Podeli
Foto:Arhiva

Nagrada Narodne biblioteke Srbije za "Najbolju najčitaniju knjigu" je ukinuta da se ne bi ponovila situacija iz 2016. godine kada je meni dodeljena i kada sam javno izrazio rezervu zbog prisustva ceremoniji tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, kaže za Nova.rs pisac Filip David, povodom želje novog v.d. upravnika ove institucije Vladimira Pištala da ponovo ustanovi pomenuto priznanje.

Književnik Filip David je poslednji laureat višedecenijske nagrade Narodne biblioteke Srbije, jer se od 2017. godine ona više ne dodeljuje. David je 2016. nagrađen za knjigu “Kuća sećanja i zaborava” a dodeljivanju priznanja prisustvovao je predsednik Tomislav Nikolić.

David protiv Nikolića

– Da sam znao da će on biti tu, ja ne bih došao da primim nagradu. Bio sam zatečen i nisam imao drugog izlaza osim da se ogradim od prisustva predsednika, jer njemu tu nije bilo mesto. Jasno sam rekao da ne želim da primam nagradu kada je tu, kao neki počasni član Nikolić, od čije sam se politike od početka ograđivao i osuđivao je. Njemu tu nije bilo mesto. To je književna nagrada, koja nema veze sa politikom. Nagrade ne treba mešati sa tekućom politikom i njihovom dodeljivanju ne treba da prisustvuju političari. A te godine je bilo toliko ružnih stvari, tragedija, zločina a taj čovek je u svemu na neki način učestvovao – priča Filip David.

Filip David Foto: Zoran Lončarević

Kada su ga obavestili da je laureat nagrade za “Najbolju najčitaniju knjigu”, nisu mu ni rekli da će biti dodeljena na svečanoj ceremoniji, podvlači pisac:

– Mislio sam da će to biti konferencija za štampu gde će biti prisutni samo novinari. Došao sam u Narodnu biblioteku, jer sam to smatrao obavezom, ali i čašću, međutim kada sam se smestio u prvi red, otvaraju se vrata i ulazi predsednik sa svojom svitom. U tom trenutku bio sam u dilemi – da li da odem ili da ostanem i kažem to što sam rekao. Nije to bila nikakva hrabrost, već moja obaveza da se ogradim od njegovog prisustva – ističe David.

Ukidanje tražio Mihajlo Pantić

Bivši direktor Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić, međutim,  ističe da je predsednik republike pokrovitelj svih centralnih ustanova kulture, i da kao šef države, na neki način ima obavezu da prisustvuje dodeli, kao i da svaki laureat na vreme dobija protokol čitave ceremonije, dok Laslo Blašković, koji je bio na čelu NBS te 2016. godine, ističe da ukidanju nagrade nije kumovao “incident” na ceremoniji dodele.

Laslo Blašković Foto:Screenshot/Youtube/Biblioteka grada Beograda

– Tu nagradu ukinuo je Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije na čelu sa Mihajlom Pantićem, a ja sam takvu odluku podržao. Mi smo dugo razmišljali šta da radimo sa tom nagradom, koja je bila loše postavljena. Upravni odbor je od početka svog mandata imao ideju da se ta nagrada ukine. Da smo imali više vremena, nagrada ne bi bila dodeljena ni tada, 2016. godine. Šta znači najčitanija knjiga, kako se to meri? Da li to predstavlja vrednost koju treba da podržava Narodna biblioteka Srbije? Upleli smo se u priču da li se bira najbolja ili najčitanija knjiga. Od početka ta nagrada nije bila koncipirana kako treba. Recimo, “Medicinski priručnik” bio je najčitanija knjiga u Narodnoj biblioteci. Da li je nju trebalo nagraditi? Složio sam se sa mišljenjem UO i nagrada je ukinuta – priča Blašković za Nova.rs.

I tadašnji predsednik UO Narodne biblioteke Srbije, pisac Mihajlo Pantić ističe da je nagrada ukinuta posle diskusije koja je trajala dve godine. Ne samo da nije bilo kriterijuma prilikom dodeljivanja nagrade, već je sve pratio i “vrhunski apsurd”, kako ga Pantić naziva.

– O nagrađenom zapravo uopšte nije odlučivala Narodna biblioteka Srbije, već Zajednica matičnih biblioteka Srbije koja bi prosledila spiskove najčitanijih naslova. Narodna biblioteka Srbije se tu ništa nije pitala, samo je davala novac, jer Zajednica matičnih biblioteka Srbije nema sredstva. I onda se to zove nagrada za “Najbolju najčitaniju knjigu” Narodne biblioteke Srbije – priča Pantić za Nova.rs.

Podseća i da je uprava na čelu sa Sretenom Ugričićem, zbog toga što je bila prinuđena da “tajno dodeljuje nagrade” za najčitanije knjige Ljiljani Habjanović Đurović, smislila da to ipak bude nagrada za najbolju od najčitanijih.

Mihajlo Pantić Foto:Zoran Lončarević

– A kako se odlučuje koja je knjiga najbolja od najčitanijih? Moj ključni argument jeste bio da ta nagrada ne odražava relevantnost institucije koja je navodno dodeljuje. Predlagao sam da uvedemo nagradu koja bi se zvala Jovan Skerlić ili po nekom velikom imenu, a koja bi na dostojan način reprezentovala instituciju koja je dodeljuje i oslobodila je pobočnih, neestetskih, proceduralnih i svih drugih zavrzlama – govori Pantić.

