Kako se san o slobodnoj ljubavi i harmoniji pretvorio u krv, požudu i uništenje: Sve o fenomenu Vudstoka, 55 godina kasnije

Od 1969. godine, sa cvećem u kosi, deca Vudstoka su vodila ljubav, plesala gola i hrabrila se u zajedničkom duhu mira i zaštite. A trideset godina kasnije, sa bejzbol kapama naopako, napali su audio tornjeve, palili cisterne sa kerozinom, pljačkali, pobunili i silovali.

Šta se desilo sa tinejdžerskim snom? Kako je utopija Vodolije o „tri dana mira i muzike“ na farmi mleka u Njujorku pre 55 godina ove nedelje postala, na ozloglašenom događaju u Vudstoku ’99, noćna mora Gospodara muva, pita se novinar Indipendenta.

Neposredni uslovi iza oba događaja su dobro dokumentovani. Čak 460 hiljada predstavnika hipi pokreta, koji su srušili ograde na farmi Maksa Jasgura u Vudstoku 1969. i pokrenuli vanredno stanje širom okruga Salivan, preživeli su vikend u kiši, blatu i nestašici hrane. Ljuljali su se do kasno u noć sa bendovima – Grateful Dead, Krosbi, Stils, Neš i Jang, Creedence Clearvater Revival, Džoan Baez i mnoge druge koje podržavaju antiratne, proljubavne poruke slobode.

Sličan broj prisutnih na događaju 1999, koji je dokumentovan u užasavajućoj Netfliks seriji “Trainvreck” iz 2022. i koji su posetioci nazvali „Profitstock“, suočio se sa uslovima koji izazivaju bes na vrelini od 40 C, na asfaltnoj vazdušnoj bazi sa malo hlada, gde su prodavci nudili preskupu hranu i vodu. Oskudne besplatne zalihe vode kontaminirane ljudskim otpadom i rok bendovima što su Korn, Kid Rock i Limp Bizkit, od kojih neki bukvalno sviraju pesme pod nazivom „Fist of Rage“ i „Break Stuff“.

Ali, s obzirom na to da su oba događaja podjednako haotična i izazovna, očigledno je da postoji mnogo više od kontrakulturalnog “volte-face”, tako drastičnog kao što je promena u političkim pogledima Rasela Branda.

Šta je to što je pobunu 1969. pretvorilo u slobodnu ljubav i harmoniju, a 1999. na krv, požudu i uništenje?

Mnogo toga ima veze sa bolnim odrastanjem omladine. Šezdesetih godina prošlog veka, nakon generacija društvene represije i krutih životnih očekivanja, mladi su pronalazili svoj glas kroz hipi pokret, reagujući protiv roditeljske generacije iz Hladnog rata koja ih je dovela na ivicu nuklearne propasti sa kubanskom raketnom krizom i uvukla Ameriku u nemoralan i nepotreban rat u Vijetnamu.

https://www.youtube.com/watch?v=l-JW4DKxwQM

- Preovlađujući stav kod ove visoko obrazovane, vrlo mobilne, relativno imućne i veoma kreativne mlađe generacije je: “Zašto bismo se ugledali na vas? Uradili ste sve pogrešno, upropastili ste sve”, kaže Džejms Rajli, kulturni istoričar sa Univerziteta Kembridž i autor knjige “Loše putovanje: Mračna znamenja, Novi svetovi i kraj šezdesetih.”

Dejmond Bah, predavač istorije na Univerzitetu Teksas A&M i autor knjige “Američka kontrakultura: Istorija hipija i kulturnih disidenata”, poručuje:

- Mladi su američku vladu, institucije i dominantnu kulturu smatrali neverovatno uznemirujućim. Pobunili su se protiv imućnog društva, predgrađa, represivne seksualne kulture i tradicionalnih karijera i životnih puteva. Tražili su autentičnost i smisleni rad, istraživali istočnjački misticizam i zagovarali seksualno oslobađanje i zajednički život.

Zajednički život, prijatelji uživaju u pikniku pored svog automobila na Vudstoku 1969. godine. I to je prošlo. Kako je blato raslo, a zalihe se iscrpljivale, hrana se delila, a prodavci u tržnom području Bindy Bazaar počeli su da funkcionišu po sistemu razmene bez novca. Rajli veruje da je poluidilični dokumentarni film Majkla Vadleja iz 1970. o Vudstoku ružičasto obojio našu percepciju događaja koji je takođe bio haotičan, vođen profitom i obeležen nasiljem, ali vidi hipi ideale na delu tamo:

- Uprkos tome što je događaj bio prilično haotičan, male, autonomne privremene zajednice su se formirale oko područja za plivanje.

Bah se slaže da je „Vudstok za mnoge hipije, predstavljao vrhunski trenutak u istoriji kontrakulture“

- Tri dana su se hipici uranjali u svoju idealnu mikrozajednicu…Najzagriženiji su Vudstok videli kao plan za novo društvo – objasnio je Bah.

Na neko vreme, establišment, bar spolja gledano, nije bio protiv toga da nosi deo neba u kosi.

- Šezdesete predstavljaju mali džep levičarsko-demokratskog progresivizma, svakako u Americi, smešten između perioda republikanske desničarske vlasti,” kaže Rajli, ukazujući na popuštanje zakona o cenzuri, abortusu i homoseksualnosti u UK i SAD tokom te decenije. „Moramo posmatrati taj period kao sinergiju između relativno prosvetljenih donosilaca odluka i prijemčive omladinske kulture koja je bila spremna da to prihvati.“

Ali s Mensonovim ubistvima, tek imenovanim Niksonom već u Beloj kući, duh šezdesetih je ubrzo bio slomljen.

