Piše Maja Uzelac: U hamamu telefona nema

Da li čovek mora da ode u pičku materinu iz Srbije da bi mogao da ne gleda u telefon dva sata.

Da li zatim ni to nije dovoljno.

Da li mora da legne na vruć kamen i da na njega prospu hladnu vodu e da bi shvatio abitnost domaćih intriga za budućnost sveta i čovečanstva. A ako sebe vidi delom sveta i čovečanstva, ne nameštajem lokalnih ćumeza i rekvizitom u lokalnim sukobima – kako ga, e da, vide uvek zaraćene strane – to će mu doći kao šut u glavu.

Hamam samim zvukom te reči priziva sladostrasno prepuštanje čulima, topljenje alve na jeziku, zvuk molitve sa okolnih deset-petnaest džamija.

U stvarnosti, jbg, mudrom i preciznom, ali zbog toga ne manje surovom, masažom jebe ti se keva, sve dok ti vreo vazduh i hladna voda iz organizma izbacuju toksine, baklave i alve među njima. A ne čuje se ništa osim povremenog BAM, kada te specijalista dobro odmerenim udarcem sastavi između lopatica.

I okej, postoji misterija. Ona stiže iz polumraka, kroz otvore na kupolama koji prizivaju sazvežđa i kosmičke sisteme. Njima je čovek stremio tih dana. Osvaja zvukom drvenih nanulica s reljefnim radom, tankom kožnom trakom preko stopala i petom visokom taman toliko da od tela pravi skulpturu.

Postoji misterija golog tela osvetljenog znojem. Postoji misterija, i nekad davno, ona bi bila zadržana strasnim pogledima. Nekad bi bila razbijena pričom, baš tog nekog, dnevnopolitičkog tipa.

Jer hamam je bio društvena mreža onih dana.

Ovih dana, u pogledu ljudi tu stečenih vidi se rupa. Rupa u kojoj otvaraju se tabovi, vrte četovi, truju tvitovi, privređuju botovi. Vidi se rupa odsustva onog u čemu, ostalih sati u danu, žive. I to sad treba izbaciti.

Ladnom vodom i batinama.

Jer u hamam se telefon ne unosi.

Za razliku od bordela.

Kao što je npr. Skupština.

.

Usput, hamam nije turska rabota. Proizvod okupatorske civilizacije vekovnih neprijatelja koja nema šta da nam da, mada neretko volimo život da straćimo uz njihove serije.

Ne, hamam su muslimani usvojili od Vizantije. Velika civilizacija radi to. Uvek zadrži najbolje stvari iz onih kultura koje prisvoji.

–

Kao što je već u građenju onlajn civilizacije učinio fejsbuk s ljudskom kulturom viđanja i pipanja.

A tek će. U svom i našem budućem, VR životu.

Zvanom meta.

Meta planeta.

–

E tad ti nađi hamam

Ako si tako pametan.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.