0
Niko nije znao da je ta prozirna plavojka u društvu Pitera Fonde zapravo Mama Mišel, predivan glas iz grupe "Mamas and Papas". Prvi program kompjuterskog filma u Evropi prikazan je u SKC-u tokom FEST-a ’72...
Dve godine pre nego što su se uz „Krašovu“ najtanju čokoladicu na svetu našle sličice „Životinjsko carstvo“ objavljen je prvi broj časopisa „Filmski svet“ (1954) sa takođe tankim ali većim fotografijama: Rite Hejvort, Ave Gardner, Ingrid Bergman, Hemfri Bogarta, Keri Granta, Marlon Branda… A onda su nam „sedamdesetih godina prošlog veka svetove otvarali živi ljudi“ – navodi Rajko Grlić u monografiji „FEST – Zaveštanje od četiri slova“ (Biblioteka grada Beograda) objavljene u ediciji „Festovih – 50“.
Autorka monografije o prvih 50 godina FEST-a Una Čolić Banzić odolela je izazovu komotnog, fleš pogleda na mejn stejdž: Doma sindikata i Sava Centra, već iz više pravaca, celina i sećanja prati krivudave puteve festivala – nekada i sada – ispisujući nenalickanu istoriju naše najznačanije filmske manifestacije. Usponi i padovi, moć i magija filma na jednom mestu.
Nil Jang u „Metropolu“?
Gostiju je toliko bilo da bi se retko ko dosetio i polovine. Da li je među njima bio Nil Jang, koji je posle 45 godina objavio „izgubljeni album“ („Homegrown“), snimljen krajem ’74. i početkom ‘75. nakon raskida sa glumicom Keri Snodgres, koja je za glavnu ulogu u filmu „Dnevnik besne domaćice“ dobila Zlatni globus.
Taj film našao se na programu drugog FEST-a (1972). U Beograd te godine stižu De Sika, Monika Viti, Kirk Daglas, Alan Arkin, Bak Henri, Pol Morisi, Džozef Lozi, Sara Majls, Trevor Hauard, Nino Manfredi, Karolj Mak, Sergej Bondarčuk, Bibi Anderson, kao i Vilard Van Dajk, direktor Muzeja moderne umetnosti iz Njujorka. Među 178 gostiju FEST-a te godine bila je Keri Snodgres.
– Jeste, bila je. Sećam se. Poklonila se i publici SKC-a. Film je gledala zajedno sa Marinom Abramović, s kojom se tada upoznala – potvrdio mi je Božidar Zečević, tada prvi čovek „Filmforuma“ i programa FEST-a u SKC-u. Video sam Keri i u „Metropolu“ s partnerom ali ne mogu da potvrdim da li je to bio Nil Jang. Te godine Keri i Nil Jang dobili su sina.
Poznati makedonski reditelj Milčo Mančevski u monografiji ne prenosi samo umetničke, filmske refleksije:
– Jedne sam godine imao komplet ulaznica za reprizu FEST-a (u Skoplju) sa redovnom publikom. U stvari, imao sam tri kompleta – za mene, za najboljeg druga i za moju tadašnju devojku. Nažalost, suočio sam se malim problemom – naime, nisu sva tri mesta bila zajedno; dva su bila jedno pored drugog, dok se treće nalazilo na drugom kraju dvorane. Bilo mi je veoma nezgodno, nisam znao kako i šta da uradim, pa se na kraju nisam poneo baš džentlmenski. Sedeo sam sa drugom. Planirali smo da zajedno studiramo režiju u Pragu. Moja devojka je sedela sama. Valjda je to bio razlog što me je uskoro ostavila i počela – da izlazi sa njim, mojim najboljim drugom. On je na kraju postao maksilofacijalni hirurg.
Mak, Daria Halprin i Denis Hoper
Na jednoj od fotografija prepoznajem Dariu Halprin, prelepu američku glumicu. Ne sumnjam da je suprotno mislio Mikelanđelo Antonioni, kada je poverio glavnu ulogu u „Koti Zabriski“, filmu koji je prikazan na prvom FEST-u. Na konferenciji za štampu našla se u veselom okruženju Dejana Đurkovića, Boška Čolak Antića, Dušana Makavejeva i Krste Papića. Njeno prisustvo ostalo je ipak nezapaženo. Na prvom FEST-u bio je i Denis Hoper, reditelj filma „Goli u sedlu“. Halprinova i Hoper nastavljaju beogradsko druženje u nešto zvaničnijoj formi. Naredne ‘72. venčavaju se i dobijaju ćerku.
