Ko sklanja vredne ikone iz srpskih crkava i manastira?

Direktoru "Color Press grupe" Robertu Čobanu pažnju je privuklo sklanjanje ikonostasa iz tri svetinje: manastira Kovilj, manastara Rakovica, odakle su sklonjena dela monaha Rafaila Momčilovića, koga su kao igumana Šišatovca mučki ubile ustaše, te iz Crkve Svetog Stefana Dečanskog u Železniku, za koje kaže da je završio u rukama privatnih kolekcionara. Čoban je o svemu tome napisao i tekst u nedeljniku "Vreme" pod nazivom "Baština: Rat protiv srpskog baroka"."U Crkvi Svetog Stefana Dečanskog u Železniku je 1910. slavni srpski impresionista Kosta Miličević uradio ikonostas raskošni. Pre 11 godina SPC je odlučila da ga zameni novim, pseudovizantijskim dok je stari ostavljen u nusprostorijama gde ga je pronašao jedan kolekcioner iz Beograda i sada se nalazi kod njega", napisao je Čoban na svom profilu na Fejsbuku.Čoban navodi da je o tome pisao i Stanislav Živković, poznati domaći istoričar umetnosti i nekadašnji dugogodišnji upravnik Galerije SANU."Ovaj slučaj pominje i Stanislav Živković koji u knjizi 'Život slika' opisuje svoju posetu crkvi u Železniku kome je starešina crkve protojerej stavrofor Miroslav Stikić objasnio kako se pravi novi ikonostas od novca koja im je dala Patrijaršija, a stari se uklanja: 'Izvinite, da li znate da je ovaj ikonostas radio jedan od najznačajnijih srpskih slikara Kosta Miličević', upitao je Živković sveštenika. 'Moram da priznam da ne znam, Zavod za zaštitu spomenika pokriva ove radove!'. Živković je pitao sveštenika: 'Koliko će da košta novi ikonostas?' i dobio odgovor - 15.000 evra. 'E, vidite, toliko vredi samo jedna ikona Koste Milićevića a vi ih imate 26'", piše Čoban.

Protojerej stavrofor Dragan Anđelić, sveštenik poslednjih 41 godinu i starešina Crkve Sv. Stefana Dečanskog u Železniku, potvrdio je našem portalu da je ikonostas zamenjem pre deceniju, međutim ističe da su ikone Koste Miličevića i dalje u crkvi i da nisu prodate kolekcionaru.- To je čista laž. Odgovorno tvrdim da su te ikone, sve do jedne, i dalje kod nas u crkvi i nijedna ne fali. Ikone držimo u plakaru, u belim čaršavima. Nijedna ikona ne fali. Tvrdim to i pred Bogom i pred vama. To da su one kod nekog kolekcionara su rekla-kazala priče, čiste budalaštine kad moram tako da kažem. Ikone koje je radio Kosta Miličević su kopije ikona iz niške crkve. On je uradio tri ili četiri, ostale su radili njegovi učenici. Sve su kod nas. Sad je ispalo da je pop Dragan prodavao ikone. Voleo bih da upoznam toga ko to priča. Asistent mi kaže i da presavijem tabak. Tome ko to priča neka služi na čast – kaže za portal Nova.rs protojerej stavrofor Dragan Anđelić, izvinjavajući se na povišenom tonu kojim govori, dodajući da ga pogađaju "takve rekla-kazala priče" pogađaju.Na pitanje da li bi nam pokazao ikonostas i dozvolio da snimimo ikone Koste Miličevića, protojerej stavrofor rekao nam je da možemo da ih vidimo, ali da bi nam za fotografisanje bila potrebna dozvola patrijarha Irineja.Crkva Svetog Stefana Dečanskog u Železniku sagrađena je 1906. godine, sa ikonostasom širokim četiri i po metra, u okviru kojeg su bili radovi Koste Miličevića.

