On je jedan od najmudrijih pesnika njegove generacije i jedan od najboljih, napisao je Piter Stit, dopisnik "Džordžija revije" o velikom piscu Čarlsu Simiću koji je preminuo juče u 85. godini.
Čarls Simić je rođen u Beogradu 1938. godine i bio je jedan od najznačajnijih savremenih svetskih pesnika i esejista. Iz Beograda je emigrirao u Pariz, pa je zajedno sa svojom porodicom otišao u Sjedinjene Američke Države 1953. godine.
Pesme prvi put objavljuje 1959. godine, kada je imao 21 godinu. Pohađao je Univerzitet u Čikagu, ali je studije morao da prekine 1961. zbog vojske. Simić je diplomirao na Univerzitetu u Njujorku 1966. godine. Naredne godine objavljena je njegova prva zbirka pesama „Šta kaže trava“. Među najvažnijim zbirkama Čarlsa Simića su „Haronova kosmologija“, „Svet se ne završava“, „Šetnja sa crnom mačkom“, „Venčanje u paklu“, „Majstor prerušavanja“. Njegove najznačajnije knjige eseja su „Alhemija sitničarnice“, „Metafizičar u mraku“, „Gledaj dugo i netremice“. Sačinio je i jednu antologiju srpske poezije „Konj ima šest nogu“.
Publici u SAD i svetu približio je dela srpskih autora, prevodivši Vaska Popu, Ivana Lalića, Milorada Pavića, Radmilu Lazić, Novicu Tadića, kao i druge pesnike iz regiona.
Ovako je govorio i pisao Čarls Simić:
– U svojoj praznoj flaši ja sam gradio svetionik dok su svi drugi pravili brodove.
– Ko ne može da zavija, neće naći svoj čopor.
– Ako u bilo šta verujem, to je u mračne noći duše. Strahopoštovanje je moja religija, a misterija je njena crkva.
– Ostavio sam svuda delove sebe, na način na koji rasejani ljudi odlaze… Rukavice i kišobrani čije su boje tužne od tolike nesreće…
– Ako nebo padne, imaće oblake za večeru.
– Čovek piše jer ga je dirnula čežnja i očaj da ikada dodirne Drugog.
– Tišina je jedini jezik kojim Bog govori.
– Poezija: tri neusklađene cipele na ulazu u mračnu uličicu.
– Za Emili Dikinson svaka filozofska ideja bila je potencijalni ljubavnik. Metafizika je oblast večnog zavođenja duha idejama.
– Moj život je bio lepa misterija na ivici razumevanja, uvek na ivici! Mislite o tome!
– Kada me ljudi pitaju kako nađem sreću u životu, ja im kažem: Prvo naučite da kuvate.
– Čista istina je da ćemo umreti. Evo me, maloletna vrsta okružena bezgraničnim prostorom i vremenom, raspravljajući se sa bivstvovanjem, tresem pesnicom, ponekad postajem čak i elokventna, i onda-puf! Ja sam otišao. Pometeno jednom zauvek. Mislim da je to veoma, veoma smešno.
– Poezija je siroče tišine.
– Traži se: igla dovoljno brza da zašije ovu pesmu u ćebe. Samo poezija može izmeriti distancu između nas samih i Drugog.
– Pravljenje umetnosti u Americi je spasavanje duše.
– U svom nastojanju da razdvoje jezik i iskustvo, kritičari dekonstrukcije me podsećaju na roditelje srednje klase koji ne dozvoljavaju svojoj deci da se igraju na ulici.
– Kada igrate šah sami, to je uvek vaš potez.
– Pesma je poziv na putovanje. Kao i u životu, putujemo da vidimo nove prizore.
– Tajna želja poezije je da zaustavi vreme.
Bonus video: Komemoracija Dejanu Tiagu Stankoviću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar