0
Paja Jovanović, Milo Milunović, Marko Čelebonović, Petar Lubarda, Sava Šumanović, Kosta Hakman, Ljuba Popović, Vladimir Veličković, Bata Mihailović, Dado Đurić, Petar Omčikus, Mikan Aničić, Miloš Šobajić, Peđa Milosavljević, Ljubica Mrkalj... sve ove naše velike umetnike povezuju jedan grad i jedna zemlja, Pariz i Francuska.
– Slika „Kafana u Parizu“ Bogdana Šuputa je predstava jednog ostvarenog sna umetnika koji je maštao o odlasku u Pariz i o životu u toj umetničkoj sredini. Istovremeno, to je grupni portret umetnika koji su se u Parizu okupili u godinama pred izbijanje Drugog svetskog rata i zajednički preživeli nezaboravne trenutke – kaže za Nova.rs Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.
„Kafana u Parizu“ je jedna od slika iz bogate riznice ove institucije koja učestvuje u manifestaciji digitalnih kultura „Digitalni novembar“, koja za centralnu temu ovogodišnjeg festivala ima predstavljanje kulturne baštine Francuske i Srbije.
– Od trenutka kada je krajem 19. veka Pariz postao umetnički centar Evrope, brojni srpski slikari težili su odlasku u francusku prestonicu. U toj zemlji okupljali su se umetnici iz čitavog sveta koji su stvarali i izlagali umetnička dela, razmenjivali ideje, družili se i stvorili zajednički tu auru Pariza kao umetničke prestonice Evrope. I srpski slikari želeli su da budu deo te priče, kako početkom 20. veka, tako i danas. Stoga su Francuska i Pariz bili i ostali velika inspiracija srpskim umetnicima – priča za Nova.rs Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.
Objašnjavajući zašto su mnogi naši slikari odlazili ili su se nastanjivali u Parizu, ili drugim gradovima Francuske, upravnica novosadskog kulturnog zdanja kaže da im je ta zemlja pružala mogućnost obrazovanja na brojnim umetničkim školama i akademijama.
– Istovremeno pružala im se i mogućnost učestvovanja u aktivnom umetničkom životu, kao i susreta i druženja sa umetnicima iz čitavog sveta. Tamo su nastajale najnaprednije umetničke ideje, pokreti i stilovi. A to je bilo ono čemu su težili srpski slikari – smatra naša sagovornica.
U okviru festivala „Digitalni novembar“ predstavljaju se, između ostalog, dela naših likovnih stvaralaca koji su vezani za francusko tle, a koji se čuvaju u našim muzejima. U kolekcijama se nalaze brojna umetnička dela slikara koji su stvarali u Francuskoj, a riznica Galerije Matice srpske je u tom smislu veoma bogata, otkriva naša sagovornica i podseća:
– Brojni srpski slikari su odlazili u Francusku i Pariz. Galerija Matice srpske poseduje značajan broj radova srpskih slikara prve polovine 20. veka i samim tim i onih nastalih inspirisanih Francuskom.
Neka od dela i iz kolekcije ove institucije, u okviru manifestacije „Digitalni novembar“ predstavljene su kratkim video zapisima na Jutjubu Francuskog instituta u Srbiji, što je način da se likovna umetnost približi „neupućenima“.
– Mislim da su nove tehnologije odličan partner u promociji kulturnog nasleđa. Stoga, svaki iskorak u oblast novih medija i modernih pristupa prezentacije doprinosi redovnom funkcionisanju muzeja. Likovna umetnost ima zadatak da pruži estetski užitak i pruži neka nova saznanja prilikom posete muzeju, ali i u virtuelnom, odnosno digitalnom svetu. Stoga mislim da je projekat „Inspirisani Francuskom“ koji je Francuski institut pokrenuo u okviru akcije „Digitalni novembar“ izuzetno koristan i da doprinosi boljoj, modernijoj i kreativnijoj prezentaciji srpsko-francuskih umetničkih veza.
U kolekciji Galerije Matice srpske su slike Koste Hakmana, Save Šumanovića, Bogdana Šuputa…
Naša sagovornica izdvaja Šuputovu sliku „Kafana u Parizu“, iza koje se, kao i ostalih, krije divna priča, lični doživljaj, susreti, otkrića, fascinacije:
– Svako od odabranih dela govori o samom autoru, njegovom doživljaju Francuske i Pariza, ali i nekim malim, privatnim epizodama njihovog života u „gradu svetlosti“. Slika „Kafana u Parizu“ Bogdana Šuputa je, na primer, predstava jednog ostvarenog sna umetnika koji je maštao o odlasku u Pariz i o životu u toj umetničkoj sredini. Istovremeno, to je grupni portret umetnika koji su se u Parizu okupili u godinama pred izbijanje Drugog svetskog rata i zajednički preživeli nezaboravne trenutke. Jedan od tih trenutaka zabeležen je upravo na ovoj slici – objašnjava Tijana Palkovljević Bugarski.
Upravnica Galerija Matice srpske dodaje da je za manifestaciju „Digitalni novembar“ ova institucija izabrala najatraktivnije slike iz svoje kolekcije, ali osim što su inspirisane Francuskom, slike imaju i drugo, zajedničko vezivno tkivo.
– Birali smo slike kod kojih je inspiracija Francuskom jasna i prepoznatljiva na prvi pogled, jer su predstavljeni poznati prizori Pariza ili neki jedinstveni događaji koji su samo tamo mogli da nastanu. Ono što povezuje odabrane slike jeste da su sve nastale u prvoj polovini 20. veka i da su odraz umetničkih tokova tog vremena. I konačno da su deo kolekcije Galerije Matice srpske.
Na pitanje da li bi naši „francuski“ slikari postali to što jesu da nisu otišli u Francusku, i da li su, kako su neki istoričari umetnosti tvrdili, najvažniji srpski slikari u 20. veku živeli i stvarali u Parizu, naša sagovornica kaže da je nezgodno baviti se hipotezama.
– Svi ti umetnici sigurno su dobili mnogo boravkom, školovanjem ili životom u Francuskoj. To ih je u određenoj meri odredilo i usmerilo kao likovne umetnike, ali ne mislim da je za svakog od njih bilo presudno. Svet svakog umetnika kompleksni je kaleidoskop koji se sastoji od bezbroj različitih delova. Baš kao što se ne može ni tvrditi da su najvažniji srpski slikari živeli i stvarali u Parizu, jer ima i onih koji nisu. Uticaj francuske kulture i umetnosti izuzetno je velik, važan i nesporan i verujem da će tako ostati i u 21. veku – zaključuje Tijana Palkovljević Bugarski.
„Digitalni novembar“ je festival digitalnih kultura koji se odvija u 75 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija. Iako festival ističe rad francuskih talenata koji stvaraju u digitalnoj sferi i promoviše međunarodnu saradnju sa stručnjacima iz celog sveta, ovogodišnje izdanje manifestacije u Srbiji fokusirano je na četiri glavne teme: očuvanje životne sredine i biodiverziteta, predstavljanje kulturne baštine Francuske i Srbije, položaj žena u savremenom svetu i video igre. Zajednička kulturna baština predstavlja se sa 15 značajnih dela srpske umetnosti inspirisane Francuskom.
