Promocija pete knjige reditelja Emira Kusturice „Vidiš li da ne vidim“, u izdanju Srpske književne zadruge, održana je večeras u prepunoj sali Studentskog kulturnog centra. Pored autora, o knjizi su pričali Milo Lompar, Želidrag Nikčević, Matija Bećković, i moderatorka Vesna Kapor.
„Vidiš li da ne vidim“ je istovremeno roman i esej, posvećen nobelovcu Peteru Handkeu i govori o putovanju Emira Kusturice u Stokholm na uručenje Nobelove nagrade piscu i njegovom prijatelju. Handke se u knjizi pojavljuje kao dvostruka ličnost, a takav se pojavljuje i sam pripovedač.
Promociju je otvorila Vesna Kapor koja je podsetila publiku da je Emir Kusturica pre tačno 30 godina svirao u velikoj sali SKC-a zajedno sa Džonijem Depom, i na početku priče o knjizi „Vidiš li da ne vidim“ je citirala Ničea.
“ ‘Budućnost pripada onima koji se najdalje sećaju’, i to može biti i moto ove knjige koja se čita u jednom dahu. Kada sam počinjala da je čitam razmišljala sam koliko će biti delova koje ću podvlačiti olovkom, a na kraju je ispalo da podvlačim celu knjigu.”
Reč je zatim dobio sam autor knjige, Emir Kusturica, koji se prvo našalio sa svojim prisustvom u književnosti.
“Ja sam u književnosti kao oni što srljaju u film, pa ispadne da svako može da ga snimi. Tako i ja mogu da napišem knjigu. Knjigu sam napisao zato što je Handke svojevremeno stao na našu stranu, a kako vreme prolazi mi mu sve manje pažnje posvećujemo. Da nije nedavno došao u Andrić- grad, on bi verovatno pao u zaborav.”
Kusturica je dodao i da postoje paralele između Ničea i Handkea, ali da za razliku od Ničea, Handke veruje u Boga.
“On svake nedelje ide na liturgiju u rusku pravoslavnu crkvu. Pitao sam ga kad smo se upoznali šta misli o Dostojevskom, a on mi je rekao da mu nije jasno zašto je toliko mračan, kao Andrić. Za razliku od brojnih Srba koji su živeli u Parizu, on je bio jedini koji je ustao protiv Bernara Anrija Levija koji me je napao u Francuskoj zbog filma “Andergraund” i odbranio me je”, dodao je Kusturica koji je čitao delove svoje knjige.
Pesnik Matija Bećković se na početku izlaganja poigrao sa rečima u svom stilu.
“Kada su me pitali da li bih nešto rekao o Kusturičinoj knjizi “Vidiš li da ne vidim”, rekao sam: “Hoću, kako neću!”.
Bećković je dodao da je Handke napisao nekoliko knjiga o Srbiji, a da je Kusturica spasio čast naše pismenosti jer je prvi Srbin koji je napisao knjigu o Handkeu.
“U današnjoj Evropi najveći je greh braniti onoga koga je bombardovao NATO. Handke i Kusturica dokazuju da je i to moguće, i pritom dobiti Zlatnu palmu i Nobelovu nagradu”, zaključio je Bećković.
Publicista Želidrag Nikčević je rekao da je Kusturičino pisanje “specijalna operacija” gde je u igri mnogo više od literature.
“Svaki Kusturičin tekst sadrži dimenziju doživljaja koji ne možete dokučiti zureći u slova, mi ga prihvatamo prostim ljudskim osećanjem”.
Zanimljiv je i neobičan naziv knjige “Vidiš li da ne vidim”, o čijem nastanku je pričao profesor Milo Lompar.
“Sam naslov deluje zagonetno i paradoksalno. U pitanju je rečenica koju je jedan od junaka ove knjige čuo kao dečak u bioskopu kada je tokom filma sedeo ispred nekog čoveka koji mu je dobacio: ‘Vidiš li da ne vidim!’. I to ovoj knjizi daje i duhovit ton”, rekao je Lompar i dodao da je motiv koji ujedinjuje raznorodne delove Kusturučine proze “mistično putovanje” – zagledanje u sebe.
Na kraju promocije, publika je postavljala pitanja, a zanimljivo je da je jedno pitanje postavio i popularni Žika Šarenica koji se prisetio da je video Petera Handkea jednom priilkom samog u nekom kafiću blizu pijace na Zelenom vencu kako pije kafu, pa je predložio da se i tamo održi promocija knjige, “za narod”, kako je rekao.
Bonus video: Lančana reakcija:Tajne nuklearnog akcidenta u Vinči-Raša Bukvić, Aleksis Manenti i Goran Milašinović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare