Drvena maketa Vidovdanskog hrama iz 1912, urađena detaljno u razmeri 1:50, omogućava nam da naslutimo kakvo je monumentalno delo Ivan Meštrović zamislio: dugo 250 i široko 200 metara, kao spoj egipatskih, grčkih i rimskih hramova.

Centralni, osmougaoni deo, prekriven je stepenastom kupolom, sa tri strane flankiran četvrtastim prostorijama sa, takođe, oktogonanim stepenastim kupolama.
Na početku dugačkog atrijuma je monumentalni portal koji podseća na egipatski pilon.

Na fasadama su različite figure životinja: konji, lavovi, ptice…
Duž atrijuma su karijatide, na zidovima reljefi sa scenama bitke.
Na kraju te galerije trebalo je da stoji velika Sfinga sa krilima.
Iznad glavnog ulaza u hram izdiže se građevina poput kule sa pet spratova krilatih figura – bila bi to kula sećanja i žrtvovanja, simbol pet vekova ropstva.
U glavnoj prostoriji, ispod velike kule, trebalo je da se nalazi sedeća figura slepog guslara a okolo i u tri prostorije bile bi postavljene ostale skupture.
U centru jednog od tih odeljenja, koje bi svojim enterijerom simbolizovalo period robovanja, bili bi predstavljeni Marko Kraljević, hajduci i uskoci, a u druga dva Miloš Obilić, Srđa Zlopogleđa, Banović Strahinja i serija udovica kao simbola tuge nad palim herojima.
Po nekim izvorima, centralna figura trebalo je da bude Kraljević Marko na konju.
Iako su reakcije javnosti na maketu bile oprečne (u to vreme u Srbiji je bilo svega nekoliko skulptura u javnom prostoru i to u duhu realizma) po Meštrovićevom svedočenju Nikoli Pašiću se plan dopao i želeo je da se što pre donese odluka o početku gradnje.
Međutim, posle balkanskih ratova usledio je Prvi svetski rat i Srbija, ekonomski iscrpljena i razorena više nije mogla da razmišlja o ovako obimnom projektu.
Maketa hrama danas se nalazi u Narodnom muzeju u Kruševcu, a deo završenih eksponata u Narodnom muzeju u Beogradu, Belom dvoru i u Aranđelovcu