Kako je jedan Valjevac napravio kolekciju zlata vrednu

Postavka u Galeriji Haos, koju je sinoć otvorila Nina Krstić, predstavlja javnosti radove na papiru velikana likovne umetnosti koje je "skladištio" u svojoj kolekciji Aleksandar Ostojić.Crteži, pasteli, akvareli, grafike s potpisom značajih slikara s ovog tla dostupne će biti publici do 24. februara, saopšteno je Galerije Haos. I ne samo što će publika u narednih mesec dana moći da vidi dela velikih umetnika, već će biti u prilici i da ih kupi, s obzirom da je izložba prodajnog karaktera.

Jedinstvena je ovo stoga prilika, kako naglašavaju u ovoj galeriji, da ljubitelji umetnosti ali i kulturne i sve druge institucije, pa i muzejske, dođu do izuzetnih likovnih dela.Zanimljivo je da iako su pred publikom radovi koje su potpisali Milo Milunović, ili Dado Đurić, svi izloženi artefakti u Galeriji Haos čine tek delić impozantne privatne zbirke Aleksandra Ostojića. I logično je pitanje kako je ovaj ugledni Valjevac stekao kolekciju zlata vrednu? Odgovor na ovo pitanje pruža Borka Božović, istoričarka umetnosti i direktorka Haosa, podsećajući da je gospodin Ostojić i sam umetnik:

- Režiser po vokaciji, putovao je svetom, boraveći u zemljama na tri kontinenta i baveći se raznim poslovima, i tako je sticajem okolnosti dospevao do mnogih umetnina. Budući da je bio u prilici da se sretne sa delima raznih umetnika, prevashodno se opredeljivao za skupljanje autora s naših prostora. Kada mu je Miloš Šobajić poklonio prvu sliku i kada je otkrio aukcijsku kuću "Otel Druo" shvatio je da će postati kolekcionar.

I tokom gotovo četrdesetak godina kolekcionarstvo je, kako otkriva Borka Božović, postalo njegova pasija:- Obilazio je male aukcijske kuće, pratio licitacije uživo i preko interneta, tragao za retkim izdanjima knjiga po buvljacima, knjižarama ili elitnim aukcijskim kućama, a s razvojem interneta ceo svet mu je postao dostupan. Svoju kolekciju od četrdeset slika i stotinu radova na papiru predstavio je, u smanjenom izboru, u konzulatu Srbije u Njujorku gde su se mogla videti dela najvećih imena jugoslovenske umetnosti.I dok kolekcionarstvo kroz vekove podrazumeva potrebu za posedovanjem, pa za pokazivanjem umeća majstora, ili predstavljanjem kvaliteta koji delo poseduje, ono, po sudu Borke Božović, simboliše i strast:- Kompleksan je to fenomen, ali i dobra investicija, unosan posao i želja za potvrđivanjem društvenog statusa. Kolekcionarstvo je i u službi očuvanja kulturne baštine jedne sredine. Ono pruža i prostor za edukovanje najrazličitije publike, pogotovo kada se prezentira u javnosti. Izlaganje i publikovanje je važan aspekt ove pasionirane delatnosti, često s pravom smatrane "visokom kulturom". Kolekcionari čine važan deo kulturnog života kao kreatori istog, što ih kruniše u profesije od opšteg interesa - smatra istoričarka umetnosti, napominjući da su privatne zbirke živi organizmi, podložni promenama.

- Često se dela menjaju za druga, prodaju da bi se nabavila nova, poklanjaju institucijama koje ih baštine i dopunjuju nekompletne zbirke. Retko se dešava da se neka kolekcija likvidira, rasproda, ali i to je u igri. Životne okolnosti su naterale gospodina Ostojića da ponudi svoju dugo godina skupljanu kolekciju, najpre radova na papiru, a potom i uljanih slika - u delimičnu likvidaciju. Odlučili smo da mu izađemo u susret, zato što je to retka prilika da se vide dela nekih značajnih autora - objašnjava Borka Božović.

A šta je na "meniju" u Haosu? Primera radi, crtež "Šidijanke" Save Šumanovića nabavljen od malog francuskog aukcionara. Tu su i dela Marka Čelebonovića, Mila Milunovića, Dada Đurića, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, Radovana Kragulja, Mihaila Petrova, Dragana Lubarde, Marka Velka...Bonus video: Sava Šumanović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortislikarsavasumanovicik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2353475"]