Drago mi je da se, kako čujem, sve češće održavaju književne promocije u Domu vojske, što je bolje nego da se dolazi po brašno i kukuruz. Kako je krenulo u svetu, možda će i toga biti, ali eto sada smo još uvek u stanju razvoja kulturnih događaja, prokomentarisao je reditelj Emir Kusturica na promociji dopunjenog izdanja knjige "Emir Kusturica: Kult margine" autora Gorana Gocića koja je predstavljena sinoć u Domu vojske.
– Čitati knjigu o sebi je jedna krajnje neprijatna stvar. Tada se čovek zapravo suočava sa sobom, ali ne u ogledalu, već u jednom posebnom uglu do kojeg ga je neko doveo, gde on prepoznaje istinu, i onda je ova knjiga manje više bazirana na nečemu što su ozbiljne opservacije. A najznačajnije posmatranje je ono koje razdvaja „apolonovski“ recept, to je Holivud, i dionizijski, kome ja pripadam – ocenio je na početku proslavljeni reditelj rekavši da mu je Gocićeva knjiga pomogla da i sam promisli o tome gde pripada.
Komentarišući naslov „Kult margine“, Kusturica je istakao da je ideja o margini potekla i pre njega, počevši od reditelja Živojina Žike Pavlovića koji je „prokopao prvi taj kanal“.
– Žika je posegnuo za onim što se nažalost mnogima u Jugoslaviji nije svidelo jer film predstavlja čitav narod. Tako je meni prišla jedna žena i rekla kako prati moj opus, ali da zahvaljujući mojim filmovima, ceo svet na Srbe gleda kao na Cigane. Onda sam je podsetio da sam ja snimio samo dva filma o Romima, i time je bilo jasno da ta njena opaska više govori o njoj nego o meni – kazao je Kusta i objasnio:
– Šta je to kada kažemo kult margine? To je ono što nalazimo kod Čehova – važnost malog čoveka. Anton Pavlovič je zadao ton svetskoj umetnosti. Razumevanje metafizičkog i statičnog u umetnosti oslikava se u rečenici Džona Vejna „You never know“. Jer sve su najveće drame napisane upravo o tome zašto neko neće da se pomeri. Taj divan naslov Goranove knjige „Kult margine“ pokriva čitav jedan period koji su činili, osim Žike Pavlovića i Aleksandar Aca Popović i Dušan Makavejev koji su sa komunizmom bili u klinču.
Kako je istakao, ono što je Žika Pavlović uradio sa Džimijem Barkom iz filma „Kad budem mrtav i beo“, to sam ja učinio sa „Sjećaš li se Doli Bel?“. U pitanju je najšira traka, 35-milimetarski film koji je mogao da registruje oscilaciju duše kroz dijaloge, pogledima, ili nekom akcijom u kojoj neko gubi nevinost, a drugi strada od nasilja. U tom kolopletu se pleo novi svet – kazao je profesor.
Podsetio je da filmovi u vreme socijalizma nisu mogli da budu snimani bez pomoći države, a da je on uspevao upravo pomoću te veštine i potrebe žanra koji vodi na ulicu i spremnosti da se sve žrtvuje da bi film bio gotov i dovoljno uzvišen.
Knjiga Gorana Gocića objavljena je prvo na engleskom jeziku zahvaljujući kući „Wallflower Press“ još 2001. godine. Postala je akademski hit, može se naći u bibliotekama širom sveta i jedna je od najviše citiranih akademskih studija koju je napisao neki srpski autor, a objavljena je na engleskom, srpskom i kineskom jeziku.
– Mislim da je vrednost velika što si napisao knjigu prvo na engleskom jeziku, jer se te vrednosti mere najviše na Zapadu. Čini mi se da si napisao delo samo iz ugla filmskog kritičara, to bi bila dobra knjiga, ali ne i ovoliko uspešna – kazao je reditelj.
Podsetio je da je 2000. godine „izduvao taj Zapad“ i nakon života u Parizu odlučio da se vrati u Srbiju.
– Vratio sam se u selo, koje mi više prija, tu je prirodna oaza. Imam tu revolucionarnu ideju da bi građani trebalo da se vrate da žive na selo, a da seljaci odu u grad, i ubeđen sam da bi tada sve apsolutno funkcionisalo. Bilo bi to najbolje rešenje za sve nas. Tada sam stigao na Mokru Goru koja je često u istoriji zbog Titovog režima ostala nedođija. Sada su ljudi navikli da im tu dolaze najveći reditelji i slavni glumci sveta – kazao je Kusta govoreći o filmsko-muzičkom festivalu „Kustendorf“ čiji je on osnivač i direktor dodajući da se na „toj margini Srbije odvija magični život“.
Kusturica je pohvalio rad i predanost Gorana Gocića istakavši da postoje knjige o njemu koje su pisali strani autori ali da niko od njih nije imao „uvid u njegov serum umetnosti“.
– Danas se operiše sa golom istinom, a trud da se dođe do esencijalne istine je za poštovanje. Film je umetnost koja se događa pred vašim očima. Međutim, imate i tu američku subkulturu, gde jedan Džordž Kluni reklamira espreso, a recimo Bred Pit reklamira – Anđelinu Džoli, i tako Holivud od glumaca pravi svece. O tome se govori na poseban način i u sjajnoj knjizi „Raskršće“ pisca Džonatana Frenzena – naveo je Kusturica.
Na pitanje Gorana Gocića koje su ambicije čoveka koji je dosad ostvario sve što „neko ne bi mogao ni za tri života“, reditelj je priznao:
– Imam više ambicija, jedna od njih je da napišem novu knjigu pod radnim nazivom „Ja sam kriv“. Bio bi to roman i filmski scenario baziran na delima „Idiot“ i „Zločin i kazna“ od Dostojevskog. Uvek se setim njegove rečenice koja kaže: „Postoje ljudi koji ne čekaju čudo da bi poverovali u Boga, nego pre toga veruju u Boga pa im se onda i dešavaju sama čuda“ – zaključio je Kusturica priznavši da mu je jako drago što je Milorad Dodik pobedio na izborima jer će se „samo tako nastaviti razvoj Andrićgrada u Višegradu“.
Govoreći o aktuelnoj situaciji u svetu, Kusturica je između ostalog rekao:
– Prisustvujemo promeni epohe. Ovo je jedan slom koji će trajati dugo. U vremenu nepopustljive narcisoidnosti nemoguće je doći do kolektivne istine. Kada bih bio predsednik države, prvo bih zabranio da se intelektualci svađaju jer je to najveća karakteristika današnjeg javnog života. Svi su su u narcisoidnoj igri u kojoj su dva tri čoveka protiv ovih drugih i oni nameću limit. Zbog toga mi ne možemo da izvedemo istorijske dokaze o sebi. Zato, kada bi u ovim dramatičnim evropskim trenucima mogla da postoji saglasnost na višim instancama u svetu mnogo bi se lakše dopiralo do istine – istakao je reditelj.
Izdavač Aleksandar Gajšek je predstavio Kusturicu kao „personifikaciju visoke umetnosti u celom svetu“, te da smo svi imali sreće što je on naš, ali da je i Emir imao tu sreću da o njemu napiše knjigu Goran Gocić.
– Evo da znate o kakvom se čoveku radi. Goran Gocić je napisao prvu knjigu u životu o čuvenom Endiju Vorholu, i to delo Fakultet dramskih umetnosti je uvrslo u svoju literaturu na studijama. Onda napiše prvi roman „Tai“ i odmah osvoji NIN-ovu nagradu. Onda je napisao i prvu knjigu na engleskom jeziku, upravo delo pred vama o Emiru Kusturici, i engleski časopis, dvonedeljnik „Observer“ izabrao je među pet najboljih knjiga godine iz oblasti filma u Velikoj Britaniji – pohvalio je Gajšek pisca i samu knjigu koju su objavili Biblioteka grada Beograda i „Agape knjiga“.
U pitanju je jedina autorizovana biografija Emira Kusturice kao svojevrsni vodič kroz filmsku magiju našeg najslavnijeg umetnika i predstavlja na neki način i istoriju domaće kinematografije.
Goran Gocić osvrnuo se na naslov svoje knjige „Kult margine“ i objasnio da je veliki režiser prevazišao tu marginu u smislu da je nadgrađen jezik ulice koji je ranije viđao u raznim filmovima iz Bosne i Hercegovine.
– Sila koja se desila da se izmeni taj jezik jeste upravo Emir Kusturica, i zato on jeste upravo taj kult margine. Smatram da sam svedok jedne epohe koju on čini, i sjajno je da mogu da upoznam čoveka o kome sam pisao knjigu, da popričam sa njim, i imam privilegiju da je on večeras pored mene – kazao je Gocić.
Bonus video: Kusturica uručio Petru Božoviću nagradu Drvo života
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare