Poznati reditelj Rajko Grlić predložen je za inostranog člana Srpske akademije nauka, ali je na tajnom glasanju na Odeljenju umetnosti ove ustanove imao glas manje od proste većine, a akademici su se izjašnjavali i o prijemu ruskog režisera Nikite Mihalkova, saznaje portal Nova.rs.
Rajko Grlić, rođen u Zagrebu 1947. godine, filmove je počeo da snima još i pre nego što je završio režiju na Filmskom akademiji u Pragu, a jugoslovensku i hrvatsku kinematografiju obogatio je sa tridesetak ostvarenja, među kojima su „Bravo, maestro“ (1978), „Samo jednom se ljubi“ (1981), „U raljama života“ (1984), „Čaruga“ (1991), „Karaula“ (2006) i „Ustav Republike Hrvatske“ (2016). Osim režijom, bavi se i pisanjem scenarija, objavljuje knjige i profesor je na Univerzitetu u Ohaju.
Čuvenog režisera je za kandidata za inostranog člana SANU je, prema našim saznanjima, predložila slikarka akademik Milica Stevanović, o njenom predlogu su se članovi Odeljenja umetnosti izjasnili na tajnom glasanju i Grliću je nedostajao jedan glas da bi imao većinu. Akademici su se na istoj sednici, navode naši izvori, izjašnjavali i o kandidaturi ruskog reditelja Nikite Mihalkova (76), dobitnika Oskara za „Varljivo sunce“ (1994), a i tu su glasovi bili podeljeni.
– Motive da predložim Rajka Grlića za inostranog člana SANU ne moram ni da spominjem, mislim da su više nego jasni. Imala sam osećanje jakog razloga da bi on trebalo da bude član i bio bi sjajan izbor iz više razloga. Pre svega, značajan je režiser i imao je jako dobru saradnju sa našim autorima iz oblasti kinematografije, sa režiserima, glumcima, producentima, scenaristima… Ta njegova saradnja bila je dosta jaka i dobra, a moglo bi se očekivati i da se nastavi. A to priznanje bi više imalo značaja za nas, nego za njega – kaže slikarka akademik Milica Stevanović.
Ona, međutim, nije želela da govori o ishodu glasanja na Odeljenju, kao ni zamenik sekretara Odeljenja, slikar Dušan Otašević.
– Rajko Grlić bio je jedan od predloga. Malo je rano da govorimo o tome, pošto je jedan od predloga bio i Nikita Mihalkov, a glasanje je bilo tajno. To su tek predlozi. Glić zaslužuje da bude član, poznajem ga i lično. Drugo, on je reditelj Praške škole, neki od njih su već i otišli, pa bi trebalo bar neko od njih da bude u SANU. A Grlić je tu prisutan, dobio je i nagradu, nema ni potrebe pričati o njegovim zaslugama. Ali i Mihalkov je veoma ozbiljan kandidat – kaže akademik Otašević.
Sekretar Odeljenja, akademik Milan Lojanica, samo nam je potvrdio da je Grlić jedan od kandidata i kratko poručio da SANU neće zvanično da se oglašava o svemu tome jer je procedura još u toku.
Izbori za nove članove SANU započeti su početkom godine podnošenjem predloga za nove kandidate. Odeljenja i ogranci formirali su svoje predloge tokom marta i aprila, a prvi krug glasanja (po odeljenjima) trebalo bi da bude završen do kraja maja, nakon čega se predlozi kandidata koji su dobili natpolovičnu ili dvotrećinsku većinu po odeljenjima prosleđuju Predsedništvu SANU. Javnost bi trebalo da bude upoznata sa predlozima koji su prošli glasanje u septembru, a glavni izbori zakazani su za 4. novembar, kada će konačnu reč o novim akademicima dati Skupština SANU.
Od kako je Odeljenje za likovne i muzičke umetnosti SANU u oktobru 2020. godine preimenovano u Odeljenje umetnosti, ono izaziva posebnu pažnju javnosti jer je time i formalno otvorena mogućnost da među akademicima budu i ličnosti iz oblasti scenskih umetnosti i filma, primenjenih umetnosti, istorije i teorije umetnosti.
Među kandidatima za Akademiju u ovom odeljenju su, kako smo ranije pisali, i pozorišni reditelj Dejan Mijač i filmski režiser Goran Marković, scenograf Miodrag Tabački, kompozitori Ivana Stefanović, Srđan Hofman i Zoran Erić i Milan Mihajlović, klasični gitarista Uroš Dojčinović i teoretičarka kulture Milena Dragićević Šešić. Reditelj Emir Kusturica, inače Grlićev kolega sa studija na Praškoj akademiji, odbio je zimus kandidaturu za ovo telo.
Inostrani članovi SANU pri Odeljenju umetnosti za sada su kompozitor Arvo Part i arhitekta Boris Podreka.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare