2
Bora Đorđević je bio jedna od najzaslužnijih osoba zbog koje je rokenrol u našim krajevima doživljen kao deo naše kulture, poručuje Dragan Ambrozić povodom smrti frontmena Riblje čorbe.
Muzički kritičar Dragan Ambrozić nije neko koga ćete na bilo koji način vezati za senzibilitet Bore Đorđevića, ali je sigurno čovek koji će i takvu jednu figuru znati dobro da opiše, bez cinizma.
– Šta god mislili o njegovom celokupnom stvaralaštvu, Bora Đorđević je bio jedna od najzaslužnijih osoba zbog koje je rokenrol u našim krajevima doživljen kao deo naše kulture. Uspeo je da ono što je jedan važan deo poruke rokenrola ne samo prevede na srpski jezik, nego i da nekako sve to umetne u domaća, već postojeća shvatanja i tipove karaktera. Tako je „roker“ postao deo srpskog miljea, prepoznatljiv kao takav čak i onima koji nisu ništa znali o rok muzici. Kroz njega je „roker“ postao ličnost iz ovog naroda. Kao da je oduvek bio tu – kaže Ambrozić za Nova.rs.
On je samo jednom imao priliku da vidi Boru izbliza uživo, kako kaže, ali taj susret je mnogo govorio o njemu.
– Posle odličnog koncerta Erica Burdona u Domu sindikata (Belef 2006, selektor Zorica Kojić), u čijoj sam organizaciji učestvovao, pratio sam ostarelog legendarnog engleskog rokera dok je polako izlazio na službeni izlaz do limuzine koja će ga odvesti u hotel. Taj izlaz se nalazi u onom sokačetu iza te zgrade, koga zovu Čavketov pasaž. Sledeći ovu veličinu koja je zadužila generacije svojim glasom i stavom, kao jedno od definitivnih oličenja rokenrola, impresionirala me je Ericova skromnost i prirodnost – bio sam siguran da će se od srca pozdraviti sa fanovima, ako ga neko bude čekao. Međutim, kako je dosta vremena prošlo od završetka nastupa, u polumračnom sokačetu je – na pristojnoj daljini – stajala samo jedna strpljiva osoba da sačeka Erica Burdona.
Kada je bolje pogledao, dodaje, shvatio je da se u senci šćućurio Bora Đorđević.
– Prišao sam Bori i rekao mu: „Ako hoćete, možete da mu priđete i upoznate se“. On je odgovorio: „Neka, hvala, samo sam hteo da ga vidim iz blizine“. Siguran sam da je žudeo da mu sve kaže, ali se suzdržao i povukao da ne bi narušio svetost tog trenutka. Činjenica da je Bora Đorđevič toliko voleo jednog od svojih idola (čije pesme je i obrađivao), da nije smeo ni da mu priđe – govori o tome koliko je osećao strahopoštovanje i, pre svega, voleo muziku. I tako ga treba pamtiti, kao čoveka koji je svim srcem voleo muziku.
Bonus video: Komemoracija Jagošu Markoviću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
