Lik Mornara Popaja kreirao je Elzi Krisler Sigar 1919. godine za reklamne potrebe jedne fabrike spanaća, ali je tek deceniju kasnije, na današnji dan 1929. uveden u strip i odmah je stekao veliku popularnost. Zvezda je postao zahvaljujući braći Flajšer koji su potom napravili crtani film.
Mornar Popaj se prvi put pojavio u novinskom stripu „King fičers“, tako što ga je Sigar uveo kao novi lik u svoj već deceniju star strip „Pozorište u naprsku“. Naime, u tom stripu, glavni junak Kastor sa svojim drugom Hamom se uputio na prekookeansko putovanje i obratio čoveku u mornarskom odelu sa tetovažom sidra na ruci rečima „Hej ti! Je si li ti mornar?“. Popaj je odgovorio: „Jesi li mislio da sam kauboj?“ povlačeći dim iz mornarske lule i žmureći na jedno oko. Od tog trenutka je postao sastavni i nezaobilazni deo stripa.
Nepunih godinu dana nakon pojave Popaja, Ham je polako izbačen, a Popaj je ujedno postao Olivin dragi. Oliva je dodata kao Kastorova sestra još krajem 1919. godine. Pera Ždera i Badža (u nekim prevodima Kvrga) pojavili su se 1932. godine, dok se Kića po nekim izvorima pojavio 1933. godine, a po drugim 1936. godine. Nova zvezda stripa je stvorila potrebu za novim imenom, te je „Pozorište u naprsku“ promenilo ime u „Popaj“.
Elzi Krisler Sigar je umro 1938. godine u vreme najveće popularnosti Mornara Popaja, pa su rad na liku nastavili drugi strip-crtači: Džo Mjuzijel, Bela Zabolj i Bad Segendon.
Pojavljivanje u crtanom filmu
Svoju filmsku premijeru Popaj je imao u filmu „Beti Bup sreće mornara Popaja“ (1933). Film je takođe prikazao i pesmu o mornaru Popaju. Iste godine Flečer studio je snimio dugometražni crtani film „Ja sam što sam“, sa Popajem u glavnoj ulozi. Kada je „Paramaunt studio“ preuzeo „Flečer“ studio, i kad su se braća Flečer povukla, Paramaunt je 1942. godine preimenovao u „Fejmes studio“. Iako je nastavio sa snimanjem crtanih filmova o Popaju, nikada nije postigao kvalitet kao Flečer studio.
Pojavljivanje na televiziji
Fejmes studio je do 1957. godine uspeo da snimi 228 crtanih filmova, a ceo paket te godine je počeo da se prikazuje na televiziji. Tokom šezdesetih godina, mnogi studiji u svetu su počeli masovno da proizvode crtane filmove o Popaju, sa različitim kvalitetom. Od 1978 do 1983, Hana-Barbera studio je počeo da proizvodi crtani film o Popaju prateći Sigarov strip. Na jugoslovenskoj državnoj televiziji, od 1970-ih do 1990-ih godina, takođe su prikazivani crtani filmovi o pustolovinama Mornara Popaja.
Radnja crtanog filma
Većina epizoda se zasniva na Popajevoj odbrani Olive od Badže. Badža obično pokušava da zavede ili prosto otme Olivu od Popaja. Oliva se ponaša naivno i naseda na njegovu igru, ali kada Badža postane grub, ona doziva Popaja u pomoć. Kada Popaj ne uspe da pobedi Badžu, on po pravilu poseže za spanaćem. Spanać Popaju daje neverovatnu snagu, i svaka epizoda mora u jednom trenutku da sadrži scenu u kojoj Popaj, kad je u najvećoj nevolji, vadi spanać u konzervi, jede ga i pobeđuje svog protivnika. Konzervu uvek otvara na neki inovativan način, poput mlaza iz lule koji seče konzervu, ili nekog drugog sredstva koje se nađe u blizini.
U mnogim drugim epizodama, međutim, pojavljuju se različiti neprijatelji Popaja, poput mitskih bića, velikih životinja, likova iz bajki, pa čak i, u nekim epizodama iz perioda Drugog svetskog rata, nacisti koji napadaju Ujedinjeno Kraljevstvo.
Pojavljivanje na filmu
Film „Popaj“ je snimljen 1980. godine. Režirao ga je Robert Altman, a Popaja je glumio Robin Vilijams. Olivu je glumila Šeli Duval, a uloga Badže je poverena Polu Smitu. Snimljen je u stilu akcionog mjuzikla. Glumac, pisac i bivši Flečerov animator, Džek Merser je tumačio glas u uvodnom delu sa animiranim Popajem.
Ko je bio inspiracija za stvarenje lika Mornara Popaja?
Različite su spekulacije o tome ko je zaista bio čovek koji je inspirisao Sigara za njegovog lika. Jedna od priča je da je u pitanju Frenk „Roki“ Figl, rođen 1868. u Poljskoj. U mladosti je bio mornar, a kada je penzionisan, radio je u krčmi u gradu Česteru, u američkoj državi Ilinois, gde je bio zadužen za čišćenje i održavanje reda u kafani. Bio je poznat kao tabadžija, stalno se tukao, zbog čega je imao jedno deformisano oko („Pop-eye“-iskolačeno oko), po čemu je dobio nadimak. Uvek je pušio lulu, tako da, dok je pričao, pomerao je samo jednu stranu usta. Deca su ga obožavala, a i on njih, pričao im je svoje dogodovštine i bio je zanimljiv. Segar, rođen u Česteru, upoznao je Frenka (Popaja) kada je bio mladić i slušao je njegove dogodovštine sa drugim klincima. Tako je došao na ideju za lik Popaja koji će postati poznat širom sveta.
Bonus video: Volt Dizni – Život ispunjen maštom i misterijama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar