14
Ljuba Simović bio je čovek razgovora, čovek visokih merila u književnosti i umetnosti i čovek visoke i gospodstvene mere u društvenim i građanskim pitanjima, kaže za Nova.rs Gojko Božović povodom odlaska akademika, dramskog pisca i književnika.
Preminuo je Ljubomir Simović, jedan od najvećih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca, ocenjuje za naš sajt pesnik i izdavač Gojko Božović i dodaje:
– Pesnici se rađaju, pesnici ne umiru.
Poezija Ljubomira Simovića, po sudu Božovića, govori o malim misterijama svakodnevice i o ratu i istoriji kao svakodnevici.
– U oba slučaja Simovićeva poezija je susret suštinskih ljudskih vrednosti u borbi za sami smisao egzistencije, kako so ne bi bila neslana, hrana bezukusna, a zemlja otuđena. Govoreći kako se univerzalno ne mora tražiti ni negde daleko, ni u nekim nedostupnim svetovima, već tu, pred našim očima, u neposredno dostupnom i čulno proverljivom svetu, Simović je postao klasik srpskog pesništva ispunjavajući toponime Zapadne Srbije univerzalnim smislom.
Mapa Zapadne Srbije mogla bi se obnoviti mesto po mesto, detalj po detalj ako se čitaju redom Simovićeve pesme od „Slovenskih elelgija“ do knjige „Igla i konac“.
– A kada se u svojim pesmama i dramama Ljubomir Simović dohvatio Dunava i Beograda – počev od knjige „Ljuska od jajeta“ do knjige „Planeta Dunav“ i knjige „Riba sa dva repa“, koju je godinama pisao, duže nego ijednu svoju knjigu, a sada je on, koji je o svakoj knjizi brinuo do poslednjeg detalja, neće ni videti – nastale su neke od najlepših pesama za koje je bio sposoban srpski jezik – smatra Božović.
Simović je, kako napominje naš sagovornik, bio pesnik svakodnevice i kada su se u njegovim stihovima naseljavali užički toponimi detinjstva, i kada su u njima oživljavala poznata i nepoznata mesta Zapadne Srbije, i kada su se u njima otvarali beogradski vidici, i kada je u njima osvajao Dunav, dovoljno širok i dovoljno životan da bude planeta za sebe.
– Bio je čovek razgovora, čovek visokih merila u književnosti i umetnosti i čovek visoke i gospodstvene mere u društvenim i građanskim pitanjima. I u boljim i u gorim vremenima bilo je bolje i lakše kada ste znali da ono što govorite i pišete može čuti ili čitati Ljubomir Simović, da na beogradskim ulicama i pijacama, u Akademiji i pred Akademijom, na Dunavu i na protestu možete sresti i čuti Ljubomira Simovića. Njegov glas bih prepoznao među hiljadama. I njegov pesnički glas bih prepoznao među hiljadama i među najboljim glasovima srpske poezije. I za vlasti Miloševića i za vlasti Vučića Ljubomir Simović je bio glas snažne kritike i ljudske odgovornosti. Neki od najbolje artikulisanih izraza društvene i političke kritike poslednjih decenija nalaze se u tekstovima i izjavama, zapisima i esejima Ljubomira Simovića – zaključuje Gojko Božović.
Bonus video: Komemoracija Albahariju
