0
Posle performansa, izložbi, javnih izvođenja, tribina i svečanog otvaranja Oktobarskog salona 19. oktobra, koje je obeležila Milica Tomić, danas je pred publikom otvaranje četvrtog od pet izložbenih prostora u okviru programa 59. manifestacije.
U Narodnom muzeju Srbije, kao deo stalne postavke Evropske umetnosti od 14. do 20. veka, biće postavljena slika priznatog francuskog umetnika Erika Korna „Talas, neka me život nosi“.
Svečano otvaranje zakazano je za 18 časova, nakon čega će muzejska savetnica i kustoskinja Zbirke crteža i grafika stranih umetnika u Narodnom muzeju, Dragana Kovačić govoriti o značaju ove privremene intervencije savremenog umetnika u stalnu postavku Narodnog muzeja Srbije.
„Slike Erika Korna osmehuju se onom ko ih gleda, bar onom ko ih gleda s naklonošću… Korn ne slika kao što ponekad moderni slikari, s izvesnom ohološću, zamišljaju da mogu slikati ne obraćajući dovoljno pažnje na zanatsko umeće“, zapisao je Fransoa Ardeven o umetnikovom opusu, dodajući da na Kornovim platnima tog umeća ima u izobilju.
„Svaka slika je odjek drugih slika. El Greko izranja iz Sezana, koji prefinjeno bledi kod Marandija… I Šagal je na Kornovoj paleti, takoreći je njegova gramatika. A anđeli na nekim od Kornovih slika nisu apstrakcije ili katastrofe poput Kleovih, već kao da se najednom Brojgel i Šagal susreću i udružuju“.
Erik Korn rođen je 1959. godine. Pre nego što je počeo da se bavi umetnošću, zanimljivo, čak tri godine izdržao je na studijama medicine. Međutim, od buduće doktorske vokacije ipak je digao ruke, završivši slikarstvo na „Ecole des Arts Décoratifs“, a stekao je i master diplomu iz istorije umetnosti.
Jedan od presudnih uticaja na opus Korna izvršila su dela Ežena Delakroa, a neizbežni su i Edvard Munk, Frensis Bejkon, Pikaso, Matis… Pa i Dejvid Linč.
Često izgovara rečenicu: „Boja je čast“. A na slikama ovog umetnika one su razne – crvene, narandžaste, zelene, ružičaste… Prizori kuća, ptica, reka, aviona, izrešetanih tela ili onih s ranama od noža, raznih katastrofa nisu mu strani…
Šetnje Oktobarcem i satirični ep "Prostori (za) umetnosti" naziv je prve šetnje u okviru Oktobarskog salona, koja je zakazana za 5. novemabr s početkom od 12 časova. Uz stručno vođenje kustoskinje Kulturnog centra Beograda Danice Jovović Prodanović biće predstavljan arhitektonski okvir u kojem se odvijaju umetnički sadržaji, a "šetaće" se kroz Univerzitetsku biblioteku "Svetozar Marković", Salon Muzeja grada Beograda i Kulturni centar Beograda. Samo tri sata kasnije kustoskinja Jelena Vasić vodi kroz izložbu Milice Tomić "How on Earth?" u Galeriji Artget KCB-a, dok će u 19 sati u Art hab Kuli biti javno izveden satirični ep "Eskulap - anatomska esk mašina" Mile Manojlović koja potpisuje tekst, koncept i javno izvođenje, uz podršku kompozitorke i dizajnerke zvuka Manje Ristić.
U slikarstvu mu je važna senzualna dimenzija, a inspiracije crpi i od brojnih putovanja, naročito onih po Brazilu.
„Nekoliko zgrada nalik dominama, koje smeštamo u Brazil i Portugal, za slikara usvojene zemlje, podsećaju nas da je i modernost gošća na horizontu večite scene umetnosti“, zabeleženo je o Kornovom opusu.
Osnovao je centar za savremenu umetnost „Le Plateau“ u Parizu, bio kustos brojnih međunarodnih izložbi, a redovni je i saradnik lisabonske muzejske zbirke Berardo, mestu na kojem je kurirao silne značajne postavke.
U brojnim javnim i privatnim kolekcijama u Francuskoj i inostranstvu nalaze se umetnička dela ovog slikara, koji bez književnosti ne može:
– Mnogo čitam i moje slike su kao pesme. Tako mi je bliska poezija Edvarda E Kamingsa, jer je kod njega ljubav ta koja tvori poeziju – priznao je u jednom intervjuu, dodavši kako mu je i muzika oduvek bila bitna, naročito rok i pank, što je objasnio ovako:
– To „nasilje“ i destrukturiranje su mi važni, jer iz toga crpim svoju energiju. Muzika stvara prostor oko mene, i tako mi je važna Vagnerova „Ljubavna smrt“!
Oktobarski salon, 59. po redu, na kojem se predstavlja pedesetak umetnika, trajaće do 4. decembra.
Bonus video: Priča o Mileni Pavlović Barili
