3
Prisustvujemo radikalnom porastu politika zla, ekstremizma i fanatizma koje se reflektuju i na Balkan i kao da se ponovo neki tamni oblaci sve više u javnom prostoru ukazuju, kaže za Nova.rs reditelj Dino Mustafić.
Ako se jedna predstava s tla bivše Jugoslavije može nazvati teatarskim fenomenom u 21. veku, onda je “Helverova noć”. Život je „udahnula“ u Sarajevu, u Kamernom teatru 55 pre 18 godina, a od tada je živela na scenama Balkana, Azije, Afrike, Amerike… I gde god je izvođena, dočekana je s hvalospevima, ali i nagradama.
I posle „punoletstva“ predstava, koju je potpisao bosanskohercegovački reditelj Dino Mustafić, nastavlja da živi i u Beogradu. Komad Poljaka Jaroslava Svijeršća, u kojem uloge tumače Mirjana Karanović i Ermin Bravo, večeras će, ali pod naslovom „Noć Helvera“, premijerno biti izvedena na sceni „Predrag Pepi Laković“ Beogradskog dramskog pozorišta, dok je prva repriza zakazana za sutra, a i ubuduće će biti na stalnom repertoaru ovog teatra.
„Noć Helvera“, drama je najpopularnijeg poljskog savremenog dramskog pisca, reditelja i profesora Ingmara Vilkvista, kojeg neki znaju i po alijasu Jaroslav Svijeršća. Ovaj komad, nastao 1999. godine, bavi se začudnim odnosom majke i posinka, koji je pride momak s posebnim potrebama. I tom komplikovanom odnosu majka-dete, štićenik-tutor, brat-sestra, muškarac-žena, dželat-žrtva publika svedoči dok je tridesetih godina prošlog veka „na snazi“ ojačani totalitarizam…
Reditelj predstave Dino Mustafić priznaje u razgovoru za Nova.rs da je veoma srećan što predstava, napravljena 2004. nakon 200 izvedbi po celom svetu, nastavlja svoj repertoarski i scenski život i pred beogradskom publikom:
– Jer, radi se o predstavi koja je za moj umetnički život iznimno važna. Mogu reći da me je rad na njoj i oblikovao i kao autora i kao čoveka. Radio sam sa dvoje izuzetnih, inspirativnih glumaca kakvi su Mirjana Karanović i Ermin Bravo i podelio ono što mi se čini najvažnijim delom te fascinantne priče poljskog dramatičara, gde smo našli mnogo toga što se ticalo i našeg životnog iskustva. Onoga što se ticalo naše neposredne ali i daleke prošlosti. Ujedno ticalo se i strepnje, čini mi se iz ove perspektive potpuno opravdane, za budućnost – kaže za naš sajt Dino Mustafić.
Iz komada koji je davnih dana postavio u Sarajevu, a sada ga donosi i pred beogradsku publiku, izdvaja jedan prizor koji mu je, kako kaže, izuzetno važan i drag:
– Iako je u pitanju dramaturška i rediteljska intervencija u odnosu na original, to je scena kada glavna junakinja Karla, koju tumači Mirjana Karanović, otvori hrabro vrata nakon ubistva iz milosrđa svog posinka i dočeka spremno neofašiste. Iz tadašnje perspektive zapravo fašiste. Dočekuje ih spremno, na onaj uzvišeni način, s plemenitošću i ljudskošću i to u vremenu kada se čuje tutanj fašističkih falangi ispod prozora, kada se čuje njihova buka po haustorima i kucanje na vrata onih koji su nepodobni samo zato što su različiti i drugačiji. Takav čin traži od nas akciju, solidarnost, zaštitu, traži pobunu – objašnjava Mustafić.
Reditelj smatra da će, baš zato, „Noć Helvera“ vrlo lepo komunicirati s beogradskom publikom, kao što je to činila na različitim meridijanima sveta.
– A jedan od kurioziteta priče o to dvoje ljudi jeste da, gde god se pojavila, kupila je veliku pažnju ne samo publike, nego i kritičke i teatarske javnosti, i tako je ušla u istoriju bosanskohercegovačkog pozorišta kao najnagrađivanija predstava – s ponosom kazuje umetnik.
Upitan koliko teme, koje otvara predstava, naročito odzvanjaju u ovom trenu u kojem živimo, Dino Mustafić se priseća da, kad su radili komad 2004. godine, imali su utisak da se „bave onim što je iza svih nas“:
– I radili smo sa željom da to bude opomena da se takve stvari više nigde i nikada ne ponove. Verovali smo da su mnogi društveni procesi i globalne relacije išle u smeru poverenja, pomirenja i traženja oprosta. A sve je to ono što se danas, nažalost, udaljava, čini mi se. Jer, prisustvujemo jednom radikalnom porastu politika zla, ekstremizma i fanatizma koje se reflektuju i na Balkan. Kao da se ponovo neki tamni oblaci sve više i vrlo otvoreno u javnom prostoru ukazuju. Kao da vidimo, pod različitim simbolima i oznakama vojnih falangi, da se čine one stvari zbog kojih je istorija čovečanstva i te kako znala pasti u ambis – smatra reditelj.
A šta onda umetnik može učiniti, neminovno je pitanje, kao i ono može li jedna predstava nešto promeniti, ili doprineti bar nekom da se osvesti?
– Jedna predstava ne može promeniti svet. Međutim, može sigurno promeniti pojedinca koji je gleda. Makar to bio jedan gledalac, koji će ostati zapitan posle odgledane predstave, i koji će imati unutrašnje snage za preispitivanje unutarnjih stavova. Možda će predstava naprosto probuditi nekoga da izađe i glasno protestuje, da se pobuni u javnom prostoru, prepozna i identifikuje one koji donose zlo i suprotstavi im se. U svakom smislu uvek je dobro govoriti, ukazivati prstom i hrabro se suprotstavljati nego pokunjeno ćutati i čekati da dođe red na vas. Jer, onda je to prekasno – zaključak je Dina Mustafića.
Bonus video: Dino Mustafić na tribini u Podgorici
