0
U subotu, 12. juna u 20 časova, u bioskopu “Balkan” u Beogradu biće otvorena izložba “Don’t Worry” (Ne brini) Eme Bregović, na kojoj će ova vizuelna umetnica predstaviti svoje radove nastale u poslednjih nekoliko godina.
– Ime izložbe je mali eho na trenutnu situaciju, na naše društvo, i način življenja, a na neki način i na često tešku izradu mojih projekata – kaže umetnica Ema Bregović.
Ona će izložiti radove nastale u poslednjih pet-šest godina.
– Svi se artikulišu oko zajedničke tematike nerazriješenih konflikata, kompleksnih odnosa između našeg društva, umjetnosti i politike – dodaje Ema.
Kao umetnica čiji su koreni vezani za Jugoslaviju, zemlju koja više ne postoji, ona koristi umetnički izraz kao jedini način komunikacije sa sopstvenim višestrukim identitetima, nerazrešenim fantomskim granicama i nepouzdanim geografskim odrednicama, navodi se u najavi izložbe.
Izložbu organizuje Fondacija Saša Marčeta, a kustoskinja izložbe je direktorka fondacije Ksenija Samardžija.
„Radovi Eme Bregović na posmatrača deluju veoma neposredno, prepoznatljivošću oblika i materijala koje uključuju, uvodeći ih u specifične odnose koji iniciraju finu igru kognitivnih i estetskih aspekata suočavanja sa delom.
Tu se susreću istorija umetnosti i popularne kulture, kao i predmeti iz domena uzvišenog i banalnog.
U njenom pristupu, pritom, ima veoma mnogo lakoće i benevolentnosti, zdravog humora i ironičnog odmaka od standardnih klasifikacija i hijerarhizacija slika i oblika, a posebno od njihovog jednoznačnog određivanja u domenu politika identiteta, bilo da su oni određeni kao verski, etnički, socijalni ili rodni“, ocenio je Stevan Vuković, član programskog saveta Fondacije Saša Marčeta.
Posetioci će moći da pogledaju izložbu do 4. jula.
Radno vreme bioskopa Balkan je od utorka do subote 11-20 č.
Ema Bregović rođena je u Parizu 1994. godine. Magistrirala je na Školi lepih umetnosti u Nantu 2018, a trenutno živi i radi u Beogradu i Parizu.
Ema crpi inspiraciju iz univerzuma nerazrešenih konflikata, fluktuirajućih identiteta i kontroverznih značenja, analizirajući kompleksna pitanja granica, transgresije, religija i šizmi.
Njeni radovi reflektuju dihotomije i kontroverze i odišu ambivalentnošću, višeznačnošću i nesaglasnošću, koje su u konstantnom dijalogu sa opipljivim karakteristikama i subverzivnim konotacijama objekta.
Umetnica na ovaj način provocira publiku, pozivajući je da istraži antagonizam između materijala koje koristi, objekata koje predstavlja i značenja koja im pridaje.
Najznačajnija dela mlade umetnice prikazuju sinesteticku harmoniju između poezije i nasilja, odražavajući njenu katarzičnu potragu za mirom, jedinstvom i spokojem izgubljenim kroz jugoslovenske ratove.
