Sa demonima i pošastima nismo završili, jer stalno prete da izađu u vidu mržnje i netrpeljivosti. Pogađaju me ljudi koji do kraja veruju da se neće desiti katastrofa i da će razum pobediti dobro. Nažalost, uvek se dokaže da su ti ljudi u manjini, reči su reditelja Borisa Liješevića, čije su predstave ostvarile trijumf na nedavno završenom 25. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu.
– Ovo mi je jedna od najdražih i najznačajnijih predstava, koja se retko igra ali kad god se igra za mene je to praznik. Ovo je roman koji nikada do sada nije dramatizovan, jako kompleksne strukture, puno prostora i likova, velikog vremenskog obuhvata – rekao je reditelj Boris Liješević posle izvođenja predstave „Upotreba čoveka“, koprodukcije Novog tvrđava teatra Novi Sad (Novosadsko pozorište, Grad teatarBudva, East West Centar Sarajevo), koja je zatvorila 25. Jugoslovenski pozorišni festival.
Podsetimo, predstave reditelja Borisa Liješevića „Čitač“ i „Upotreba čoveka“, kojima je otvoren, odnosno okončan festival u Užicu, osvojile su čak sedam od devet ardaliona na ovoj teatarskoj smotri.
Predstava „Upotreba čoveka“ je nastala na osnovu istoimenog romana Aleksandra Tišme a dramatizaciju su radili Boris Ljiješević reditelj i njegov stalni saradnik Fedor Šili. Neobično je da je Liješević sa jednom dramatizacijom romana otvorio festival, i to predstavom „Čitač“, a takođe ga je i zatvorio predstavom „Upotreba čoveka“. Obe predstave govore o Aušvicu i odgovornosti, a junakinje iz dve predstave bi se mogle i sresti u ovom koncentracionom logoru, jedna kao nadzornica druga kao logorašica. Roman govori o vremenu straha i rata koje uništava svaku ljudskost i iziskuje ogromnu snagu da se odbaci prošlost i krene napred.
– Posmatram i „Čitača“ i „Upotrebu čoveka“ kao neku celinu. Te dve žene su se obe obrele u ratu, jedna na jednoj, druga na drugoj strani. Dok smo radili nisam verovao da ću uspeti da se do kraja izborim sa strukturom, ali zajedno smo došli do ove predstave. Uznemirava me što izgleda da se roman ne završava, kao da govori o sudbini sveta, o demonima i pošastima sa kojima nismo završili. Oni stalno prete da izađu u vidu mržnje i netrpeljivosti. Pogađaju me ti ljudi koji do kraja veruju da se neće desiti katastrofa i da će razum pobediti dobro. Nažalost, uvek se dokaže da su ti ljudi u manjini – reči su Liješevića.
Za glumce u predstavi proces rada bio je poseban. Trebalo je udubiti se u štivo, a sve je došlo na mesto uz puno čitanja romana i istraživanja Tišminih redova.
– Trudila sam se da nađem taj put. Možda on ne liči na put žena koje su stvarno prošle Aušvic, ali ovako sam probala da približim njenu sudbinu. Mislim da ne možemo život živeti samo u depresiji i teškim trenucima. Tokom rata neki su živeli slobodno i bilo im je lepo… A šta su drugi radili – upitala je Emina Elor, glumica koja igra Veru, ženu koja prolazi logor i ne može da se vrati.
Ostatak glumačke ekipe igra po nekoliko uloga. Iz jedne u drugu ulogu prelaze kroz ples i sve vreme svedoče strašnom nasilju. Improvizacije su za njih, kako kažu, bile izuzetno plodonosne.
– Bilo nam je jako prijatno na probama, imao sam veliko poverenje, strpljenje i podršku od kolega i Borisa. Prelaženje iz jedne u drugu ulogu je bilo prirodan proces, igrali smo se želeći da ispričamo priču. Lepo se osećam u svakom liku, inspirativno je. Prvo sam se stideo da koristim mađarski akcenat, mislio sam da ću zvučati smešno. Kada sam prvi put izašao sa njim u Novom Sadu, bio je muk. Shvatio sam da nije smešno i dodao još, jer sam želeo da budem pravi Mađar. Imao sam pritisak od Emine, jer ona zaista zna kako to treba da zvuči – reči su glumca Ognjena Nikole Radulovića, koji tumači lik Sredoja.
Glumac Jugoslav Krajnov shvatio je čitajući Tišmin roman da je poput pravog filmskog scenarija.
– Mnogo puta smo samo čitali roman na probama i svaki put smo uspeli da sagledamo nešto novo, kao da gledate film. To je bilo vreme u kome stradaju knjige i ljudi od knjiga, a moj lik je bio prosvećen i daleko ispred svog vremena. Verovao je da će razum preovladati, a da će ludilo fašizma biti zaustavljeno. Posebno mi je bio zanimljiv nagon za preživljavanjem. Glavni junaci, Vera i Sredoje imaju neverovatno izražen taj nagon, gotovo doveden do animalnog. Oni prežive, ali je pitanje kako će nastaviti da žive i da li ima života posle svega što su proživeli – pojasnio je Krajnov.
Pozorišnom kritičaru Almiru Imšireviću bilo je zanimljivo traženje očite veze komada sa onim što živimo danas.
– Siguran sam da se mnogi pitaju – zašto mi to danas gledamo. Mislim da je to veliki problem i da ova predstava, između ostalog, govori upravo o tome. Govori da smo mi kao društvo postali bahati, bezobrazni, neuki, agresivni. Nama bi trebalo pisati nove knjige svakih pet dana. Prostor iz koga vi dolazite ima Tišmu, Kiša, Lebovića… samo njihove tri knjige dale bi materijala da se čovek zabavi narednih pedeset ili sto godina. Ništa mi nismo naučili – mišljenje je Imširevića.
Predstava „Upotreba čoveka“ bila je poslednja od pet predstava izvedenih na 25. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“, koji je održavan pod sloganom „Vreme straha i podviga“ od 4. do 9. juna u Narodnom pozorištu Užice.
– Ovom predstavom je zatvoren tematski krug ovog festivala i ljudskog života koji smo hteli da podelimo sa publikom. Kako su obe Borisove predstave u vezi, tako su u vezi i sa predstavom o radnicima, glumcima, svakodnevnom životu. Postoji knjiga o balerini koja je preživela Aušvic, u koji je poslata sa majkom, koja joj je rekla: „Šta god bilo tamo gde idemo, probaj da sačuvaš ono što je u tebi“. Tako je preživela logor i napisala knjigu – zaključio je selektor festival Bojan Munjin.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar