"U studiju 6 Radio Beograda počelo je snimanje dokumentarnog filma povodom 40 godina Električnog orgazma. Planirano je da film bude emitovan na RTS za novogodišnje praznike”, saopšteno je na stranici ovog benda. Biće ovo drugi film o Električnom orgazmu i jedan u nizu sad već brojnih dokumentaraca o novotalasnim bendovima sa područja nekadašnje SFRJ.

Grupa Šarlo akrobata radila je muziku za kultni film Miloša Miše Radivojevića „Dečko koji obećava“ (1981), a u filmskom bendu VIS Dobri dečaci, u kojem se Slobodan Milošević, lik iz filma kome se posle udarca u glavu sve promeni (igra ga Aleksandar Berček), dohvatio basa, Ivica Vdović Vd svira bubnjeve, a Dušan Kojić Koja gitaru. Bilo je to prvo pojavljivanje jugoslovenskih novotalasnih muzičara („nosilaca spomenice 1981. godine“, kako je to u šali govorio Vlada Divljan) na velikom ekranu. Pored dvojice članova Šarla akrobate, u filmu se pojavljuju i Divljan i Srđan Šaper iz Idola, u u publici se mogu videti i novosadski pankeri iz Pekinške patke.

U filmu se, pored muzike Šarla akrobate, i čuju pesme Idola („Jedina“), Parafa („Perspektiva“), Pekinške patke („Bolje da nosim kratku kosu“), Prljavog kazališta („Neka te ništa ne brine“) i Azre („Iggy Pop“). Koja se pre toga pojavio u filmu „Radio Vihor zove Anđeliju“ (1979), a kasnije i u omnibusu „Kako je propao rokenrol“ (1989), te u „Davitelju protiv davitelja“ (1984), ostvarenju u kom je Šaper odigrao zapaženu ulogu, a posle i kao sagovornik u više dokumentaraca o novom talasu. Milan Mladenović može se videti u „Tajvanskoj kanasti“ (1985) i kao gitarista benda u „Crnoj Mariji“ (1986)…

Preteče – filmovi o Buldožeru i Marku Brecelju

Da počnemo od početka, kako je pevao Buldožer. Zapravo, i pre početka sa akterima koji su preteče novog talasa. Film „Matori parazit ili ko je Marko Brecelj?“ (2013) reditelja Janeza Burgera je dokumentarni portret prvog pevača grupe Buldožer, sastava koji je bez sumnje najviše uticao na deceniju kasnije „rođene“ novotalasne bendove.

Brecelj je šest godina kasnije potpisan i kao jedan od producenata filma „Pljuni istini u oči“ (2019) u režiji Varje Močnik i po scenariju Igora Bašina, nazvanom po prvom albumu Buldožera.

„Pobeda pod suncem“ (1988)

O Lajbahu, najuspešnijem sastavu sa prostora nekadašnje Jugoslavije, snimljeno je do sada pet dokumentarnih filmova, zaključno sa „Danom slobode“ (2016), gde je zabeležena njihova turneja po Severnoj Koreji.

Prvi od filmova posvećenih ovom bendu, „Pobeda pod suncem“ u režiji Gorana Gajića, bavi se upravo počecima sastava (i ne samo sastava, nego i projekta) i širim kontekstom njihove umetnosti i angažmana. U ovom filmu govori se i o Tomažu Hostniku, prvom frontmenu grupe.

„Kad se neko nečem dobrom nada“ (2001)

Dilemu da li je „Obojeni program“ novotalasni bend, ako je neko i ima, razvejava podatak da su svoj prvi nastup imali 1981. godine u tadašnjem novosadskom klubu „Bronks“, svirajući isključivo svoje pesme.

U filmu Brankice Drašković o ovoj grupi pored Branislava Babića Kebre i drugih članova, govore i Slobodan Tišma, rok novinari Aleksandar Dragaš, Dragan Ambrozić, pisac Vladimir Arsenijević (nekadašnji član Urbane gerile), Biljana Babić (Boye)… Brankica Drašković je autorka i filma „Boye: Prvi pravi ženski zvuk“ (2009) o tom bendu.

„Sretno dijete“ (2003)

„Ono što sam htio opisati u filmu ‘Sretno dijete’ je utjecaj koji je cijela tadašnja scena imala na moju generaciju, posljednju generaciju klinaca koji su odrastali u socijalizmu. Muzika novog vala utjecala je na mene više nego cijelo moje školovanje“, ispričao je Igor Mirković, autor filma „Sretno dijete“ i istoimene knjige.

