Piše Ivan Tokin: Petak pred rođendan

Ipak, dan pred rođendan je dan kad se rođendan dočekuje. Nekad se desi da on prevaziđe rođendansko slavlje, mada to nikad nije lako proceniti, jer koliko rođendan utiče na dan pre, toliko i dan pre može da odredi sam rođendan.Danas nismo ništa planirali, radni je dan, radili smo, koliko je ko imao. Ja sam bio na pijaci i kupio sam ribu, odnosno uzeo sam na crtu, jer je Steva ribar takav čovek, ja kad nemam, on mi da, pa ja platim kad mogu. Gospođa je rekla da joj se jede oslić, znači oslić će biti. Tako da smo za svečani ručak imali oslića s roštilja i krompir salatu i vino, i slaninu. Slaninu od mangulice, prošlogodišnju, staru skoro tačno godinu dana, skoro skroz belu, s nekoliko tankih crvenih i roze crta, slanu, mirisnu, nežnu kao duša, koja se topi u ustima kao ovaj dan, na kiši, ovog ranog poslepodneva. To je slanina koja se ne dimi, da vam kažem za svaki slučaj, da ne mislite da je dimljena, posoljena je za prošlogodišnji Dan republike i onda je visila na promaji, na tačno određenoj temperaturi, u prostoriji s precizno održavanom vlažnošću. Kad je bila tačno onakva kakva treba da bude, vakuumirana je, i takva je čekala ovaj dan, dan pred rođendan.Bilo je dosta dana koji su ličili na dane kad treba probati ovu slaninu, jedno od dva pakovanja koja su nam bila u frižideru. Uvek se nešto isprečilo, ili nismo sigurni da nam se jede slanina bez mesa ili nam je žao da je otvaramo, mnogo je lepa bila, i lgedali smo je, ponekad, ali nismo je otvorili. Do danas.A danas, njoj se jede oslić, riba bez glave, jeftina riba za koju ipak danas nismo imali para, sočna morska riba koju Steva ume da ispeče da bude takva, najbolja koju ste jeli. A slanina, nju smo premeštali po frižideru nedeljama, nije nam frižider najveći na svetu, pa nam je onda preraspoređivanje kao dobar dan, i danas je bio taj dan kad je ona bila baš na izvolte, čim sam otvorio frižider da uzmem krompir salatu, video sam je, prekrasnu.Pokvasio sam nož, naoštrio ga, stavio krpu na pult pa preko nje drvenu dasku, i isekao slaninu tanko, na komade kao zalogaje, i poređao ih u šoljicu za espreso, da vire iz nje kao latice cveta, da ih bude lako uhvatiti, jedan po jedan.Bilo ih je taman za uz svaki drugi zalogaj ribe, uz jedan krompir salata, uz drugi slanina. Steva morsku ribu ne soli, pa je slanina bila i so i masnoća i bila je, nema sumnje, današnja proslava.Bonus video:Zašto je važno da čitamo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiknjigeds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2400500"]