Predrag Peca Popović, neumorni i pouzdani hroničar, ne samo muzičke scene, seća se da ga je majka u bioskop „Kozaru“, prvi put uvela 1956. da vidi kako se na tek postavljenom sinemaskop platnu „mrda lišće“ u filmu „Karmen Džons“.
– Tu je, baš tu, za mene započeo FEST. I te dane čuvam u sećanju po susretu sa curom Pitera Fonde. Stajali su u Bezistanu čekajući da ih neko uvede na projekciju – piše Popović o tim prvim, zajedničkim koracima na FEST-u:
– Niko nije znao da je ta prozirna plavojka u društvu Pitera Fonde zapravo Mama Mišel, predivan glas iz grupe „Mamas and Papas“. Pitera sam pitao šta zapravo znači naslov „Easy Rider“, jer mi se prevod „Goli u sedlu“ činio rogobatnim. Kad je umro, osim tuge prvo sam se setio smeha koji je usledio nakon njegovog objašnjenja. Dok smo se nas dvojica naglas cerili, obrazi Mišel su se izdajnički zarumenili.
Mišel Filips, posle muzičke karijere nastavlja filmsku. Nepuna dva meseca pre susreta sa Pecom u Bezistanu, udala se za Denisa Hopera. Taj brak trajao je svih osam dana.
– Beogradski SKC nastao je na krilima prevratničke osećajnosti u pobuni mladih ‘68. Vrlo brzo je stvorio kultni profil slobodne i nekonvencionalne univerzitetske tribine „Filmforum“. Čolić je bio oduševljen. Predložio je da zajedno organizujemo jedan program FEST-a, koji bi bio specifičan, ekskluzivan, alternativan, samo za intelektualnu omladinu – navodi Božidar Zečević.
Tako smo prvi u Evropi prikazali program kompjuterskog filma porodice Uitni, sa Džonom Uitnijem mlađim kao gostom. Docnije je radio glavne kompjuterske efekte za „Ratove zvezda“. Zamislite program kompjuterskog filma u Beogradu 1972! Zaista, sve same alternative crvenim tepisima svetskih festivala.
Patnje gospođice Amerike
Specijalitet „Filmforuma u FEST-u“ bili su slobodni noćni razgovori koji su se održavali posle projekcije i trajali do ranih jutarnjih sati. S beogradskim studentima razgovarali su Lolobriđida, Kopola, Pekinpa, Jančo, Mišel Pikoli, Ken Louč, Piter Fonda i tada veliki bundžija američke podzemne scene Denis Hoper. Njegov intervju pod naslovom „Patnje gospođice Amerike“ objavio sam, opet na natron-papiru, u „Vidicima“.
– Ko je u životu zakuvao bar jednu mešalicu maltera znaće da je reč o maglajskom papiru u koji su pakovani kreč i cement. Kopola je došao sa suprugom, ljubiteljkom konceptuale. Oduševila se katalozima galerije SKC-a i dogovarala saradnju sa Dunjom Blažević. Otišao sam po njega u hotel „Metropol“ i doveo ga peške do SKC-a. Kopola je u Beograd stigao i sa ćerkom Sofijom, danas poznatom glumicom i rediteljkom, koja se u parku u Manježu uporno ljuljala na ljuljašci. Gledali smo njegovo „Prisluškivanje“ sa studentima, a onda je u podrumu održan razgovor koji nikada neću zaboraviti – seća se Zečević.
FEST je ove nedelje ostao bez svog istrajnog „solunca“, Milana Vlajčića, jednog od najpoznatijih jugoslovenskih filmskih kritičara. Bio je i selektor FEST-a. Otišao je poput osnivača, neposredno pre ili tokom samog festivala: Dejan Đurković 2. februara (2003), Milutin Čolić 22. dana istog meseca (2009), Milan Vukos sedam dana ranije (2016) i Dušan Makavejev 25. janura 2019. godine.
Bonus video: Milan Vlajčić
