0
"Evo nas konačno okupljeni zajedno", rekla je slavna glumica Džodi Foster na ovogodišnjem Kanskom festivalu, primajući Zlatnu palmu iz ruku velikog Pedra Almodovara. I ta rečenica je možda i najbolji opis koji priliči ovom tekstu u kojem želimo da sumiramo najvažnije kulturne događaje u protekloj godini - "Konačno zajedno!"
Nakon mnogo odlaganja, otkazivanja, našao se (nekako) način da se ipak održe dugoočekivane premijere, festivali i uruče nagrade najboljima. Neki su bili vredni čekanja, drugi su ipak razočarali, ali sve u svemu mi smo izdvojili one koje su ostavili najveći utisak i o kojima će se još pričati…
93. dodela Oskara – Trijumf filma „Zemlja nomada“
„Zemlja nomada“ (Nomadland) trijumfovao je na 93. dodeli Oskara kao najbolji film, a rediteljka tog ostvarenja Kloi Žao postala je tek druga žena u istoriji dodele nagrada Američke filmske akademije koja je osvojila priznanje za režiju. Za ulogu u ovom filmu Oskara za najbolju glumicu dobila je Frensis MekDormand, a glumac Entoni Hopkins dobio je nagradu za najboljeg glumca za film „The Father“ čime je ujedno postao i najstariji dobitnik najprestižnijeg priznanja.
Film „Još jedna tura“ danskog reditelja Tomasa Vinterberga osvojio je Oskara za najbolji strani film, a u toj kategoriji bio je nominovan i „Quo Vadis, Aida“, sarajevske režiserke Jasmile Žbanić.
Prvi put u istoriji žena na čelu Luvra
Luvr od septembra ima ženu na čelu prvi put u istoriji tog muzeja dugoj 228 godina. Loren de Kar, preuzela je novu funkciju, jednu od najvažnijih na svetu u oblasti umetnosti, 1. septembra.
De Kar upravlja Luvrom, koji ima godišnji budžet od 240 miliona evra, i više od 2.000 zaposlenih, u teškom trenutku pandemije, što su mnogi podržali, ali bilo je i onih koji su pokušali da ospore njen rad.
Džodi Foster otvorila Kanski festival
Južnokorejski reditelj Bong Džun-ho, Spajk Li, Džodi Foster i Pedro Almodovar otvorili su u julu u Kanu 74. Međunarodni filmski festival, kojim se obeležavao veliki povratak svetskog filma teško pogođenog epidemijom kovida.
– Evo nas konačno opet okupljeni zajedno i u našim lepim toaletama – rekla je glumica Džodi Foster, koja je prva uzela reč na sceni gde joj je počasnu Zlatnu palmu uručio Pedro Almodovar.
Odluka žirija na čelu sa rediteljem Spajkom Lijem, prvim Afroamerikancem na ovoj poziciji, da Zlatnu palmu dodeli francusko-belgijskom filmu „Titan“ malo koga na festivalu nije iznenadila. Film Žulije Dukurno nije se pominjao među sigurnim favoritima, a nakon premijere su i publika i kritika ostali u najmanju ruku zatečeni filmskom pričom o igračici (Agate Rusel) koja seksualno opšti sa automobilima (sa jednim od njih čak i zatrudni), a ujedno je i serijski ubica i krije se predstavljajući se kao davno izgubljeni sin jednog vatrogasca (Vensan Lindon).
Zanimljivo je da je ove godine naša domaća serija „Kljun“, u produkciji United Media, bila prva srpska serija koja je prikazana na prestižnom Međunarodnom festivalu serija u Kanu i osvojila nagradu pubike.
Penelope Kruz osvojila Zlatnog lava na Venecijanskom festivalu
Penelope Kruz, glavna protagonistkinja drame „Madres paralelas“ (Parallel Mothers / Paralelne majke) Pedra Almodovara, ponela je trijumfalno Pehar Volpi – nagradu za najbolju glumicu 78. Filmskog festivala u Veneciji.
– Hvala ti, Pedro, ovo je sto posto tvoje. Hvala ti što si verovao u mene i inspirisao me svakoga dana svojom potragom za istinom i ispred i iza kamera. Tvoja besprekorna radna etika, tvoj umetnički osećaj za vreme koji je tako teško naći u ovim ludim danima, tvoja posvećenost detalju ponovo je stvorila magiju i ne mogu biti ponosnija i zahvalnija što sam bila deo toga. Obožavam te – rekla je tada Kruzova i nagradu posvetila suprugu Havijeru Bardemu, deci Luni i Leu, svojoj majci i svekrvi koja je nedavno preminula.
– Njena ljubav i strast prema ovom pozivu bila je nemerljiva. Pri našem poslednjem susretu svekrva mi je rekla: ‘Volim te’, ali onda dodala tiho, skoro nečujno: `Pehar Volpi`. Kako je znala?! Ovo je za sve majke!
Premijera filma „Nije vreme za umiranje“, poslednjeg sa Danijelom Krejgom u ulozi Bonda
Poslednji film o Džejmsu Bondu sa Danijelom Krejgom u glavnoj ulozi najzad je doživeo svetsku premijeru u Londonu u septembru, 18 meseci kasnije nego što je planirano, zbog pandemije koronavirusa. Krejg je tada za Radio BBC 5 na crvenom tepihu rekao da je ova uloga bila „neverovatno važna za kinematografiju i istoriju.“
– Teret toga je bio neko vreme na mojim plećima i imao sam neverovatnu sreću – rekao je glumac i dodao da pre godinu dana nije mogao da zamisli da će doći do premijere, i da je osetio ogromno olakšanje što je konačno u Rojal Albert holu u Londonu, gde je publika pvi put videla poslednjeg Bonda.