Kosta Miličević (1877 - 1920) jedan je od najznačajnijih slikara srpskog impresionizma. Rođen u svešteničkoj porodici u Vraki kod Skadra, studirao je slikarstvo u Pragu, Beču i Minhenu. Na početku je bio pristalica secesije i u tom duhu je naslikao ikonostas u Železniku, kao i nekoliko pejzaža iz Srbije. Istoričar umetnosti Lazar Trifunović podelio je njegovo delo u četiri perioda: školski (1895-1908), beogradski (1909 - 1914), veleški (1915) i krfski (1916-1920). Beogradski period je usledio nakon što se Miličević upoznao sa delima Nadežde Petrović i Milana Milovanovića, napustio akademski stil i tragao za ličnim izrazom. Miličević je u Prvom svetskom ratu bio prvo vojnik, a potom i ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske na Krfu. Preminuo je u Beogradu 1920. godine.Istoričar umetnosti Stanislav Živković je, inače, doktorirao na radovima Koste Miličevića. Danas je, u dubokoj starosti, stanar doma za stare u Mladenovcu.Živković u svojoj knjizi "Život slika", objavljenoj u više izdanja, piše između ostalog i o Miličevićevom radu 1907/08. u crkvi u Železniku. "Zanimljivo je da je taj posao imao značajnu podršku starog majstora Đorđa Krstića, koji mu je ustupio nekoliko svojih predložaka za crkvu u Čurugu", piše Živković i dodaje da je tada saopštio da su i drugi impresionisti "začudo" radili ikonostase."Normalno je bilo da istraživanje započnem sa Kostom Miličevićem. Lako uzbuđen našao sam se jednog lepog proletnjeg dana, zajedno sa Vojkanom, u Železniku, pred Crkvom Sv. Stefana Kralja Srpskog. Spoljašnji izgled zadužbine g-đe Katarine Jovanovićke nije se za četrdeset godina ništa izmenio. Međutim, odmah na ulazu u hram zabrinule su nas skele i goli zidovi. Ali ikonostas Koste Miličevića stajao je na svom mestu. Istina, njegovih 26 ikona prekrio je novi smog, pa su delovale zapušteno i prljavo. Ubrzo se pojavio starešina crkve, protojerej stavrofor Miroslav Stikić. Ljubazno nas je primio i objasnio da se crkva, zahvaljujući sredstvima dobijenim od Patrijaršije, u potpunosti renovira“, piše Živković o događajima u toj crkvi u vreme izbora novog patrijarha 2010. godine.Istoričar umetnosti piše dalje da ih je starešina hrama, protojerej stavrofor Miroslav Stikić, obavestio da se stari ikonostas skida i da se "već uveliko radi novi“. Na Živkovićevo pitanje odgovara da ne zna za umetničku i kulturnu vrednost, da radove pokriva Zavod za zaštitu spomenika kulture i donosi im, piše Živković, "malu publikaciju sa informacijom o Hramu Sv. Stefana Kralja Srpskog“"Posle opširnog opisa arhitekture, sa zaprepašćenjem smo pročitali rečenicu: ‚Ikonostas nema nikakvu ni umetničku ni istorijsku vrednost‘! Autor, nažalost, jedan kolega istoričar umetnosti!“, navodi Živković u knjizi.Tragična sudbina autora ikonostasa u RakoviciMeđu impresionistima koji su radili ikonostase, Živković spominje i monaha Rafaila Momčilovića. Uklanjanje ikonostasa u manastiru Rakovica, koji je oslikao Momčilović, Čoban kaže da ima "posebnu težinu" zbog tragične sudbine njegovog autora.https://www.facebook.com/robert.coban.1/posts/10158942381999391"Uklonjen je i ikonosas koji je naslikao monah Rafailo Momčilović u manastiru Rakovica u kojem je između ostalih sahranjen i Patrijarh Pavle. Ovaj ikonostas je skinut i na njegovom mestu oslikane su nove, pseudovizantijske ikone. Rakovički slučaj ima posebnu težinu kada se ima u vidu tragična sudbina Momčilovića koga je Drugi svetski rat dočekao dočekao kao igurman manastira Šišatovac. 25. avgusta 1941. uhapsile su ga ustaše i, zajedno sa trojicom šišatovačkih monaha, vozom uputile za Slavonsku Požegu. Iguman Rafailo je tokom puta mučen na razne načine. Bio je primoran da samom sebi služi opelo, mučen i zlostavljan, preminuo je 3. septembra iste godine u Slavonskoj Požegi, a ni danas se ne zna gde je sahranjen", piše Čoban i dodaje da je "SPC posle rata Rafaila Momčilovića proglasila svecem i velikomučenikom, što današnjim velikodostojnicima nije bilo dovoljno da poštede bar njegov ikonostas".Zamenjen i ikonostas u manastiru KoviljRobert Čoban je, istog dana kada je napisao post o ikonostasu o crkvi u Železniku, na društvene mreže okačio i post sa slikama iz manastira Kovilj i porukom "Baština bez zaštite".https://www.facebook.com/robert.coban.1/posts/10158942344399391"U Manastiru Kovilj potpuno je uklonjen ikonostas iz 1871. koji je u duhu renesanse oslikao italijanski đak Aksentije Marodić. a rezbario Jovan Kistner. Umesto njega zidovi su oslikani novim, pseudovizantijskim freskama", naveo je Čoban.