Niko nema prebijene pare, a u kafanama nema slobodnog mesta. Optimizam je obavezan, kako je rekao Karl Poper, kaže u uskršnjem intervjuu za Nova.rs pesnik i akademik Matija Bećković.
„Ni Hitler nije tražio od Srbije da šalje vojsku na Istočni front, to je i za njegova merila bilo previše, kao neka vrsta incesta. Nijednom malom narodu u naše vreme ne bi palo na pamet da uvodi sankcije Rusiji, to im neko naređuje ne zbog Rusije nego da se zna ko im je gazda“, rekao je nedavno akademik i pesnik Matija Bećković (Senta, 1939) povodom peticije protiv uvođenja sankcija Rusiji koju je do sada potpisalo više od 200 javnih ličnosti i o kojoj se ovih dana pričalo po Srbiji. Dopalo se to nekome ili ne, ali Bećković ima svoje jasne stavove o različitim političkim pitanjima i drži ih se već jako dugo. Na nedavnim izborima podržao je koaliciju NADA, na čelu sa Milošem Jovanovićem iz Demokratske stranke Srbije.
Korona faktički nije ni prošla, a planetu drma jedan strašan rat Rusije i Ukrajine. Kako lično doživljavate to što se dešava?
– Po mom znanju to je jedan narod, jedna zemlja, jedna vera, jedna kultura, jedna sudbina. U svojim seobama u Rusiju Srbi nisu ni išli dalje od ove ruske u – krajine. O tome svedoče i Gogolj i Bulgakov i Solženjicin i Brodski. I Piščevićevi „Memoari“ i „Seobe“ Miloša Crnjanskog, čiji je glavni junak Vuk Isakovič zamišljao Rusiju “kao beskrajno polje po kome će jahati.“ I Iguman Stefan iz „Gorskog vijenca“ slavio je Božić “ u sveto Kijevo.“ Utoliko je novije i tragičnije ono što se tamo sada dešava. Kraj istorije je početak nove i to ratom kakvog nije bilo. U tom ratu Zapad brani Lenjina od Putina. I prete mu samicom u kojoj će on sedeti na atomskom koferu. Braća Sloveni se biju, a nebraća im šalju džebanu s porukom „Ne štedi municiju!“
Stradaju ukrajinski umetnici u ratu, ali stradaju i ruski umetnici na zapadu tako što ih zabranjuju jer nisu jasno osudili Putina. Kako vam deluje sve to?
– Privatna svojina i sloboda govora su noseći stubovi zapadne civilizacije. Ako se skrše preostaje da Zapad zameni Istok, vrati gvozdenu zavesu, obnovi teoriju „ograničenog suvereniteta“, osnuje Gulage i Gole otoke…
Strahovit je pesimizam kod ljudi kad je u pitanju opstanak planete, od pandemije do ratova i ekologije, ali čini se da su ljudi uvek u istoriji mislili da je njihovo vreme najgore. Da li ste vi optimista ili pesimista?
– Niko nema prebijene pare, a u kafanama nema slobodnog mesta. Optimizam je obavezan, kako je rekao Karl Poper.
Koalicija NADA koju ste podržali je sasvim solidno prošla na izborima, desnica je generalno dobro prošla. To je dobro za Srbiju?
– Kad ste me već pitali hajde da za trenutak zamislimo kakva bi vest bila kad bi Srbija rešila da obnovi kraljevinu, a njeni zvaničnici krenuli da se diskretno i u poverenju raspituju kod onih članica Evropske unije koje su kraljevine, da li bi pomogle Srbiju ako bi im se pridružila i obnovila i vratila u društvo u kojem je bila i na mesto koje je izgubila. Da pitamo Kraljevine: Španiju, Belgiju, Holandiju, Norvešku, Dansku … I čujemo njihov odgovor. Kakva bi to bila novost iz Srbije za članice EU.
Ni u jednoj od tih kraljevina nisu svi monarhisti, ali su demokrate i ne poriču da imaju kralja i da kralj ima i svoja ljudska i kraljevska prava. Kralj nije kriv što je kralj. On je kralj svima i štiti prava i onih koji nisu za kraljevinu. Kao simbol jedinstva i trajanja Kralj predstavlja mistično telo nacije. Kralj nije vlast već onaj ko vlastima oduzima ono što nije njino.