Abdulrazak Gurna dobio Nobelovu nagradu za književnost
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost je Abdulrazak Gurna, pisac rodom sa Zanzibara. Gurna je nagradu dobio za „beskompromisno i saosećajno prodiranje u posledice kolonijalizma i sudbinu izbeglica u procepu između kultura i kontinenata“, stajalo je u obrazloženju Švedske akademije.
Gurna je odrastao na ostrvu Zanzibaru, ali je u Englesku stigao kao izbeglica šezdesetih godina 20. veka. Objavio je 10 romana i niz kratkih priča. U obrazloženju Nobelovog komiteta navedeno je da se tema izbeglištva proteže kroz njegov celokupan opus.
Rusi snimili film u svemiru
Otisnuli su se na neizvesno putovanje, u avanturu kakva se jednom doživljava, rešeni da ispišu istoriju. I ruskim umetnicima pošlo je to za rukom. Postali su prvi koji ne samo što su snimili film u svemiru, već su se uspešno vratili na Zemlju posle tog pionirskog poduhvata.
Ruska filmska ekipa, smeštena u letilici Sojuz, rekla je u oktobru „zbogom svemiru“ nakon 12 dana provedenih na Međunarodnoj svemirskoj stanici. I okončanja snimanja prvog dugometražnog ostvarenja u kosmosu „Izazov“.
Glumica Julija Peresild je postala prva dramska umetnica koja se vinula put kosmosa i tamo boravila čitavih 12 dana, a ekipa koja je načinila ovaj pionirski poduhvat brojala je petoro članova. Osim glumice, na Međunarodnoj svemirskoj stanici boravili su i reditelj ostvarenja Klim Šipenko, ali i ruski astronauti Anton Škaperlov, Oleg Novicki i Pjotr Dubrob, koji su se sada prvi put oprobali u glumačkim vodama. U filmu, za koji se još ne zna kada će biti premijerno prikazan, koristiće se četrdesetak minuta kadrova snimljenih u svemiru.
Održana premijera filma „Dina“
„To je to! To je ono što sam video u svojoj glavi dok sam čitao knjigu kao dete“ – Ovo je bila vrišteća reakcija prijatelja glumaca Oskara Ajzaka i Džoša Brolina kada su prvi put pogledali film „Dina“ u septembru.
I takav utisak nakon gledanja jednog od najiščekivanijih filmova 2021. godine nije bio jedini. Svi su se sve vreme pitali kako je neko uspeo da tako verno dočara istoimenu knjigu Frenka Herberta iz 1965. godine. A to je pošlo za rukom kanadskom sineasti Deniju Vilnevu, i izvrsnoj glumačkoj ekipi koju je okupio. U „Dini“ igraju Timoti Šalame, Oskar Ajzak, Rebeka Ferguson, Džoš Brolin, Stelan Skarsgord, Havijer Bardem, Zendaja, Džejson Mamoa…
Film se pravio čitave tri i po godine. Koštao je oko 165 miliona dolara, a premijera je odlagana i odlagana. Krivac je naravno bila pandemija. I kada se napokon desila 3. septembra na Venecijanskom filmskom festivalu, većina je ostala bez teksta.
ABBA objavila novi album
Jedna od najuspešnijih pop grupa svih vremena, ABBA, ponovo je se okupla i predstavila „Voyage“ – potpuno novi album snimljen u studiju Benny Anderssona. Reč je njihovom prvom studijskom izdanju objavljenom nakon albuma „The Visitors“ iz 1981. godine, a stiže gotovo 50 godina nakon prvenca „Ring Ring“ iz 1973.
Povratnički album grupe ABBA jedinstven je događaj u istoriji pop muzike – niko se nikad nije vratio posle 40 godina sa takvim uspehom na svim top listama i kao najbrže prodavani proizvod godine.
Održana premijera filma „Matriks: Uskrsnuća“
Čekanje armije fanova sage o Matriksu konačno se završilo krajem decembra objavljivanjem filma „Matriks: Uskrsnuća“ (Matrix Resurrections), četvrtog dela jedne od najuspešnijih filmskih franšiza poslednjih decenija. Međutim, s premijerom, 18 godina nakon prethodne, počela je i lavina loših kritika, razočaranja, ali i ponekih „dobroćudnih“ i nostalgičnih pokušaja da se stane u odbranu režije Lane Vahovski.
Priča je smeštena 20 godina nakon navodne smrti Nea (Kijanu Rivs), kojeg sada zatičemo kao depresivnog Tomasa Andersona, tvorca video-igre „Matriks“. On živi svoj život „normalno“, konzumirajući svakodnevno plave pilule koje mu je prepisao psihijatar (Nil Petrik Haris). Tokom oporavka od „mentalnog sloma“, on doživljava vizije, a nakon susreta sa „neobično poznatom“ Tifani (Keri-En Mos), njegov svet počinje da se otvara…
Bonus video: Vaskrsnuće Matriksa – gosti Stevan Filipović i Miljan Tanić
