Kako je „bitlsomanija“ tresla Jugoslaviju

Podeli:
Foto:PA / PA Images / Profimedia

Dokumetarni serijal o Bitlsima ponovo u žižu svetske muzičke javnosti vratio „bube iz Liverpula“, a kako su bili dočekani u Zagrebu i Beogradu za „Novu“ pričaju nekadašnji član fan kluba Danko Đurić i rok kritičar Petar Peca Popović.

Dokumentarna serija “The Beatles: Get Back” Pitera Džeksona potpuno je vratila Bitlse u žižu javnosti. Dokumentarac izgleda sveže jer je vizuelna restauracija i poboljšanje snimaka iz 1969. koja se vidi u “Get Back” omogućena zahvaljujući novim modernim tehnologijama koje je poznati reditelj već koristio. Bitlsi su u vreme najveće histerije bili popularni i kod nas, kao i u celom zapadnom svetu. Imali su čak i zvanični fan klub u Jugoslaviji, sa sedištem u Zagrebu, jer im je Jugoton bio izdavač. Sve što su drugi fan klubovi dobijali u svetu, dobijali su i oni, i to prevedeno na srpskohrvatski. „Jugoslovenski Beatles Fan Club“ pokrivao je većinu istočnoevropskih zemalja, a osnovao ga je 1968. zagrebački novinar Veljko Despot.

Foto: ebay.com

Danko Đurić, filmski montažer iz Beograda, inače stariji brat slikara Uroša Đurića, bio je član jugoslovenskog fan kluba Bitlsa, kada je bio tinejdžer.

- Dobijali smo časopise o Bitlsima na engleskom, ali i razne materijale na srpskohrvatskom jeziku. I za Božić smo dobijali božićnu ploču, ja sam jednu dobio, ali neko mi je „drpio“, ostao mi je samo omot. To nas članove ništa nije koštalo. Ne sećam se da sam dinara dao, pogotovo što je moja keva bila nastavnica, to je tada značilo da nemaš love.

Danko dodaje da je postao član kada je popunio pristupnicu koju je video u nekom časopisu.

- Ja mislim da su Bitlsi i finansirali sav taj materijal koji se slao fanovima širom sveta. Taj časopis je bio kao neka mala knjižica, jako kvalitetno štampana. Tu su bile razne fotke Bitlsa, na primer Harison sa onim belim stratokasterom na kojem je svirao „Why My Guitar Gently Weeps“. Mi smo bili klinci, ne verujem da nas je bilo više od 2-3 hiljade članova.

Danko kaže da je već 1964. slušao Bitlse.

- Nas koji smo u Beogradu to vreme malo puštali kosu, su isto zezali, kao da živimo na selu. Bilo je ono: „Šta je, Bitls, što se ne šišaš“.

Bitlsi
Foto:Screenshot/discogs.com

Beograd je munjevito prepoznao Bitlse

Poznati rok kritičar Peca Popović je u jednom svom predavanju o Bitlsima rekao da je Beograd bio na svom nivou i munjevito prepoznao Bitlse. Dao im je prostor, srce i kadrove.

- Njih su ovde uneli najbolji, promovisali najbolji, čuvali najbolji i na njih nas podsećaju najbolji. Ploču `Love Me Do` u Beograd je doneo Radivoj Korać, najbolji strelac koga je evropska košarka imala, Bitlse su medijski predstavili Nikola Karaklajić i Mika Antić, pesme Bitlsa prvi svirali danas istaknuti umetnici, doktori, inžinjeri i naučnici, zbog njih su se otvoreno u kreativnost upustili Zoran Hristić, Peđa Nešković, David Albahari, Branko Milićević, Jugoslav Vlahović, Mika Oklopčić, DraganVelikić, Radovan Hiršl, Aleksandar Cvetković, Vlaja Jovanović, Peđa Gavrović, Vlada Bajac, zbog njih muzikom počelo da se bavi stotine najtalentovanijih gradskih devojaka i momaka.

Foto: Privatna arhiva/Peca Popović

Zanimljivo je da Peca Popović ima fotografiju svih članova Bitlsa sa njihovim originalnim potpisima, koju nam je ustupio specijalno za ovaj tekst, i nju je dobio od autora Deze Hofmana zvanično prvog fotografa grupe u periodu 62/64. Kuriozitet je da je isti čovek bio prvi zvanični fotograf Josipa Broza Tita.

- Ne postoji sila, ideologija i propaganda koja će uspeti da opovrgne ono što je samo Bitlsima pošlo za rukom, što nisu ostvarili svi `vlasnici veka` ni Lenjin, Gandi, ni Hitler, ni Mao, ni Čerčil, ni Tito, ni Homeini ni ovi najnoviji - bez prinude imali su baš ceo svet. Od Juče stigli do Večnosti - zaključio je Peca Popović svoju priču o legendarnim „bubama”.

Bonus video: Glas, dirka, bas "Last Christmas"

Komentari

Vaš komentar