Dragan Jelenković: Kreativna igra interakcije materijala i ideje, koncepta i materijalne realizacije

Piše: Nikola Marković

Na izložbi „Aritmologija oblika“ koja će biti otvorena u petak 5. septembra u 18 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, publika će moći da vidi radove jednog od najistaknutijih domaćih savremenih umetnika - Dragana Jelenkovića.

Nakon završenih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu, Odsek za italijanski jezik i književnost, Dragan Jelenković (1959) upisao je Fakultet likovnih umetnosti, gde je magistrirao 1992. godine. Iza njega je veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu, pri čemu je ostvario više od 20 samostalnih nastupa. Pored umetničke prakse, bavio se i dizajnom, bio urednik galerijskog programa, kustos, umetnički direktor međunarodnih projekata i urednik izdavačke delatnosti Kulturnog centra Pančeva. U saradnji s profesorom Brankom Pavićem 1995. osniva multimedijalnu Radionicu 301 Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jedan je od osnivača asocijacije umetnika „Otvorena osećajnost“. Autor je i urednik više knjiga, publikacija i monografija o savremenoj umetnosti. Dobitnik je brojnih priznanja, uključujući Oktobarske nagrade grada Pančeva, a radovi mu se nalaze u kolekcijama mnogih muzeja i galerija, kao i u brojnim privatnim zbirkama u regionu. Do 2024. godine Jelenković je radio kao profesor na Arhitektonskom fakultetu.

Umetnikov rad već decenijama istražuje granice između slike, objekata i prostora, a na nastupajućoj izložbi biće predstavljen kako izbor radova iz umetnikovog višedecenijskog opusa, tako i najnovija produkcija u kojoj Dragan Jelenković tematizuje i istražuje fenomen redefinisanja forme u kontekstu aktuelnog globalnog trenutka, uključujući nove načine komunikacije, odnos prema prirodi, diktat obilja informacija i preimućstvo digitalne slike.

Možete li nam reći nešto više o najnovijim radovima koje ćemo videti na izložbi - koliko njima uspostavljate kontinuitet sa prethodnim stvaraštvom, a u kojoj meri istražujete nove umetničke puteve, bilo da se radi o odnosu materijala i prostora, ili o idejno-misaonom aspektu ovih dela?

- Priroda mog rada je u osnovi eksperimentalna, istraživačka, sa tim u vezi je i odabir materijala, koji je vrlo često nestalne prirode, tako da je dobar deo radova zapravo vremenom uništen. Ostala je samo foto-dokumentacija koja je u vremenu prelaska sa analogne na digitalnu tehnologiju još jednom doživela izvesnu transformaciju. Noviji radovi su obrade, uz pomoć veštačke inteligencije, nestalih originala.

U okviru kakvog koncepta možemo posmatrati ovu izložbu?

- Izložba je koncipirana kao mini retrospektiva, obuhvata radove od devedesetih do danas. U skladu sa izlagačkim potencijalom koji Legat ima napravljena je selekcija tako da je u tom kontekstu „Aritmologija oblika“ zvaničan naziv izložbe. Premda je aritmologija u medicinskom rečniku kao pojam prisutna, ona ima i druga značenja, kao nauka o brojevima, naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva.

Koliko je sam prostor uticao na stvaranje/uklapanje pojedinih dela koja ćemo videti u Legatu, kao veoma arhitektonski osobenom prostoru?

- Legat je sjajan, kamerni, intimistički prostor i kao takav savršeno se uklopio sa odabirom izloženih radova. Spratnost objekta je takođe doprinela kvalitetu postavke radova nastalih u različitim višedecenijskim momentima.

Od skulpture, preko višemedijskih sadržaja, do materijala kao što su staklo, klirit, aluminijumska folija, i kako kustos Miroslav Karić navodi - čak i mase za bombone…kako se tokom godina razvijao vaš odnos prema materijalu s kojim radite? Da li odnos prema materijalu prethodi ideji u vašem radu ili obrnuto?

- Karakter kreativnog procesa u mom radu nema jasne principe kada je ta problematika u pitanju. U osnovi je kreativna igra interakcije materijala i ideje, koncepta i materijalne realizacije. U početku, devedesetih godina materijal jeste bio ključan deo izraza, a kako je vreme prolazilo upotreba nestandardnih vajarskih materijala mi je bila intrigantnija. Bombone su tako nastale u poslastičarnici kod Makse, ideja je bila felinijevska, sećanje iz detinjstva na tvrde bombone sa mirisom eukaliptusa. Tako je i efemeran miris postao deo rada.

Vaše aktivnosti daleko nadilaze ono što nazivamo umetničkim radom u užem smislu. Bili ste aktivni kao urednik izdavaštva, autor i urednik različitih publikacija... Kako ovaj segment vašeg stvaralaštva povratno utiče i na vaša konkretna umetnička dela?

- Mislim da ne postoji direktna i očigledna povezanost između tih aktivnosti. Spoznaja o poetikama drugih umetnika, uočavanje aktuelnih tendencija, bilo je u skladu sa objektivnim shvatanjem trenutka u kojem se nalazi savremena umetnost. Pokušao sam da doprinesem dokumentovanju vremena i aktuelnih fenomena vizuelnih umetnosti. Naravno da je ta pridodata aktivnost odvlačila vreme i energiju mom umetničkom angažovanju, ali nije ni mnogo smetala, stvorila se izvesna iracionalna sinteza koja je dobro funkcionisala.