Džulijan Sends: Stidim se Bregzita

Sends igra, uz Harvija Kajtela, Stelana Skarsgarda, Udo Kira, u tročasovnom crno-belom filmu “Obojena ptica” češkog autora Vaclava Mohula, ekranizaciji prvog romana Ježia Kosinskog.Priča prati jevrejskog dečaka (igra ga naturščik Petr Kotlar) koji se bori za opstanak tokom Drugog svetskog rata i biva najstrašnije zlostavljan.Sends tumači farmera koji se na početku predstavlja kao čovek koji želi da pomogne dečaku, ali onda se pretvara u zlostavljača.“Uloga je jako teška i veoma mi je značajna. U tom liku postoji potencijal za zlo, kao i u mnogim drugim ljudima, ali rat stvara okolnosti koje omogućavaju da to izbije na površinu. U ratu nema moralnosti, odgovornosti. Pazolini je to odlično opisao u filmu ‘Salo’”, rekao je Sends na konferenciji za novinare.Kaže da nije nameravao da igra lošeg čoveka, već čoveka koji radi loše stvari.

“Kada kažeš da igraš lošu osobu kao da ga u startu određuješ, karakterizuješ. Ako kažeš da igraš osobu koja čini loša dela, samo postavljaš znake koji ukazuju na to da je on loš. U filmu svi karakteri postepeno otkrivaju kakvi su svojim delima. Mogao sam da ga igram kao lošeg momka u špageti vesternu Serđa Leonea, ali sam na to gledao kao na ulogu farmera, koji kasnije postaje zlostavljač deteta”, objasnio je Sends u razgovoru za portal Nova.rs.U kreiranju lika mnogo mu je pomoglo, kaže, okruženje u Češkoj, farmerska kuća, u mračnoj šumi u novembru, gde se povukao, nije govorio ni sa kim, živeo je sa svojom samoćom, što nije, naglašava, isto što i usamljenost.“Oslonio sam se na maštu i instikt. Mislim da sam uspeo da iznesem lik krajnje iskreno i mašta mi je mnogo pomogla. Kada me pitate kako izgradim takvog lika koji čini strašna dela, ne umem da objasnim, to je kreativan proces u kome kombinujem inteligentno razmatranje i instikt i mogu da ga igram, a da ja lično, kao Džulijan, ne budem uvučen u to. U filmu ‘Boxing Helena’ pre 25 godina sam isekao devojci ruke i noge i zadržao ih kao trofeje. Ali nisam imao želju zaista da nekom isečem udove. Sve je to mašta”, objasnio je Sends.Kaže da, kada je prvi put pogledao film u celini, shvatio je da je to zapravo savremena priča, duboko relevantna.

“Svet je poprilično depresivan, ali morate da nađete razlog da uživate u danu. U suprotnom, koja je svraha bilo čega? Eto ja sada uživam u Beogradu.Šetao sam Kalemegdanom, video ušće dveju reka. Lepo je biti ovde”, rekao je Sends.Počeo je glumačku karijeru u filmovima “Oksford Bluz” i “Polja smrti”, a tokom višedecenijske karijere pojavio se u mnogim značajnim ostvarenjima, među kojima su “Vorlok”, “Soba s pogledom”, “Vatel”, “Oušnovih 13” i “Napuštajući Las Vegas”.Ostvario je niz vrlo uspešnih i različitih rola, od horor filmova “Vorlok” i “Arahnofobije”, preko “Fantoma iz Opere” Daria Arđenta, do uloge Franca Lista i romantičnog Džordža Emersona.“Nastojim da tražim nešto drugačije, interesantno, da radim sa zanimljivim ljudima, ekscentičnim, na zanimljivim mestima. Na takav način i vaš život postaje zanimljiv. Mnogo filmova, koje sam radio, nije bilo toliko značajno po sebi, ali je bitno iskustvo koje sam stekao snimajući. Imao sam veliku sreću da me pozovu neki baš super reditelji (Dejvid Kronenberg, Džejms Ajvori, Vim Venders…prim.aut)”, istakao je Sends.Najbolji prijatelj mu je slavni holivudski glumac Džon Malkovič koji u nedelju dolazi na Fest gde će primiti nagradu “Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i izvesti muzičko-scenski performans “Muzički kritičar“ koji je osmislio Aleksej Igudesman.“On je izvanredan izvođač, odličan glumac, veoma zanimljiv kao saradnik. Mogu dosta da pričam o njemu, ali neću”, rekao je Sends uz osmeh.U razgovoru za portal Nova.rs poznati britanski glumac osvrnuo se i na izlazak Velike Britanije iz Evropske unije.“Stidim se te odluke. Mislim da je to izvedeno na bedan i primitivan način, ali ja nisam političar i izgleda da sam sa takvim stavom u manjini, bar mi je tako rečeno, mada ne moram da poverujem u to. Uvek sam bio evropski glumac”, istakao je Sends, koji je pohvalio mladog naturščika, koji igra glavnu ulogu u filmu “Obojena ptica”, njegov talenat, sirovu autentičnost njegovih akcija i reakcija uz opasku da je sa nekim profesionalnim glumcima bilo teže raditi nego sa malim Petrom Kotlarom.