Podeli
Mladen Đorđević Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

To je simpatično, raskošni Beč i ljudi koji žive na margini, i pitate se zašto su odlazili tamo, kazao je Mladen Đorđević, koji je osvojio drugu nagradu za režiju “Živojin Žika Pavlović” na Leskovačkom internacionalnom filmskom festivalu ređije (LIFFE). Ovo priznanje mu je dodeljeno za film “Sumrak u bečkom haustoru”.

– Prvi put sam na ovom festivalu i želim da kažem da Živojina Pavlovića cenim i kao reditelja i kao pisca i kao slikara. I žao mi je što se danas o njemu manje priča kao piscu iako je dobio dve NIN-ove nagrade – rekao je Đorđević.

On je rekao da se u svojim filmovim oslanja na crnotalasnu estetiku Pavlovića i da su mu njegovi filmovi mnogo značajni i dodao da “crni talas” nije značio samo njemu što se tiče filmske edukacije, nego ga on sve više jača kako dolaze mlade generacije.

– To su filmovi koji su kada su se pojavili imali vrlo mršavu bioskopsku distribuciju. Znam da su Žilnikovi filmovi prikazivani nedelju, dve dana i onda su izlazili iz bioskopa ali su preživeli vreme i dan-danas traju. I to je po meni najznačajniji talas u našoj kinematografiji – rekao je Đorđević nakon proglašenja dobitnika nagrada.

A samo pola sata pre nego što je saznao da je jedan od laureata, pričao je o svom filmskom ostvarenju koje je još od FEST-a pobudilo pažnju javnosti.

– Dugo sam radio na ovom filmu, četiri godine, nakon što sam pročitao roman Darka Markova “Sumrak u bečkom haustoru”, kako se i film zove. On je pisac i pesnik koji živi i radi u Beču a izdražava se tako što vozi taksi. Njegov roman je autentično svedočanstvo o tom životu gastarbajtera koji su razapeti između rodnog kraja i, ovom slučaju, Beča – objasnio je reditelj kojeg je, kako je rekao, motivisala ta priča o Balkanu.

On kaže da je još Klemens von Meternih, veliki austrijski državnik rekao da Balkan počinje odmah iza zidina Beča, a Srbi vole da kažu da Balkan počinje odmah u Beču.

– Za mene je to bila priča o ljudima koji putuju, a naš narod je često bio deo seoba pa je i ova o gastarbajeterima kao večitim putnicima deo savremene teme o migracijama koje su zahvatile Evropu. A ta priča sa gastarbajeterima je počela povodom 50 godina od potpisivanja ugovora između SFRJ i Austrije povodom prijema velikog broja radnika iz naše zemlje koji su tamo našli uhlebljenje. Oni i danas odande izdržavaju svoju rodbinu i ovu zemlju – ispričao je reditelj i dodao da mu je najzanimljivije bila njihova posvećenost vračarama.

Po njegovim rečima, to je uvideo kada je počeo da istražuje tu temu, da ih često posećuju i da su one iz krajeva odakle su oni došli te je zbog filma i upoznao njih desetak ali je samo jedna pristala da priča pred kamerama.

– Bilo mi je interesantno da oni koji se nisu inkorporirali u austrijsko društvo, bar ja takav osećaj imam, odlaze u to pagansko, potisnuto, kao da prkose dostignućima tog modernog društva u koje su došli. To je simpatično, raskošni Beč i ljudi koji žive na margini, i pitate se zašto su odlazili tamo – zaključuje Mladen Đorđević.

Za film “Sumrak u bečkom haustoru” žiri LIFFE istakao je u svom obrazloženju o nagradi za rediteljsko ostvarenje, da kroz putovanje junaka u borbi za svoju porodicu, precizno oslikava surovost našeg sveta. Intiman i društveno osvešćen, bolno realističan i poetičan, Đorđevićev film problematizuje snagu pojedinca u današnjem trenutku.

Reditelj Mladen Đorđević (42) nakon serije kratkih filmova debitovao je 2005. s dokumentarcem “Made in Serbia”, posle čega je usledio veoma uspešni igrani film “Život i smrt porno-bande”. Film i serija “Sumrak u bečkom haustoru” koji su paralelno urađeni, biće prikazani tokom zime na RTS.

Komentari

Vaš komentar