Džimi Hendriks rođen je u Sijetlu 27. novembra 1942. godine. Bio je osnivač i frontmen rok benda “Džimi Hendriks ekspirijens” (Jimi Hendrix Experience) . Po mnogima, bio je najveći gitarista svih vremena. Svetsku slavu je stekao nakon nastupa 1967. na Monterej Pop festivalu a na Vudstoku, dve godine kasnije, postao je ikona alternativne kulture. Njegova karijera trajala je samo četiri godine. Preminuo je iznenada 18. septembra 1970. u 27. godini života.

Povodom pola veka od smrti muzičara, pevača, tekstopisaca, jednim od najtalentovanijh gitarista u istoriji rok muzike, za Nova. rs govori Aleksandar Žikić, novinar, pisac i rok kritičar.

– Džimija Hendriksa pamtimo kao najvažnijeg muzičara druge etape razvoja rokenrola, koji je na scenu doneo zapanjujuće predmećenje vanserijskog talenta koje do danas nije prevaziđeno. U svega nekoliko godina koliko je potrajala njegova karijera uspeo je da u potpunosti preusmeri dotadašnji pristup električnoj gitari i pretvori je u instrument totalne ekspresivnosti, sposoban da komunicira ne samo vibriranjem žica nego i najrazličitijim drugim zvucima koje je, u rukama nekoga poput Hendriksa, u stanju da proizvede. Prevazišavši sve poznate granice postavio je standarde inventivnosti i inovativnosti kojima je gotovo nemoguće naći odgovarajuće upoređenje – priča Žikić.

Po njegovim rečima, posebno je vredno napomenuti da je vreme kad je bio na kreativnom vrhuncu, na prelazu šeste u sedmu deceniju prošlog veka, i personifikovao samo srce istinske avangarde, istovremeno zauzimao i vrhove top lista.

– To je pohvala ne samo njemu nego i vremenu u kome je delovao, čija je ključna karakteristika, uprkos svim standardnim preprekama i sistemskim kočnicama bilo ohrabrivanje kreativnosti. Samo u takvim vremenima ljudi poput Hendriksa mogu da budu prihvaćeni u skladu sa svojim vrednostima, smatra Aleksandar Žikić.

Može se reći da je, kako kaže, iako je direktnih sledbenika i klonova bilo srazmerno malo, uticao doslovno na svakog gitaristu, od svojih savremenika do onih koji su došli decenijama posle njegovog odlaska sa scene.

– Njegov uticaj, međutim, prevazilazi sferu veštine i stila i kreće se bitno višim sferama duha, čije horizonte, kroz pristup električnoj gitari i muzici uopšte, proširuje do neslućenih visina.

Kod nas se njegov uticaj, nastavlja naš sagovornik, u najplemenitijem smislu, najjasnije i najpravilnije odrazio u stvaralaštvu Koje i Discipline kičme, kome je bilo i ostalo malo ravnih i u svetskim okvirima.

– Prošlo je veoma mnogo vremena od Hendriksovog odlaska, ali njegovo prisustvo i radost stvaranja i izvođenja muzike i dalje su toliko snažni da je očigledno da nikada neće izbledeti. Nije preterano reći da u svakom dečaku ili devojčici koji, tragajući za čudima električne gitare, otkriju njega i njegovu muziku i shvate da je nemoguće samo izgovor za odlaganje mogućeg, Hendriks nastavlja ne samo da živi, nego i da se dalje razvija i usavršava – podvukao je Aleksandar Žikić.