i da istražujemo – priseća se naša sagovornica.
Zanimljivo je da je na na jednom od brojnih svojih putovanja Milica bila i kod Džonija Štulića u Holandiji, ali se ne seća puno toga jer tada danima nije spavala.
– Ja sam se kod njega u stanu dokopala neke udobne fotelje, ali naravno da mi je bilo drago što je tu taj čovek. Azru sam slušala kao klinka u osnovnoj školi. Sećam se da je Džoni prepevavao Ilijadu u tom periodu i bio je jako dobar domaćin.
Milica je nekada bila poznata u noćnom životu alternativnog Beograda, kao popularna devojka specifičnog stila koja voli da izlazi.
– Mene se svi sećaju iz noćnog života. Mi smo bili generacija koja je neviđeno skitala. Ja sam imala poseban kapacitet za to i mnogo ljudi sam upoznala kretajući se tako po gradu. Mogu da kažem da je to bio jedan od mojih glavnih imidža, kao neko ko se tu muvao po raznim mestima, u raznoraznim ekipama, uvek u nekom dobrom provodu – priča nam veselo „Comi“, kako je zovu prijatelji.
Danas Milica vodi jedan sasvim drugi život, majka je 14-godišnjeg dečaka, i mnogo toga što je vezano za izlaske tokom poslednjeg perioda joj je izmaklo, ali to je i prirodno.
– Sada imam preko 40 godina i nikad se nisam osećala tako dobro. Dok odrasta dete neki problemi deluju nerešivo, međutim, vreme rešava sve. Činjenica je da ova konzumentska kultura malo potcenjuje zrelije godine, i u tom nekom kontekstu nove „Munje“ se pojavljuju u pravo vreme. Kada si u 20-im mnogo više se opterećuješ mišljenjem drugih ljudi, u ovim godinama već lakše shvataš da se život naprosto dešava, i zato mi snimanje fima u ovom trenutku baš prija – dodaje Milica.
Neminovno je i da se podsetimo glumca koji je igrao u prvim „Munjama“, a koga danas na žalost više nema među nama. U pitanju je veliki Nebojša Glogovac.
– Ja sam i njega upoznala preko Sergeja, kad su bili mladi, mnogo godina pre „Munja“. Tu su u ekipi bili Đuričko, Kaja Žutić, razni ljudi… Družili smo se. Glogi je bio jedan beskrajno duhovit tip. I ono što sam ja tada primetila na snimanju prvog dela, on je uvek u scenu ulazio sa takvom lakoćom i osmehom, da nisi znao kad glumi, a kada ne. Jedan ozbiljan šef, laf… Imala sam sreće da više puta budem u njegovom društvu.
Nakon „Munja“, Milica se u međuvremenu uglavnom bavila novinarstvom. Bila je na televiziji B92 i vodila emisije „Lolipop“ i „Extreme Life“, kasnije je radila i na TV Avala, a od 2011. uglavnom je pravila emisije u privatnoj produkciji. Neko vreme je provela i u inostranstvu, u Amsterdamu.
– Moj rad na B92 je početku bio jedna fantastična škola i obučavanje. Imala sam muzičku emisiju, radila sam razne intervjue i specijale. Bila sam jedini novinar koji je bio zadužen za intervjue sa velikim bendovima i muzičarima u to vreme. Ali ja se nikad nisam opredelila ni za šta. Upravo se radi u multidisciplinarnosti. Svašta mi se sada mota po glavi. Osluškujem život… – zaključuje „Comi“ dok završavamo razgovor i pričamo o prošlim danima i budućim planovima.
Bonus video: Snimanje filma „Munje opet“