Čikago razmatra rušenje spomenika Ivana Meštrovića

Ovo delo se ubraja među najznačajnije spomenike Ivana Meštrovića izvan zemlje. Na meti kritike našlo se, po pisanju "Chicago Monuments Project", zbog "romantizovanog i redukovanog prikaza Indijanaca", što navodi na "rasizam, ropstvo i genocid", pa će biti među četrdesetak spomenika u Čikagu "o kojima je potrebna rasprava".Doduše, napominje se da konačna odluka nije doneta. Barabara Vujanović iz Ateljea Meštrović u Zagrebu i Dalibor Prančević, koji predaje na Odseku istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Splitu, u razgovoru za "Jutarnji" ističu da su šokirani zbog ove vesti.Oni ističu da nije precizirano što u tom kontekstu znači romantizovanost:- Nagost se prikazuje od antike. Antički prikazi nagih muškaraca ukazuju ne samo na njihovu fizičku snagu, nego i na njihove moralne vrednosti. A izostanak luka i koplja zapravo predstavlja vajarevu inventivnost i odmicanje od stereotipnih, romantičnih prikaza Indijanaca. To je već radio i na svojim konjaničkim statuama u prethodnom razdoblju.

Zagrebački list navodi da će Muzej Ivana Meštrovića i Filozofski fakultet Sveučilišta u Splitu zajednički poslati apel komisiji u Čikagu, u kojem će izneti podatke koji ukazuju da je Meštrović svojim delom zapravo veličao ideju starosedelaca:- Kako bi izbegao stereotipe, odustao je od koncepta prikaza kauboja. Objasnitćemo kontekst nastanka i važnost tog remek-dela art dekoa. Nadamo se da će nam se pridružiti druge institucije i organizacije. Otvoreni smo za daljnji dijalog i davanje informacija koje bi obogatile raspravu koja se trenutano odvija u Čikagu.Ovi stručnjaci brinu za sudbinu spomenika, jer ne postoje modeli po kojima je on izliven. Meštrović je skiciranje počeo u svom njujorškom ateljeu i izlivao ih u gipsu, ali je u najvećoj meri Spomenik Indijancima napravljen u Zagrebu - model je načinjen u ateljeu u Mletačkoj 8, izlivanje je obavljeno u livnici Akademije likovnih umjetnosti, a i sam transport zagrebačkim ulicama je predstavljao spektakl. Skulpturi je prethodilo predstavljanje umetnika na nekoliko američkih izložbi, a kasnije se Meštrović i preselio u SAD. Izlagao je u američkim gradovima 1925. i 1926. godine. Izložba koju je organizovao Art Institute u Čikagu izazvala je veliko interesovanje, pa je umetniku ponuđeno da učestvuje u projektu podizanja novog javnog spomenika inspisiranog iskonskom istorijom američkog tla.Barbara Vujanović i Dalibor Prančević, uz napomenu da su upoznati s novijim turbulentnim društvenim događanjima u Sjedinjenim Američkim Državama, ističu da su spomenici sećanje, testament istorije koja se katkad nažalost, katkada na sreću ne može menjati, postavljaju pitanje:- I antički spomenici veličaju ondašnje vladare i narode koji su ih podizali te nastavljaju unižavanje pokorenih naroda. Da li treba da uklonimo rimske slavoluke i egipatske piramide jer i oni svedoče o izrabljivanju i istrebljenju određenih naroda i slojeva društva?Meštrović je skulpture Indijanaca, Strelca i Konjanika radio u Zagrebu, a u Čikagu su postavljene 1928. godine. Struka spomenike koje je finansirala Zadužbina Bendžamina Fergusona smatra jednima od najboljih ostvarenja spomeničke plastike, pisalo se da su "mišići konjanika gotovo anatomski realni". Specifično je za konjanike i da ne drže oružje u ruci.https://www.youtube.com/watch?v=vBDPsrFbMFw