Ako su i ukinuli nagradu, javnost je ipak, prema rečima Lasla Blaškovića, mogla znati šta je bilo najčitanije u srpskim bibliotekama:

– Objavljivali smo na Dan biblioteke spisak knjiga koje su najčešće pozajmljivane u javnim bibliotekama u Srbiji. I svako je tu mogao da vidi šta se u našoj zemlji najviše čita. Nismo dodeljivali nagradu ali bar se znalo šta se najviše čita – kaže Blašković.

Ukinuta nagrada je, smatra njegov prethodnik Dejan Ristić, bila možda i najdemokratskija u oblasti čitanja.

Dejan Ristić Foto:Medija centar Beograd

– Sve biblioteke dostavljale su početkom godine Narodnoj biblioteci podatke o najčitanijim knjigama u prethodnoj kalendarskoj godini. Ovde su žiri čitaoci, odnosno građani Srbije. Kada je ustanovljena pre više decenija, dobijali su je Crnjanski, Tišma i naši veliki književnici, što je govorilo o istančanom ukusu čitalačke publike. Sve ono što se desilo u devedesetim godinama drastično je uticalo na čitalački ukus, pa je počela da se čita prevashodno tzv. “domaćička literatura”, koju mahom stvaraju dobro situirane domaćice. Nakon velikana srpske književnosti čija su dela bila najčitanija u sistemu javnih biblioteka dolazite u tragičnu situaciju da nagradu treba da dodelite nekome čije delo nema ni minimum književnih niti naučnih vrednosti. Početkom 2000-tih kada je taj trend postao dominantan došlo se na ideju da se napravi kompromis – da se među realno najčitanijim naslovima, njih 25, odabere najbolja knjiga i na taj način sačuva ugled nagrade. U prvoj godini moga mandata najčitanija knjiga u Srbiji bila je Jelene Bačić Alimpić, a mi smo je tada dodelili Slobodanu Tišmi, što je izazvalo revolt u delu tabloida. Izašao sam u javnost i rekao koja je knjiga najčitanija, međutim da ona nema književnu i umetničku vrednost i da nacionalna biblioteka ne može iza toga da stane – podseća Ristić.

Legija u Narodnoj biblioteci Srbije

Međutim, Radmila Stanković, novinarka NIN-a, kaže za Nova.rs da je pravi razlog ukidanja nagrade sasvim drugačije prirode.

Radmila Stanković. Foto:Privatna arhiva

– Kada je 2017. ukinuta nagrada u 2016. godini najčitaniji je bio “Islednik” Dragana Velikića, a druga je bila knjiga Jelene Bačić Alimpić. Tačno je da je Filip David dobio 2016. godine Nagradu za najčitaniju knjigu u 2015. godini i rekao o tadašnjem predsedniku Tomislavu Nikoliću to što je rekao. I liči da je nagrada zbog toga ukinuta, kao i zbog činjenice da je Velikić javno podržao tadašnjeg opozicionog lidera i predsedničkog kandidata Sašu Jankovića, pa zato nisu hteli da mu daju nagradu. Međutim, dobro obavešteni su me uveravali da nije bilo nikakvog političkog razloga da se nagrada ne dodeli Velikiću, već je problem bio u činjenici da je od svih pisaca najčitaniji te godine bio Milorad Ulemek Legija. Ovu informaciju je znao tadašnji direktor Narodne biblioteke ali nije bilo prijatno priznati tu činjenicu, niti odgovarati na eventualno pitanje šta će Ulemek u srpskim bibliotekama…I, bilo je jednostavnije ukinuti nagradu – kaže Stankovićeva.

Na pitanje da li je tokom njegovog mandata najčitanija knjiga bila Legijina, Blašković odrečno odgovara:

– Mislim da se to desilo ranije, pre mog mandata. Zbog toga mislim da je menjan koncept nagrade, ali to znam samo iz priče – kaže Blašković.

Radmila Stanković iznosi podatak da je u ovom trenutku u Narodnoj biblioteci Srbije “plodan pisac Milorad Ulemek Legija zastupljen sa 31 naslovom”.

Za taj poražavajući podatak Dejan Ristić ima ovakvo objašnjenje:

– Narodna biblioteka u svakoj zemlji je jedina depozitna biblioteka, što znači da u svojim fondovima mora da čuva apsolutno sve što je nastalo na teritoriji te zemlje u štampanom obliku i na elektronskim nosačima. Po Zakonu o obaveznom primerku, prikuplja publikacije i štampani materijal: od knjiga, preko fotografija, karta, plakata, grafičkih listova… I to što se Legijine knjige tu nalaze, ne samo jedna, već koliko god da ih je objavio, nacionalna biblioteka mora da ima. To je njena osnovna funkcija: da čuva nacionalni knjižni fond bez obzira o kojim delima se radi, bez vrednosnog suda. Da je nacionalna biblioteka kupila te knjige onda bi to bio signal za zabrinutost – kaže Ristić.

Uprkos “incidentu sa Nikolićem” Filip David smatra da nije trebalo ukinuti nagradu, već samo da se zabrani političarima da “dolaze tu i prave sebi reklamu”:

– Nagradu bi trebalo vratiti, ali bez ikakvog političkog upliva. Jer, ima rezona da se nagrađuju knjige koje su čitane, a pored toga poseduju i neke književne kvalitete – zaključak je Filipa Davida.

Zamisao novog v.d. direktora Vladimira Pištala da se obnovi dodela “Najbolje među najčitanijim knjigama” Dejan Ristić podržava pre svega kao čitalac, uz opasku da bi je “trebalo najpre vratiti u onom formatu u kome je ona zamrla”.

A Mihajlo Pantić poručuje da ukoliko Pištalo želi da vrati tu nagradu trebalo bi pre toga ustanoviti ozbiljna pravila po kojima se ona dodeljuje.

Komentari

Vaš komentar