- Njegova administracija je definisana povlačenjem mnogih progresivnih dostignuća I mladi, ujedinjeni i idealistički pokret ubrzo je postao razočaran, podeljen, atomizovan i preusmeren. Do druge iteracije Vudstoka na Vinston farmi u Sogertizu 1994. godine, koherentnost kontrakulture bila je razblažena kroz hevi metal, pank, gotik, hardcore, indie rock i grunge, stvarajući niz podeljenih plemena gde je nekada postojala moćnija, politizovana sila s kojom se trebalo obračunati- objašnjava Rajli i dodaje:

- Kada pomislite na devedesete, vrlo je teško ukazati na alternativnu kulturu. Postoji mnogo gotovo izolovanih interesa. Mi smo metalci ovde, mi smo mosheri tamo, mi smo goti ovde, ne pričamo s drugim ljudima. Ne volimo boy bendove, ne volimo dens muziku, vrlo ukorenjene kulture.

Festivali i veliki stadionski koncerti takođe su postali uobičajeni, a ne događaji koji definišu generaciju, i osećaj potrošačke familijarnosti, na granici sa cinizmom, počeo je da se uvlači u eru MTV-a. Zbog toga, uprkos svim vraćanjima na originalni festival na Vudstoku ’94 – obilnim kišama, stotinama hiljada ljudi koji preskaču ograde, haotičnoj bezbednosti i organizaciji, te nekoliko izvođača koji su nastupili 1969. činilo se kao mlak pokušaj da se ponovo stvori „Leto ljubavi“.

Razvijen je novi stav prema Vudstoku. Izvođači poput Green Day i Primus bili su gađani blatom, a tokom nastupa benda Jackyl rano, pevač Džesi Džejms Dupree ispalio je pušku u vazduh i prepolovio zapaljenu stolicu motornom testerom.

Pravi duh Vudstoka, tvrdi Rajli, bio je sasvim negde drugde.

- Postojao je Lollapalooza, tu su bili događaji poput Ozfesta, Takođe, festival Burning Man je dobijao na značaju, a ostatak kontrakulture iz šezdesetih se povezivao, i to je bilo mesto gde je to išlo. Taj impuls zapravo nije trebao Vudstok, jer je pronalazio sebe negde drugde.

https://www.youtube.com/watch?v=OZ2xYn1t0Pg

U međuvremenu, alternativna scena, kako je tada bila poznata, bila je oprana kroz Rejganovu neoliberalnu jurnjavu ka kapitalizmu usmerenog na "ja-ja-ja" i u velikoj meri konzumirana od strane istih velikih korporacija koje su promovisale Bilija Reja Sajrusa i The Backstreet Boys.

- Davali ste svoj novac istim gospodarima, i postojala je gotovo kognitivna disonanca kod mnogih grupa tog vremena. Nirvana je očigledno imala taj problem, Pearl Jam su se borili sa tim, Smashing Pumpkins takođe. Šta to zapravo znači za njihov status i da li to znači da samo prolaze kroz niz poza? Ako biste želeli da analizirate šta vidite na Vudstok festivalima iz 1969. i 1999. godine, to su ljudi koji zaista ne znaju šta da rade i kako da se ponašaju kao kontrakulturna enklava. Takođe, to možete videti i kao užasno ponašanje privilegovanih ljudi- ističe Rajli.

Relativni politički mir tog doba takođe je imao svoju ulogu.

- Oni se igraju na kraju istorije, deset godina između pada Berlinskog zida i 11. septembra. Mislim da Daglas Kopland o njima govori kao o ovoj pasivnoj, opuštenoj deceniji. Imali ste veliki znak da je potencijalno vrlo opasan sukob izbegnut i da je kapitalizam pobedio, i to je u redu. A onda još nismo ušli u mnogo opasnije i nepoznatije teritorije 21. veka. To je trenutak predaha. S tim dolazi i pitanje: šta znači pobuna? - napominje Rajli.

Ispostavilo se da je pobuna značila haos koji zadovoljava sebe. Vudstok ’99 postao je kutija šibica za 500 hiljada ljubitelja muzike, koji su osećali da zaslužuju svoj generacijski trenutak hedonističkog napuštanja. A, kada su umesto toga dobili eksploataciju radi zarade, odgovorili su praiskonskim varbarstvom. Nije pomoglo ni to što su organizator Majkl Lang i njegov tim odlučili da festivalsku tolerantnu ideologiju povežu sa najagresivnijim rubom alternativne kulture.

- Vudstok ’94 deluje mnogo više kao pokušaj da se stvori neka vrsta dijaloga sa Vudstokom ’69. Tamo su neki od istih izvođača, isti stilovi, ali Vudstok ’99 deluje kao potpuno drugačiji festival – podseća Rajli.

Čini se nezamislivim da je Lang planirao Vudstok za 50. godišnjicu 2019. sa The Killers, Jay-Z-jem i Majli Sajrus na listi izvođača, događaj koji je na kraju otkazan zbog problema sa dozvolama, povlačenja finansijera, smanjenja prostora i povlačenja izvođača. Ime Vudstok je, uostalom, već bilo temeljno ukaljano.

Bonus video: Osnivanje novog benda "Analogna rasa": Predin i Čuturilo pesmom "još imaće nas" uvode u prvi album