0
"Trejnspoting“ prati grupu zavisnika od heroina, droga je simptom radničke klase koja je ostala bez posla, rekao je slavni britanski pisac Irvin Velš koji je sa Hanifom Kurejšijem otvorio ovogodišnji festival KROKODIL.
Ovo je bilo prvo gostovanje pred srpskom publikom autora kog je svet upoznao baš preko pomenutog „Trejnspotinga“ koji je poslužio Deniju Bojlu da snimi istoimeni kultni film.
Sa voditeljima 13. Izdanja KROKODIL-a, Galebom Nikačevićem i Mimom Simić, razgovarao je o pisanju, radničkoj klasi i naravno – još jednoj temi svog književnog opusa – drogi.
– Narkotici, bilo da su u pitanju heroin ili antidepresivi, samo su sredstvo da se umanji psihološki bol. Tradicionalna radnička klasa je smrvljena. Ja samo postavljam pitanje: koja je svrha naših života ako nismo zaposleni – kazao je Velš.
On smatra da je srednja klasa pred kolapsom, da se radnička snaga modernizuje, ljudi ostaju bez posla, dok ih bogati stalež potkrada sa svih strana – uglavnom preko obrazovnog i zdrastvenog sistema, nekretnina…
Kao i likovi iz njegovog romana, Velš u mladosti nije bio zaposlen u klasičnom smislu. Radio je sitne poslove tu i tamo, drogirao se, muvao se po pank klubovima. Tek kada je seo da piše svoj prvi roman, pronašao je svoju svrhu!
Sa čitanjem se upoznao još kao dečak. Čitao je treš ljubavne romane: „one u kojima krhke žene čeznu da se udaju za svoje silovatelje“, našalio se.
Međutim, kao i Hanif Kurejši, u knigama koje je čitao nije se susreo sa temama koje su ga zanimale.
– Nije bilo priča o ljudima iz mog kraja, sa mojom pozadinom. Kao dečaku mi se prvi put javila misao: kako bi divno bilo kada bih mogao da čitam priče o ljudima koje znam.
Mislio je da pisci dolaze samo iz bogatih klasa – „poš pisci“, kako ih je Hanif Kurejši nazvao. Tek kasnije otkrio je da je u Škotskoj postojao pokret pisaca iz radničke klase.
Međutim, nisu samo klasne razlike obeležile njegovo odrastanje.
– U Škotskoj je postojao takozvani seksualni aparthejd, razdvojenost između polova. Muškarci i žene izlazili bi u različite pabove i opijali se odvojeno. Da bi se onda sastali u disko klubu na poslednjem plesu. Tek kasnije, kada sam se preselio u London i zapravo krenuo da pričam sa devojkama i ženama mojih ortaka shvatio sam da su u dosta slučajeva, one interesantnije od njih – rekao je Velš.
Smatra da su putovanja izuzetno korisna jer „pisac treba, s jedne strane, da uživa sam sa sobom, a s druge da izađe i upoznaje ljude i svet“.
Odlomak njegovog najnovijeg romana „Pantalone mrtvog čoveka“ koji je čitao publici prve večeri KROKODIL-a, upravo se dešava tokom putovanja – u avionu. Radnja prati likove iz „Trejnspotinga“, koji su stariji, ali ne i mudriji. Velš je sa takvom harizmom čitao, da se publika osetila kao putnik u tom avionu koji gleda susret dva stara (ne)prijatelja.
– S obzirom na to da knjiga nije prevedena na naše jezike, nećemo da spojlujemo radnju. Ali da li je istina da ste ubili jednog od likova? – upitao ga je voditelj Galeb Nikačević.
– Ubio sam skota – ko iz topa je rekao Škot: – ali neću da vam kažem koga tačno.
Dodao je da mu nije bio teško da se oprosti od lika, za kog tvrdi da mu je omiljen, zato što likove u svojim romanima posmatra samo kao alatke za pričanje priča.
Pre opraštanja sa slavnim gostima, publika je imala priliku da se upozna sa Hanifom Kurejšije i Irvingom Velšom. Dugačak red napravio se prema bini i nezvanični treći deo programa je počeo – potpisivanje knjiga.