Baš me zanima kakva bi bila reakcija građana Srbije kada bi čuli da se Srbija odlučila da obnovi kraljevinu i vrati svom krštenom imenu. Da ih pitamo šta bolje zvuči Srpska kraljevska akademija ili Srpska akademija nauka i umetnosti, Vojska Kraljevine Srbije ili Vojska Srbije, Pošta Srbije ili Pošta Kraljevine Srbije, Muzej Kraljevine Srbije ili Narodni muzej… Sve što ima pridev kraljevski obavezuje na solidnost, veći trud, ozbiljan kvalitet…
Možda je ovo prilika da vaši čitaoci prvi put čuju imena članova Krunskog saveta i ko se sve izjasnio za obnovu Kraljevine Srbije: Borislav Mihajlović Mihiz, Mića Popović, Ivan Antić, Predrag Palavestra, Borislav Pekić, Milorad Pavić, Mladen Crbinović, Živojin Bumbaširević, Dragomir Vitorović, Nikola Moravčević, Slobodan Vitanović, Slobodan Perović, Pavle Nikolić, Dragoljub Kavran, Branko Pešić, Miroslav Gašić, Branko Popović, Svetlana Velmar Janković, Emir Kusturica, Dušan Kovačević, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Predrag Marković, Matija Bećković, presedavajući Dragomir Acović… Ne spominjem njihove titule jer i sama njihova imena nešto znače i govore. Da podsetim da se Arhijerejski sabor SPC,u vreme patrijarha Pavla izjasnio za obnovu monarhije…
Moju autobiografiju umesto mene napisao Milovan Đilas
– Taman sam nameravao da napišem memoare, kad je u izdanju Vukotić Media objavljena knjiga Milovana Đilasa „Raspad i rat – dnevnik 1989-1995“, u kojoj sam pročitao moju autobiografiju koju je umesto mene napisao Milovan Đilas. To je poema o prijateljstvu i ljubavi, i roman koji zaslužuje NIN-ovu nagradu, koju bi mogli dodeljivati i posthumno – poručuje Bećković zagonetno.
Predsednik Aleksandar Vučić je još relativno mlad čovek, deluje da želi da vlada još jako dugo. Koliko je to zdravo i dobro za jedno demokratsko društvo?
– Srbija kao da još žali za doživotnim predsednikom.On je bio predsednik „bez ograničenja mandata“ kako reč doživotni ne bi ljude navodila na zabranjenu pomisao da bi on ikad mogao umreti.
Knjiga “Deca” Milene Marković je obeležila prošlu godinu. Da li ste je čitali i kakav vam je utisak?
– To je moderna tužbalica – poema koju je žiri hrabro proglasio romanom, a onda mu je bilo lako i da ga nagradi. Ja se tome radujem.
Koliki je značaj NIN-ove nagrade danas u odnosu na prošli vek?
– Otkud bih ja znao šta se dešavalo u prošlom veku. Više sam na Tik –Tok.
Odlaze poslednjih dana i meseci mnogi važni ljudi. Igor Mandić, Dejan Mijač, Milan Vlajčić, Milovan Vitezović… Kako ćete ih se sećati?
– Strašna pošast vlada da se bojim da će im se do izlaska vašeg lista još neko pridružiti, pa će ispasti da smo ga zaboravili.
Šta čitate u poslednje vreme? Vraćate li se klasicima ili tražite nove pisce? Ima li dobrih?
– Ima. Recimo, „Ljudmiline pesme“ u izdanju SKZ.
Poezija je sve popularnija jer preko društvenih mreža lako dolazi do ljudi. Fejsbuk, Instagram, Tviter… Koliko je to dobro za pesnike i poeziju generalno?
– Zašto ste preskočili Viber i Whats App.
Hvalili ste Dritana Abazovića kada je formirana prošla vlada u Crnoj Gori, trenutno su aktuelna previranja u kojima vodeću uloga ima upravo on. Da li ste se razočarali?
– Čim sam ga pohvalio on se ogradio od moje pohvale i tako me abolirao.
Idete li u Crnu Goru? Šta pričaju ljudi dole?
– I kad odem jedva čekam da se vratim. Nigde češće ne pogledujem na sat negu u Podgorici da vidim koliko još ima do poletanja aviona. I mislim šta ću ako ne poleti. I čudim se šta će i oni tamo.
Šta još u Srbiji može da vas iznenadi?
– Da još ima živih ljudi koji me na ulici prepoznaju.
Koja je danas najskuplja srpska reč?
– Ne bih tu ništa menjao.
Beograd se poslednjih godina ubrzano menja u arhitektonskom smislu. Kako vam se sviđa sve to?
– Mnogo se priča o spomenicima. Samo čekam da neko predloži da zamenjuju mesta. Tako bi spomenik Neznanom junaku zamenio mesto sa Kućom cveća.
Dosta se priča o Beogradu na vodi. Da li ste prošetali tim delom grada skoro?
– Čekam da mi uplate honorar za zbirku pesama pa da tamo kupim stan.
“Hodajte kroz život otvorenih očiju i s verom. Zavirite u svaki ugao – nikad se ne zna gde je sreća. Sreća je slepa. Na sreću svako ima pravo. Sreća ne zna za razlike u boji kože, polu, socijalnom položaju, titulama i slično”, napisali ste jednom. Ima li sreće u Srbiji?
– Pročitao sam da je Srbija zemlja sa najmanje samoubistava u Evropi. To mnoge zabrinjava i sve povezuju sa srećom.
Gde se nalazi Srbija na Uskrs 2022. godine?
– Na porodičnom vaskršnjem ručku. Slave i nazdravljaju: Hristos vaskrse!
Bonus video: Matija Bećković dobio dres od Crvene zvezde
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare