Umetnost terapijski deluje na ljude i ne pripada tržišnoj ekonomiji, ocenio je, gostujući na Letnjem platou Biblioteke grada Beograda, reditelj Emir Kusturica.
Reditelj i pisac Emir Kusturica bio je pre nekoliko večeri poslednji gost u ciklusu „Letnji plato BGB“ u Biblioteci grada Beograda. Govorio je tada o svojim romanima i zbirkama priča „Smrt je neprovjerena glasina“, „Sto jada“, „Šta mi ovo treba“ i najviše o najnovijem delu „Vidiš li da ne vidim“.
Proslavljeni reditelj ispričao je da mu je supruga Maja, kada je pročitala knjigu o Handkeu, rekla: „Ovo tvoje uopšte nije loše“.
– I to je bilo sve. Pritom Maja čita barem jednu knjigu nedeljno. Dobro je onda imati strogu ženu. Tako i pre 30 godina kada sam polako počeo nešto pisati, verujem da bi Čehov rekao za mene: „Mali nije loš“. On je bio preteča egzistencijalne drame“, ispričao je Kusturica, dodavši da sam pripada nekom prošlom vremenu koje su činili Dostojevski, Gogolj ili Čehov, a od savremenih pisaca izdvojio je ruskog autora Zahara Prilepina i američkog novelistu Džonatana Frenzena.
Kazao je da je bio inspirisan Čehovom u svom prvom romanu „Smrt je neprovjerena glasina“.
– Nema literature na svetu koja ne sadrži Čehova. On je bio lekar koji je u svojoj 40. godini napisao sva ta dela – drame, priče, pripovetke – podsetio je filmski reditelj, scenarista, književnik i muzičar, a svoje viđenje umetnosti objasnio je ovim rečima:
– Umetnost je jedan terapijski put. To je njen najviši smisao. Ona terapijski deluje na ljude i ne pripada tržišnoj ekonomiji“.
Govoreći o knjizi „Vidiš li da ne vidim“ o kontroverznom austrijskom piscu Peteru Handkeu kazao je da mu je Srbija bila inspiracija da skrene sa svog puta i koloseka.
– Handke je oduvek bio van mejnstrima i onda je ođednom neverovatno trijumfovao u Stokholmu kada je osvojio Nobelovu nagradu. To sigurno niko na svetu nije očekivao, nadao se ni sanjao da može da se desi – kazao je Kusturica opisujući dodelu Nobelove nagrade za književnost u Stokholmu kao masonsku žurku od hiljadu ljudi:
– Čini mi se da je sa osvajanjem Nobelove nagrade Handke postao nestvaran, odnosno kao da je više literarni junak nego živ čovek. Familija mu je bila prisutna tamo, a on je uvek preosetljiv, emotivan, nepoverljiv prema ljudima. Tako je od nekog lika dobio predlog da taj napiše knjigu o njemu. Meni je to ispričao, a onda sam mu ja rekao da ne pristaje na to, da ne daje biografiju o sebi i da ću ja napisati knjigu o njemu, na šta me je on zbunjeno i sumnjičavo pogledao – otkrio je Kusturica.
Ispričao je da je tri puta kretao da piše tu knjigu i da mu nije išlo, odnosno da mu je svaki put delovalo progrešno.
– Uplašio sam se da će to na kraju biti jedan politički pamflet – rekao je Emir Kusturica i istakao misao Handkea koja mu je ostavila snažan utisak:
„U racionalnosti nema vere ni religioznosti, ali zato u božanskom drhtaju postoji sve to što pokriva čovekov emocionalni svet“.
Bonus video: Kusturica uručuje nagradu Petru Božoviću na Kustendorfu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar