Prošlo je 157 godina, a i danas deca odrastaju uz priču o devojčici koja, nakon što propadne kroz zečju rupu, dospeva u svet mašte u kome žive neobična stvorenja.
Devojčica Alisa sedela je na obali reke jednog letnjeg dana, dok je njena sestra čitala knjigu. Ugledala je Belog zeca, koji je stalno govorio da kasni. Začudila mu se, jer je bio obučen, te je pošla za njim u zečju rupu… I tu počinje priča „Alise u zemlji čuda“ objavljene 1865. godine na današnji dan, a napisane rukom Čarlsa Latvidža Dodžsona, poznatijeg pod pseudonimom Luis Kerol.
Priča se poigrava s logikom na način koji joj je obezbedio dugotrajnu popularnost kako kod dece, tako i kod odraslih. Knjiga se smatra jednim od najkarakterističnijih predstavnika takozvanog žanra literarnog apsurda, a njena naracija i struktura imale su ogromni uticaj, prvenstveno u žanru fantastike, te su inspirisani njome nastajali i drugi romani, ali i brojne filmske adaptacije.
Biografi pišu da je Luis Kerol, lik Alise stvorio inspirisan stvarnom devojčicom, Alis Lidel, koju je upoznao kao trogodišnju devojčicu.
U aprilu 1856. tada 24-godišnji Dodžson upoznao je Alisu Lidel i njene sestre dok su se igrale u bašti. Kasnije je u svom dnevniku zapisao da je taj datum imao posebno značenje. U to vreme je bio zauzet fotografisanjem katedrale i privukao je pažnju devojčica. Njihova porodica, s kojom se družio, ga je kasnije zamolila da ih slika. U svom studiju je imao haljine i igračke kojim je zabavljao devojčice.
U julu 1862. pisac se ukrcao na brod od Oksoforda do Godstona sa osmogodišnjom Edit, 10-godišnjom Alis i 13-godišnjom Lorinom. Tokom plovidbe je zabavljao decu i izmislio priču s čudnim likovima. Alisu je učinio glavnom junakinjom. Iako ovo nije bio prvi put da im pripoveda priču, Alis ga je zamolila da je sada zapiše, što je on i učinio. Dve godine kasnije za Božić joj je poklonio roman, ukrašen ilustracijama.
Alis je živela u koledžu Krajst Čerč na Univerzitetu u Oksfordu, u kome je njen otac bio dekan, a Dodžson profesor matematike. Pošto je Dodžsonova kancelarija bila pored prostorije u kojoj su boravili Lidelovi, ubrzo se sprijateljio sa njima i postao njihov porodični fotograf i pripovedač. Luis je bio blizak sa celom porodicom Lidel, ali mu je miljenica bila Alis. Njihov odnos i njegova naklonost prema deci bio je predmet mnogih nagađanja i spekulacija različitih biografa.
Luis Kerol bio je jedan od najčitanijih engleskih pisaca, a takođe i matematičar, logičar, anglikanski sveštenik i amaterski fotograf. Njegova napoznatija i najpopularnija dela su, svakako, romani „Alisa u zemlji čuda“ i njen nastavak „Alisa s one strane ogledala“.
Dok je Dodžson stekao slavu kao autor priče, „prava“ Alisa je izbegavala pažnju javnosti. Njen tutor na koledžu bio je vodeći engleski kritičar umetnosti 19. veka, Džon Raskin, koji je podržavao i podsticao njen talenat za crtanje, piše „Laguna“.
Decembra 1871, kada je imala 19 godina, krenula je na putovanje po Evropi sa svojim sestrama, Edit i Lorinom, i tokom putovanja marljivo vodila putopisni dnevnik i crtala prizore koje je gledala. Dok je bila u Napulju, pisala je o „kiši kamenja i grumenja neke užarene materije, i dimnim oblacima“ dok je sa sestrama hrabro osvajala vrh Vezuva. Nedugo potom, vulkan je proradio.
Tokom porodičnog odmora u varoši Frešvoter na Ostrvu Vajt, Alisa je prvi put srela fotografkinju Džuliju Margaret Kameron, koja je pripadala lokalnim boemskim krugovima, gde su bili i pesnik Alfred Tenison, glumica Elen Teri i slikar Džordž Frederik Vots. Kameronova je fotografisala Alisu Lidel i njene sestre nekoliko puta tokom sedamdesetih, što će biti neke od njenih najznačajnijih fotografija. Alisu je prikazala kroz brojne klasične figure, među kojima su boginje Pomona, Aleteja i Cerera. Sa svojim karakterističnim šiškama i rukom na boku, Alisa Lidel kao Pomona izgleda zapanjujuće moderno. Kameronova je takođe fotografisala Alisu zajedno sa sestrama u pozi koja podseća na tri Gracije, motiv iz antičke mitologije koji prikazuje Zevsove ćerke. Fotografija podseća na ranije fotografije sestara iz triptiha koji je načinio Čarls Dodžson – repriza „zlatnog popodneva“.
15. septembra 1880, Alisa se u Vestminsterskoj Opatiji venčala sa Redžinaldom Hargrivsom, Dodžsonovim studentom na koledžu Krajst Čerč. Imali su tri sina. Na porodičnom imanju Kafnels u grofoviji Hempšir, nastavila je da živi anonimno sve do 1928, kada su je finansijske teškoće naterale da jednom američkom kolekcionaru proda rukopis koji joj je poklonio Dodžson. Tada je Alisa već bila udovica, dva sina je izgubila u Prvom svetskom ratu i nije imala novca za porez na nasleđeno imanje, ali gubitak legendarnog rukopisa u Engleskoj je izazvao negodovanje na nacionalnom nivou. Zbog ove prodaje, kao i zbog putovanja u SAD 1932. povodom proslave stogodišnjice rođenja Luisa Kerola na Univerzitetu Kolumbija, Alisa je munjevitom brzinom postala poznata. Od Univerziteta je dobila počasni doktorat za služenje književnosti, imala javno obraćanje koje je emitovano po celom svetu, i bila konsultovana za novu Paramauntovu filmsku adaptaciju priče, premijerno emitovanu 1933.
Alisa Hargrivs umrla je 16. novembra 1934, čemu su usledila brojna odavanja počasti preminuloj „Alisi u zemlji čuda“. Originalan rukopis je 1948. vraćen Velikoj Britaniji u znak zahvalnosti za zajedničku borbu sa SAD u Drugom svetskom ratu. Alisa Lidel nikada nije očekivala da će postati povod za jedan kulturološki fenomen koji će je povesti u neverovatnu avanturu. Njen legat i dalje doprinosi našem razumevanju i uživanju u legendarnoj i besmrtnoj „Alisi u zemlji čuda“, piše Vanesa Tejt, potomkinja Alise Lidel (Izvor: vam.ac.uk), a preveo je Borivoje Dožudić (Laguna).
Bonus video: Volt Dizni – Život ispunjen maštom i misterijama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar