Sve o radarima u Srbiji: Love prekršaj na već 300 metara, a evo šta sve snimaju

Kad je reč o klasičnom radaru, kaže da ih je u tom terminu na putevima Srbije sve manje i osvrće se na to kojih sve novih vrsta ima.

Laserski uređaji - lidari

"Sada su sve zastupljeniji laserski uređaji, odnosno takozvani lidari, koji imaju drugačiji princip rada. U pitanju je novija generacija laserskih uređaja za merenje brzine. Ovo važi za ručne ili stacionarne uređaje za merenje brzine koje koriste policijski službenici", kaže advokat Miljević na početku razgovora.

Takođe, dodaje, imamo i konzole-nosače, sisteme za merenje brzine koji su faktički operativni tokom celog dana, kao i sisteme za merenje prosečne brzine kretanja na auto-putevima.

"To i nisu merila brzine vozila u saobraćaju jer se tu način brzine izražava standardnom formulom b=s/t - brzina (b) jednaka pređenom putu (s) podeljeno s vremenom (t). Imam i dokumentaciju 'Puteva Srbije' koja potvrđuju da oni nemaju uređaje za merenje brzine u klasičnom smislu, već je to obračun pređenog puta u jedinici vremena od tačke ulaska do tačke izlaska, jer se brzina ne meri samo na ulazu i izlazu, već postoje i međusekcije na kojima se vrši merenje prosečne brzine kretanja”, kaže advokat Miljević.

“Ono što dodatno imamo na putevima su takozvani dual radari koji su uređaji poslednje generacije i snimaju brzinu kretanja u više saobraćajnih traka istovremeno”, kaže on.

Hvataju prekršaj na 150 do 300 metara

Kad je reč o tome na koliko metara radari hvataju prekršaj, naš sagovornik kaže da to zavisi od konkretnog radara.

“Ako govorimo o klasičnim prenosnim uređajima za merenje brzine, iz ruke ili da se postavljaju na stalak, to su uređaji koji imaju kapacitet merenja brzine i na udaljenostima većim od 500 metara. Ali to nije praksa prilikom merenja brzine kretanja, već snimanje počinje na odstojanjima od 150 do 300 metara, to je neki prosek, jer se nastoji da se pored usnimljene brzine učini vidljivom i oznaka. Iz razloga što je jedino verodostojna isprava o prekršaju fotografija na kojoj se vide sva obeležja prekršaja, a to su brzina i registarske oznake”, kaže Miljević.

Radar koji beleži prosečnu brzinu

Na pitanje šta je prosečna brzina, advokat objašnjava da je to “brzina koja se ne utvrđuje trenutno, već se utvrđuje na osnovu pređenog puta u jedinici vremena, između dve kontrolne tačke, početka i kraja”.

"Ako znamo tačnu dužinu puta i za koje vreme je to vozilo prešlo put, onda tu izražavamo prosečnu brzinu, koja je, po mom mišljenju, dosta sporna.

Na primer, neko može da vozi konstantno 140 km na sat na auto-putu, što je 10 iznad dozvoljenog, ali je znatno manje ugrožavajuće od nekoga ko je vozio na nekim deonicama i više od 200 km/h, ali u proseku možda 120, pa se njegov prosek opet izvuče na nekih 135 ili 140 km na čas. Dakle, prosek, kao i statistika, govori i sve i ništa.“

"Brzinu meri u dolasku, ali i u odlasku vozila"

Inače, prekršaj se po pravilu registruje bez obzira na to da li vozilo ubrzava, kreće se istom brzinom ili usporava.

“Ne postoji senzor koji se može smatrati okidačem. Uređaji su podešeni da mere brzinu, pa možete imati veliku brzinu u fazi usporavanja i ona će biti očitana u nekom trenutku kao trenutna brzina. Takođe, treba znati da brzina može da se meri ne samo u dolasku već i u odlasku vozila i onda se označava znakom minus, kao negativna vrednost. To se praktikuje na deonicama gde je morfologija terena takva da je iz nekih razloga teško organizovati snimanje brzine vozila u susret, pa se vrši snimanje brzine u odlasku i onda se vozač ne zaustavlja, nego mu se po pravilu upućuje poziv da se izjasni o tome ko je upravljao vozilom naknadno”, objašnjava Miljević.

Šta će detektovati novi radari

Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević ranije je najavio postavljanje sistema za merenje prosečne brzine kretanja vozila za koje je bilo najavljeno da će da budu postavljeni širom Srbije ovog meseca. Oni na nekim deonicama i jesu postavljeni, ali za sada nema zvaničnih informacija da li je taj sistem i proradio u punom kapacitetu.

Prema njegovim rečima, ovi uređaji će detektovati:

• prekršaje brzine
• korišćenje telefona
• sigurnosnog pojasa
• parkiranje
• sve ostalo što dovodi do najtežih saobraćajnih nezgoda

Mobilni radari uvek na drugoj lokaciji

Ono što je novo to su mobilni radari, a kod njih je caka u tome što će uvek moći da budu na nekoj drugoj lokaciji, pri tom dobro sakriveni.

''Kada su u pitanju mobilni radari, oni mogu da se pomeraju i vozači neće znati da li se radar nalazi u kombi vozilu ili prikolici, ili u nekom drugom uređaju. Nikada nećete znati na kojoj lokaciji se nalazi i niko neće moći da vas upozori na radar, i kažnjavanje svih učesnika koji ne poštuju saobraćajne propise biće izuzetno veliko'', rekao je ranije Mirko Koković, pomićnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.

Kako je za "Blic" ranije otkrio profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić, mobilni radari se premeštaju s mesta na mesto i prilikom detektovanja neka od tri saobraćajna prekršaja, automatski šalju prijavu MUP.

Sledeći korak je da MUP šalje prijavu vlasniku vozila, bez obzira da li je on u tom trenutku upravljao njime ili nije.

Vlasnik vozila mora da se izjasni, inače plaća 25.000 dinara

"Vlasniku vozila kojim je načinjen prekršaj, u koverti koja mu stiže na kućnu adresu, dobiće i pitanje na koje treba prvo da odgovori da li je on upravljao vozilom. Ako ne dostavi podatke ko je upravljao vozilom, moraće da plati kaznu u iznosu od 25.000 dinara", objašnjava profesor Vujanić.

Kako ističe, cilj ovih radara jeste da pomognu što većem poštovanju propisa i indirektno većoj bezbednosti saobraćaja jer mnoge posledice nastaju upravo zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa, korišćenja mobilnih telefona i prekoračenja brzine.

Da li je korisna aplikacija za radare

Što se tiče aplikacija za radare, advokat Vladimir Miljević kaže da je pitanje koliko one mogu pomoći vozačima.

“One najčešće upozoravaju na mesta gde je poznato da je postavljena stacionarna kamera za merenje brzine. Te aplikacije nekada će nas upozoriti i na privremenu kontrolu koja se vrši od strane policijskih službenika prenosnim uređajima za merenje brzine. Može pomoći onoliko koliko je ažurno u datom trenutku. To zavisi i od sadržine i kvaliteta aplikacije“, kaže Miljević.