Mirković je pred kamere izveo zavidan broj sagovornika (Jasenko Houra i Davorin Bogović, Srđan Gojković Gile, Divljan, Šaper, Darko Rundek, Jura Stublić, Boris Lajner, dizajner Mirko Ilić…), ali nailazi na zatvorena vrata stana Džonija Štulića u Utrehtu i nema Koje. Na pitanje zašto, kaže da su pojedini muzičari bili nepoverljivi spram njegovog projekta, dodajući da je na sličnu prepreku naišao i kod Srđana Sachera, autora nekih od ključnih pesama Haustora. Ipak, misli da je „nedostatak Šarla akrobate najveći kompromis koji je napravio u filmu“.

„Kad Miki kaže da se boji“ (2005)

Polemike oko toga da li je Azra novotalasni bend ili nije traju praktično od pojave novog talasa kod nas. Nesporno je, međutim, da ovaj bend i njihov tvorac Džoni Štulić imaju velikog udela u novom talasu, pre svega svojim pesmama. Rediteljka Ines Pletikos odabrala je sjajan ugao.

Po scenariju, koji je napisala zajedno sa Krunom Petrinovićem, o Azri i njihovom osnivaču pričaju – junaci Štulićevik pesama. Upoznajemo Džonijevog prijatelja Đoka Anarhista, tu su Kipo, Čera, Mirna, otkriva se i ko su Miki, Pavel, Gracija… I sve to zanimljivo i emotivno ispričano.

„Dolgcajt: Muzika je umetnost vremena“ (2006)

Ovaj dokumentarac u režiji Igora Zupea iz dug bezmalo 47 minuta govori o tačno 30 minuta i šest sekundi, koliko traje „Dolgcajt“ (1980), prvi album grupe Pankrti „Dolgcajt“ (1980), a u središtu priče je Marin Rosić, tada 15-godišnji dečak kog je ta ploča zauvek promenila.

„Šarlo te gleda“ (2007)

Glumica Sonja Savić, savremenica i prijateljica članova benda Šarlo akrobata odvažila se da snimi film o ovom bendu o kom su se u to vreme već uveliko ispredale i razne legende i poluistine. „Film je priča o jedinom kulturnom blagu koje je ostalo od umetnosti 80-ih, nedonirano od države, i kako je nestalo“, rekla je Sonja Savić novinarima tada i da je taj film ujedno i objašnjenje o nestanku alternativne kulture u nekadašnjoj Jugoslaviji.

EKV – „Kao da je bilo nekad“ (2008)
Dokumentarni film o grupi Ekatarina Velika u režiji Dušana Vesića je film u kom se, osim o EKV, neminovno govori i o Šarlu akrobati i grupi Katarina II, a sagovornici su Dušan Kojić Koja, Ivan Fece Firči, Zoran Radomirović Švaba, Milan Delčić Delča, Goran Vejvoda, Dragan Papić, reditelj Goran Marković, Sonja Savić, rok kritičari Moma Rajin, Aleksandar Žikić i Voja Pantić…

„Limunovo drvo“ (2015)

Pre Šarla akrobate, Milan Mladenović svirao je u grupi Limunovo drvo, koju je osnovao 1977. sa bubnjarem Milanom Stefanovićem i gitaristom Dragomirom Mihailovićem Gagijem, a bend će 1980. godine, dolaskom Koje i Vda prerasti u Šarla akrobatu.

U filmu Branka Radakovića o Limunovom drvetu, između ostalih, govore i Stefanović i Mihailović, kao i Koja, Gile, Švaba, rok kritičari Moma Rajin, Petar Janjatović i Branimir Lokner, novinari Dubravka Marković, Dušan Vesić, dramaturg Nebojša Pajkić…

„Maske“ (2015)

Dokumentarni film Brankice Drašković o Slobodanu Tišmi, pesniku, konceptulanom umetniku, romanopiscu i vođi novotalasnih grupa Luna i La strada predstavlja, kako je rečeno o tom ostvarenju kada se pojavilo 2015. godine, jednu od mogućih kontura lika i dela autentične i jedinstvene ličnosti na umetničkoj sceni.

„Mizar – zvezda nade“ (2015)

Skopska grupa Mizar po svemu je bila i ostala neobičan bend, pa je čak možda neobično i sagledavati je u kontekstu novog talasa.

Film obuhvata danas najmanje poznati period rada grupe, od njenog stvaranja 1981. do 1986. godine, a autor Marko Džambazoski, student režije u vreme kada je film nastajao, razgovorima sa članovima benda dodao je i do tada neobjavljene demo snimke i materijale „zaturene“ u arhivama makedonske državne televizije.

