0
"Dina" će vas oduvati - ovako bi se ukratko mogle sabrati reakcije na novo dugometražno ostvarenje Denija Vilneva, jednog od najiščekivanijih filmova ove godine, koje je konačno svetsku premijeru imalo pre desetak dana u Veneciji.
Naučno-fantastični spektakl „Dina“ Denija Vilneva sa Timotijem Šalameom, Oskarom Ajzakom, Zendajom, Džošom Brolinom, Havijerom Bardemom, Rebekom Ferguson i Šarlotom Rempling i pre premijere na Lidu ustalasao je javnost. Jer, „Dina“ je fenomen koji okupira filmske stvaraoce već decenijama.
Film je zasnovan na istoimenom romanu Frenka Herberta, a već pedesetak godina tolika je inspiracija da su mnogi reditelji nameravali da ga „prevedu“ na veliko platno. Međutim, gotovo svi odreda su odustajali. Među njima i Alehandro Hodorovski, koji je sedamdesetih potrošio silan novac pokušavajući da realizuje projekat, ali ga je nedostatak finansijskih sredstava posle godina razvlačenja u tome sprečio. Takođe, i Ridli Skot, koji je posle godinu dana rada na „Dini“ od filma digao ruke snimivši umesto toga „Blejd raner“.
Najdalje je otišao Dejvid Linč, koji ne samo da je adaptirao Herbertov roman, već ga je i snimio 1984. godine. Međutim, ostvarenje u kojem je glavnu ulogu tumačio Kajl Meklahlan, uz Stinga, Frančesku Anis, Virdžiniju Medsen i Maksa fon Sidoua, podbacilo je na boks-ofisu, a ni kritika ga nije blagonaklono dočekala. Doduše, u međuvremenu je steklo kultni status.
I kada se kanadski reditelj Deni Vilnev, poznat po filmovima „Sikario“, „Dolazak“, „Blejd raner 2049“, prihvatio ovog poduhvata 2017. godine odmah se ogradio od Linčove vizije, napomenuvši da je od starta nameravao da podeli Herbertovu knjigu i snimi dvodelno ostvarenje.
– Ne bih pristao da pravim adaptaciju ove knjige da je bio u pitanju samo jedan film. Ovaj svet je previše složen, a moć je u detaljima – kazivao je 2018. godine.
Scenario za „Dinu“ potpisuju Erik Rot, Džon Spejts i sam reditelj Deni Vilnev koji se u Veneciji, nakon premijere filma, osvrnuo na probleme koje je njegovim starijim kolegama zadavalo ovo književno delo:
– Stalno smo, decenijama unazad, slušali kako je nemoguće adaptirati ovu knjigu, kako je ovo nemoguć zadatak. I zato je prva stvar koju smo želeli da dokažemo to da može da se napravi lep, kvalitetan, popularan film. Mislim da smo u tome i uspeli – izjavio je kanadski sineasta.
A to je uspeo tako što je Herbertovu priču podelio na dva dela. No, to je bila, kako je i sam priznao, svojevrsna kocka. Jer, neophodno je da to što je preneo na veliko platno postigne uspeh na boks-ofisu kako bi time osigurao snimanje nastavka. Posle Venecije, film je pre nekoliko dana prikazan na Toronto film festivalu, a u bioskopskoj distribuciji naći će se od 22. oktobra.
Uspehu teži čitava ekipa, predvođena glumcem Timotijem Šalameom, koji je u Veneciji novinarima priznao kako se nada da će uspeti da urade nastavak:
– To bi bilo ostvarenje sna, mada je već realizacija ovog filma ostvarenje sna – skroman je bio Šalame na 78. Mostri, dodavši:
– Najkraće rečeno, ovo je najveća čast u mome životu!
Zaplet filma, čiji je budžet, kako se spekuliše bio čak 165 miliona dolara, donosi priču govori o životu Pola Atreida, izrazito pametnog i nadarenog mladog čoveka. Njegova plemićka porodica praktično preuzima namesništvo nad planetom Arakis, koja otvara čitav niz kompleksnih, čak i sudonosnih događaja. Jer taj Arakis, pustinjska planeta, jedini je izvor najznačajnije supstance u univerzumu – začina melanž, neke vrste droge koja pruža nadljudske sposobnosti, među kojima i ona da se putuje između zvezda brzinom svetlosti. Ali je i dom jedne opasne, smrtonosne vrste…
Pol koga tumači Šalame prinuđen je da ujedini Fremene i pobedi u ratu za opasnu pustinjsku planetu Arakis. Ali, zbog moći porodica Atreida postaje najveći neprijatelj rivalskih plemićkih porodica, kao i domorodačkog stanovništva Arakisa.
Bez obzira na ovaj kratak sinopsis, suštinski „Dina“ je priča o univerzalnim pitanjima – moći, izdaji i ubistvu, smeštena u daleku budućnost.
I dok će svetska bioskopska publika svoj sud o ovom tako dugo čekanom i „porađanom“ filmu dati za nešto više od mesec dana, nakon premijere u Veneciji čini se kao da se kritičari utrkuju ko će najviše pohvaliti ostvarenje.
„Dina“ nas podseća šta je to istinski holivudski blokbaster, mišljenje je „Gardijana“, čiji kritičar još piše:
„Vilnevova epska fantastika pokazuje nam da visokobudžetni spektakli ne moraju biti glupi. Ovaj film je otkrovenje, poziva vas da se izgubite u njemu. Briljatnost koja kao da je došla s onog sveta„.
Timoti Šalame bio je idealan izbor za glavnu ulogu, stav je „Telegrafa“ u čijoj recenziji stoje i ove pohvale:
„Ovo je delo koje izaziva strahopoštovanje i kao retko koji film u poslednje vreme zaslužio je pet zvezdica. Ovo je naučna fantastika u punom sjaju. Kada ga gledate čini vam se kao da posmatrate neku gigantsku strukturu koja je došla s drugog sveta, a načinjena je u čast svih onih viših sila za koje nikada niste čuli“.
Takođe, pet zvezdica darovala je filmu i kritičarka „Indipendenta“, nazvavši ga današnjim odgovorom na „Gospodara prstenova“:
„Vilnevovo ostvarenje nosi toliku literarnu i emotivnu veličinu da obuzima sva naša čula. U pitanju je delo takve zastrašujuće veličine da je teško poverovati da uopšte tako nešto postoji danas“, stoji u recenziji, a jedina primedba odnosi se na nedostatak glumaca sa Bliskog Istoka i Severne Afrike.
I dok preovlađuju pohvalne kritike, čak i one u kojima se iznova ponavlja da će film svakog gledaoca „oduvati“, bilo je i onih malo rezervisanijih. Među njima prednjači kritičar londonskog „Tajmsa“ koji je ostvarenju dao samo dve zvezdice. Iako priznaje da će svakom od vizuelnih efekata u filmu „ispasti vilica“, naglašava da je u Vilnevovom poduhvatu „manjak drame“ i da je, kad se podvuče crta, „pomalo dosadan“.
Ali, bez obzira na sve kritičke sudove, ako se neko pitao šta je kanadskog sineastu uopšte privuklo da se uhvati u koštac sa teškim zadatkom bilo je to što je, eto, jedno delo iz 20. veka predvidelo sadašnjost:
– „Dina“ je zapravo predstava budućnosti nafte, kapitalizma i eksploatacije planete Zemlje. Danas su stvari samo gore. Ovo je priča o tome, ali i poziv na akciju!
Bonus video:
Uručenje nagrade Robertu Benjiniju u Veneciji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
