Dušan Kovačević: Verujemo u vidovnjake, vračare, travare, astrologe...

Njegov povratak u bioskope sa premijerom novog filma „Nije loše biti čovek“, koja je zakazana 7. decembra u Kombank dvorani, jedan od najiščekivanijih događaja u našoj kinematografiji u poslednje dve decenije, piše "Danas".Da li će u podnaslovu filma „Nije loše biti čovek“ pisati „Komedija o tragediji naše svakodnevice“, kao što piše u „Kumovima“?– Dramski rukopis je blizak klasičnoj literaturi, a scenario slikarstvu. Naravno, ovo je rečeno uopšteno, jer ima lepih incidenata kada drama ili scenario počivaju samo na „skicama“ za pozorišnu predstavu ili film. Lično, volim preciznu i čvrstu priču koja me kao gledaoca vodi kroz svet pozorišta ili bioskopa. Volim, kad već pričamo o filmu, stari Holivud, novi francuski talas, i posebno češku školu i italijanske klasike predvođene Felinijem. Jednom prilikom je Mihiz rekao, kad smo pričali o dobrim i lošim knjigama: „Ako niste sigurni u vrednost onoga što čitate, upitajte se da li biste to što čitate potpisali kao da je vaše delo“.U „Sabirnom centru“ jedan skup mrtvaca rezignirano prihvata istine koje je saznao posle smrti, pa i to da „čoveku tek kad umre bude jasno kako je i sa kim je život proveo“… U „Nije loše biti čovek“ takođe postoje mogućnosti da se posle smrti ponovo „poseti“ ovaj svet. Zbog čega se naša realnost tako lako uklapa u svaku grotesku koju napišete, i na kraju zaista poverujemo da je sve ono što u prvi mah deluje nestvarno, hiperbolično i apsurdno, zapravo moguće?– Naša stvarnost je poprilično virtuelna – od kako ja znam za sebe i za svet u kojem sam živeo, nikad u našoj zemlji, a to pratim od rane mladosti, dva plus dva nisu bila četiri, već kako se dogovorimo ili kako neko odluči. Zašto bi se poštovala osnovna i zdrava logika kad možemo da se prilagođavamo odlukama vlasti. A vlast je oduvek bila svet za sebe. Manjina kojoj se većina prilagođava, i zato se događa da ljudi u zemlji Srbiji toliko veruju u vidovnjake, vračare, travare, astrologe, retrogradne planete i dijagnozu da bol u kolenu garantuje kišu. Ili, da će se korona izlečiti prezirom, jer je reč o strašno ozbiljnoj bolesti izmišljenoj da plaši ljude. Ako slušate šta se sve priča o koroni i o svetskim zaverama upoznaćete jedan beskrajan paranormalan svet, i onda je sasvim normalno da je dva plus dva jednako devet, i da je sve moguće.Hoće li nam vaš novi film „razrešiti“ tu fatalnu nedoumicu ima li života pre smrti?– Moj deda je govorio pred kraj života, kad smo mi bili zabrinuti za njega: „Nemojte se plašiti, da je tamo loše sigurno bi se neko vratio“.Svom antologijskom izboru „Dvadeset srpskih podela“ sada možete da dodate i nesnosnu podelu na vakcinisane i nevakcinisane Srbe?– Kad sam pre trideset godina počeo da pišem priče o našim podelama, jer otkako znam za sebe slušam svađe, optuživanja, klevete, reči besa, jeda i gorčine, jednog dana sam napisao dvadesetu podelu sa ubeđenjem da je to dovoljno, i da ne treba preterivati. U podnaslovu tih priča o podelama je „Kako se Srbi umnožavaju deljenjem“. Ako nam je to budućnost da nas je sve više što se više delimo, a zapravo nestajemo biološki kao narod, mi smo na najboljem putu da jednog relativno dalekog dana budemo nacionalna manjina u sopstvenoj zemlji. Ako neko misli da je ovo preterivanje neka uzme olovku i izračuna koliko će nas biti za sto godina ako se nastavi ovaj tragičan odnos između rođenih i umrlih. Mene kao pisca brine koliko će ljudi u zemlji i u svetu znati da pročitaju ili govore srpski, a sto godina prođe brže nego što čovek može da ih izbroji. U koordinatama nebeskog vremena to je tren, i zato sam ja pre tri godine kupio vikendicu na nebu sa pogledom u večnost. I to je moja večita opsesivna tema za sve što sam do sada napisao.Bonus video: Srđan Dragojević na premijeri filma "Nebesa"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=premijerafilmanebesasrdjandragojevicdz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2712989"]