„Novi talas u SFRJ kao društveni pokret“ (2015)

Dokumentarni film čije snimanje je pokrenula „Wikimedia Srbije“ govori o muzici novog talasa i širem socijalnom kontekstu u kom se sve odvijalo. Autor filma je Vuk Jeremić, a iscrpno su intervjuisani Gile, Miško Plavi, Zoran Vulović Vule (U škripcu) i kritičari Moma Rajin i Ivan Ivačković.

„Fleka – glas andergraunda“ (2016)
Miomir Grujić Fleka, slikar, osnivač beogradskog kluba Akademija, radio voditelj, promoter novih bendova i guru beogradskog andergraunda, portretisan je u filmu Darka Pavlovića.

U ovom filmu Flekini prijatelji i saradnici, među kojima su i Koja i Srđan Đile Marković (Supernaut), govore o njegovom uticaju na umetničku (i ne samo umetničku) scenu osamdesetih i devedesetih godina.

„Nebeska tema“ (2019)

„Nebeska tema“ o Vladi Divljanu snimljena je u formi dokumentarca sa elementima igranog filma po scenariju i u režiji Mladena Matičevića.

O Divljanu u filmu govore Zdenko Kolar, Darko Rundek, Mladen Juričić Maks, Gile, Koja, Srđan Šaper, Goranka Matić, Momčilo Bajagić Bajaga, Dina Divljan…

„Električni orgazam za ljude budućnosti“ (2019)

Prvi dokumentarni film o Električnom orgazmu govori o bendu od osnivanja 1980. pa do trenutka kada ih je njihova dugogodišnja prijateljica Marija Vukić izvela pred kamere na njihovoj kanadsko-američkoj turneji 2018.

Članovi benda pričaju o usponima i padovima tokom karijere, ličnom sazrevanju kroz faze kroz koje je bend prolazio, popularnosti i krizama, doslednosti i opstanku na sceni…

TV serijali

Novom talasu i muzičarima iz tog perioda posvećene su i brojne TV emisije poput „Priče o Prljavom kazalištu“ (HRT) ili „Paket aranžman, 30 godina kasnije“ (RTS). Posebno se, međutim, izdvajaju priče o novom talasu serijalu „Robna kuća“ (u tri dela) ili epizode u serijalu „Rokovnik“ Dušana Vesića, inače autora nedavno objavljene knjige „Bunt dece socijalizma“ o prvoj generaciji bendova novog talasa kod nas.

„Borderland Soundtrack“ (2019)

Novosadska novinarka Brankica Drašković, jedna od najistrajnijih autorki dokumentaraca o muzici od osamdesetih godina naovamo, snimila je, inspirisana knjigom kolege Ante Perkovića „Sedma republika – pop kultura u YU raspadu“, serijal od 10 polučasovnih epizoda. U ovom serijalu sagovornici su joj Koja, Zoran Kostić Cane, Rundek, Zoran Predin (Lačni Franc), Mirko Srdić (Elvis J Kurtovich), Dr Fric (KUD Idijoti)…

Posle novog talasa – „Geto – tajni život grada“ (1995)

Film „Geto – tajni život grada“ u režiji Mladena Matičevića nekako se naslanja na priču o novom talasu, ne samo zato što prati Gorana Čavajdu Čavketa kao naratora dok šeta kroz Beograd ranih devedesetih godina, sviraju Partibrejkers ili se pojavljuje Petar Ilić Ćirilo (između ostalog, reditelj filma „Bio sam pank pre tebe“ iz 2018), nego i kao neka vrsta ishoda, onoga u šta se nekadašnja gradska scena pretvorila.

„Neko drugo vreme“ (2008)

Dokumentarac Ane Lagator govori o „nekim od najbitnijih, ali iščezlim prostorima za zabavu“ u Novom Sadu, a u filmu se, pored ostalih sagovornika, pojavljuju Slobodan Tišma (Luna, La strada) i Branislav Babić Kebra (Obojeni program).

„Otac Arsenije“ (2019)

Svetlana Cemin snimila je film „Otac Arsenije“, o monahu Arseniju koji se pod građanskim imenom Aleksandar Aca Jovanović u vreme novog talasa družio sa Vdom, slikarom Dušanom Gerzićem Gerom, sestrama Mijatović, glumicom Sonjom Savić i članovima (budućeg) EKV-a. Aca Jovanović se kasnije zamonašio, a autorki filma cilj je bio, kako je rekla, „povezivanje umetnosti sa duhovnošću u srcu i kreativnim dometima glavnog junaka“.