Ovo što nas je zadesilo je kao Treći svetski rat ili Prvi biološki rat. Vodi se borba protiv nevidljivog protivnika na celoj planeti. Nigde skloništa nema, kaže za Nova.rs Momčilo Bajagić Bajaga čije je sklonište bilo i ostalo muzika kojoj se i tokom pandemije koronavirusa potpuno posvetio i kao rezultat toga je, između ostalog, novi album “Ovaj svet se menja”.
Kako smo prvi objavili, reč je o kompilaciji pesama koje je radio za druge izvođače, filmove, serije, pozorište u novim aranžmanima a neke od njih nisu bile objavljene na nosaču zvuka.
– To je bila stara ideja našeg menadžera Ganeta Pecikoze i zbog obaveza smo stalno odlagali da to uradimo. Nakon koncerta u Osijeku koji smo održali 7. marta, korona se već zahuktala. Po povratku u Beograd na granici su počeli već da mere putnicima temperaturu, mada nismo slutili do kojih razmera će sve da ide. Morali smo, kao i svi da otkažemo sve zakazane nastupe, jedno dvadesetak koncerata, tako da smo rešili da snimimo novi album da ne bismo poludeli – objašnjava Bajaga kako je sa Instruktorima konstruktivno i terapeutski rešio da premoste ovaj period.
Ja sam se ložio na tebe
Sezonu snimanja su počeli u studiju kod Saše Loknera u Zemunu. Bilo je to, kako kaže, gadno vreme, kada su u naletu rada morali da se razilaze kako bi do pet sati po podne stigli kući zbog policijskog časa.
– Kod Lokija smo radili skoro tri meseca, u vreme kada su mere bile najstrožije zbog virusa. Jedva smo se uklapali, ali bili smo srećni što smo na okupu i što radimo. Onda smo prešli u Studio “O”, gde smo nastavili rad sa producentom Sašom Habićem – nastavlja naš sagovornik.
Za razliku od drugih pesama na albumu, naslovna “Ovaj svet se menja” je potpuno nova i ona otvara ovaj album. Po Bajaginim rečima, napisao ju je u aprilu u vreme karantina. Dve pesme su iz filma “Hotel Beograd” koje je radio sa Milošem Bikovićem. On podseća da je premijera ovog filmskog ostvarenja bila 10. marta, tako da je bio sprečen da nastavi bioskopski život zbog vanrednog stanja. Na ovom 13 studijskom albumu snimili su i pesmu iz filma “Ni na nebu ni na zemlji” Miše Radivojevića.
– Reč je o naslovnoj numeri koja je ostala u senci pesme “Moji drugovi” koja je postala hit. Čini mi se da je tekst ove pesme i sada aktuelan iako je tada pisana iz drugih razloga ali zvuči proročanski kao da je pisana za ovo vreme pandemije. Ostale pesme su uglavnom vedre i pozitivne, kao što je špica iz serije “Otvorena vrata”, koja nikada ranije nije bila snimljena. Drago mi je da je i Neša Petrović i tada i sada svirao saksofon – priča Bajaga i napominje da mu je drago što je u izbor za album ušla i numera iz mjuzikla “Ženidba i udadba” Pozorišta na Terazijama.
Za tu pesmu je pisao muziku i dodao je jednu strofu a podseća da je libreto i tekstove napisao pokojni Željko Mijanović. Reč je o numeri “Mladost” i kako je pod tim nazivom najpoznatija ona Arsena Dedića, Bajaga ga je pomenuo u stihovima.
Album su zaokružili hitovi koje je pisao za Zdravka Čolića – “Tvoje oči” i “Moja draga” a posebno mu znači što je uvrštena prva pesma koju je kompletno uradio za “Riblju čorbu” kada je bio član benda.
– To je “Ja sam se ložio na tebe”, za koju sam uradio i muziku i tekst, s tim što ju je Bora pevao i svirao usnu harmoniku. Sada sam je ja otpevao a umesto usne harmonike je trombon koji je svirao Vukašin Marković iz grupe „Ajri Ef-Em“. On je učestvovao sa pratećim vokalima i na pesmi “Ni na nebu ni na zemlji” i na kraju je dizajnirao i omot ovog albuma. I stvarno mu je dobro rešenje, izgleda kao neka vrsta pasoša, crvene boje je za PGP izdanje sa sve zlatotiskom i ima kao biometrijski čip, a plave za Kroacija rekords. I fotke su nam iz pasoša, što znači da izgledamo grozno – smeje se Bajaga za koga je je razgovor o albumu i drugim projektima sada prioritet.
“Ovaj svet se menja” uskoro treba da izađe i u vinil izdanju Kroacija rekordsa, koji se radi u Sonijevoj fabrici u Pragu.
– Skoro sam čitao da su vinili trenutno po zaradi nadmašili CD-ove, što je logično jer se rade u manjem tiražu, skuplji su, i boljeg su kvaliteta. Takođe je napisano da ako bi se desila tzv. sunčeva oluja verovatno bi se većina digitalniih snimaka izbrisala a ovo ostaje pa zato mnoge ozbiljne države čuvaju svoje podatke na vinilima. Mi smo objavili već nekoliko albuma na vinilu i radimo na tome da prebacimo sve što smo do sada izdali.
„S one strane jastuka“ neće u Sava centar
Mjuzikl “S one strane jastuka” koji po njegovim pesmama režira Jug Radivojević po tekstu Stevana Koprivice, takođe je bio na čekanju zbog pandemije.
– Probe uveliko traju, i premijera se očekuje 9. oktobra u Pozorištu na Terazijama. Drago mi je što će biti u matičnom teatru ali mi je žao što nije u nekoj sali koja može da primi mnogo više publike zbog ovih epidemioloških mera. Jer, prosto me uplaši pomisao da na sceni bude više ljudi nego publike u sali. A ovaj mjuzikl ima veliki ansambl, plus orkestar..
O ideji da se on održi na nekom drugom mestu, kao što je Sava centar, kako kaže, odustalo se jer su dobili nepovoljnu ponudu. Em je dvorana Sava centra skupa, em bi kapacitet bio samo 500 mesta iako je to sala koja ima više od 3.000 sedišta.
– Sada sam posvećen muzici za film Duška Kovačevića „Nije loše biti čovek”. Prošle godine sam uradio pesme, a sada komponujem instrumentale jer je film u poslednjoj fazi montaže pa da na kraju sve uklopimo. Izuzetno je zanimljiva priča i verujem da će se pojaviti na proleće na nekim od svetskih filmskih festivala – priča Bajaga koji je i pored svih angažmana željan koncerata sa Instruktorima.
Nakon sedam meseci pauze, 13 septembra svirali su u Skoplju sa gudačima makedonske filharmonije i horom opere.
– Kada sam se popeo na binu jedva sam čekao da počne prva pesma jer nisam mogao da verujem da smo tu, da se to najzad događa. Četrdeset godina sviram koncerte i nikad nisam imao ovoliku pauzu. I u najlošijim godinama nije se desilo da imamo ispod 40 nastupa godišnje a bilo ih je i više od 100. U ovoj 2020. do sada smo ih imali samo pet. Tu razmenu energije sa publikom, to ništa ne može da zameni.
Po njegovim rečima, u Skoplju su pokazali da i u ovim uslovima može da se napravi koncert uz sve mere opreza. Ali, nije da nije komplikovano, i muzičarima i publici.
– Svirali smo na ARM stadionu, koji je kao pomoćni teren Zvezdnog stadiona i tu su u neka srećnija vremena svirali svetski bendovi pred 12. 000 ljudi. Mi smo rasprodali koncert ali u prodaji je bilo 1.500 karata plus 500 u fan pitu. Oni su stvarno sve dobro organizovali a publika se svega pridržavala. Distanca je napravljena tako što su na travnjaku bili iscrtani kvadratići u koje mogu da stanu dvoje, troje, četvoro onih koji su zajedno došli, svi su nosili maske, a konobari su prolazili i nosili piće kako se ne bi pravila gužva na šanku. Sve je izgledalo nestvarno, ali uspelo je – s osmehom nam priča Bajaga koji žali što je i regionalna turneja za sada odložena za neka bolja vremena.
Naime, ideja je bila da ovakvu vrstu koncerata sa lokalnim orkestrima održe u svim većim centrima – Ljubljani, Zagrebu, Novom Sadu, Portorožu, Temišvaru…
– U decembru smo radili četiri koncerta u Sava centru sa gudačima i horom i to je ispalo baš dobro, i da je bilo još slobodnih termina mogli smo da zakažemo još nekoliko koncerata zbog interesovanja publike. Imamo 20 i nešto pesama napisanih za hor i orkestar, aranžmane je uradio Vojkan Borisavljević, i to stvarno opasno zvuči. To smo namenski uradili za 35 godina našeg postojanja jer smo imali želju da ta proslava bude malo raskošnija, da se odužimo publici na poverenju Ali, nadam se da ćemo nastaviti, samo da se ovo vreme popravi– objašnjava naš sagovornik.
Žao mi je nekih delova grada
Na naše pitanje u kom pravcu se svet menja, kad je već svoj novi album tako nazvao, odgovorio je da se menja i to nagore. A koliko se promenio grad u kom živi?
– Normalno je da se sve menja, iako mi stariji uvek patimo za nekim starim stvarima. A koliko je uspešno ili nije, videćemo za koju godinu. Po meni, možda je previše solitera u poslednje vreme. Žao mi je nekih delova grada gde su bile kuće, sada na njihovom mestu niču zgrade i sve će jednog dana da izgleda kao Novi Beograd – smatra Momčilo Bajagić kojem je drago što je njegov Zemun, iako tamo odavno više ne živi, još uvek zadržao starinski šmek.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare