0
Hajde da ne pričamo o naslovu (koji je tek malo manje iritantan od pretencioznosti "Zaspanke za vojnike") i on svakako ne bi trebalo da vas odvrati od gledanja ovog, neočekivano dobrog, srpskog filma.
USEKOVANJE (2022, r. Siniša Cvetić)
„Usekovanje“ je porodična drama koja se odvija na dan slave Sv. Jovana Krstitelja (koja se od milja zove „Usekovanjem“) i u prepoznatljivom arhetipskom ključu, češće rabljenom u pozorišnim komadima (čije se konture i ovde naslućuju), bavi se okupljanjem familije, uz obavezno „bonus“ prisustvo nekog povratnika, što sve zajedno podiže dramsku temperaturu i rezultira različitim oblicima eksplozija. Nema većeg klišea od „nesrećne srpske porodice“ koja zajedničkim radom taj status nije učinila još gorim. Ovakve postavke upropastile su mnoge srpske filmove, što još više ističe uspeh „Usekovanja“.
Cvetić i njegov scenarista, David Jakovljević, obojica praktično debitanti na terenu dugometražnog igranog filma, fantastično su pogodili jedan žigajući momenat našeg društva i potom dobro odmerili kako će njime da se bave. Nema više velikih rezova i obračuna, mi smo kao akteri svojih (i tuđih) života utonuli u kolotečinu depresije i iskreno se trudimo da ne otežavamo nikome, dok tonemo (svi zajedno).
I u tom procesu više nema prostora bombastičnom crnom humoru (lepih sela…), koliko sitnim manifestacijama onog spontanog i dobronamernog. Jedna od najboljih scena ovog filma sledi nakon jedne od najmučnijih, kada majka izađe iz kupatila, nakon što je stariji sin boravio u istom, i konstatuje da će joj „zauvek“ nedostajati ono što je on tamo navikao da ostavlja, a što voda ne može da odnese. Znam da zvuči jeftino i odvratno, ali verujte mi da ćete aplaudirati.
„Usekovanje“ je za razliku od 99 odsto srpskih filmova dobro napisan i isto toliko mudro režiran. Međutim, uspeh i jednog i drugog najviše duguje tome što se ispravno razumelo šta i koliko produkcija može da omogući – on se „prostro“ taman koliko je dugačak. U takvim okolnostima Cvetić se opravdano posvetio najzapostavljenijem aspektu srpskog filma – srpskim glumcima, i skoro svima omogućio njihove najbolje „role“. A da su pri tome svi imali više prilika da tinjaju, nego da buknu, što je još jedna stvar za aplauz. Cvetić je svojim glumcima omogućio da glume i dok ne „toroču“, ali im je izvukao, za srpski film, izuzetnu prirodnost dok govore i dejstvuju.
Moj jedini problem s filmom bio je kraj, koji se nije završio metaforičnim naslućivanjem fantastike, već je nepotrebno produžio svoju poentu u „naučno-fantastični film“ kome, mislim, nije bilo mesta u ovoj realističnoj drami. Ali, čak i ako ne budete mogli da zažmurite na to, pre toga ćete odgledati jednu efektnu, jasnu i emotivnu dramu čija snaga leži u pametnom ustezanju od svakog oblika pretencioznosti.
OCENA: 8 PLUS /10
Bonus video: Atmosfera sa premijere filma „Usekovanje“