Đorđević: Srbi koji se ne snađu u Beču beže u paganstvo

- Prvi put sam na ovom festivalu i želim da kažem da Živojina Pavlovića cenim i kao reditelja i kao pisca i kao slikara. I žao mi je što se danas o njemu manje priča kao piscu iako je dobio dve NIN-ove nagrade - rekao je Đorđević.On je rekao da se u svojim filmovim oslanja na crnotalasnu estetiku Pavlovića i da su mu njegovi filmovi mnogo značajni i dodao da “crni talas” nije značio samo njemu što se tiče filmske edukacije, nego ga on sve više jača kako dolaze mlade generacije.- To su filmovi koji su kada su se pojavili imali vrlo mršavu bioskopsku distribuciju. Znam da su Žilnikovi filmovi prikazivani nedelju, dve dana i onda su izlazili iz bioskopa ali su preživeli vreme i dan-danas traju. I to je po meni najznačajniji talas u našoj kinematografiji – rekao je Đorđević nakon proglašenja dobitnika nagrada.https://www.youtube.com/watch?v=iBJ5uIMY3aU&feature=emb_logoA samo pola sata pre nego što je saznao da je jedan od laureata, pričao je o svom filmskom ostvarenju koje je još od FEST-a pobudilo pažnju javnosti.- Dugo sam radio na ovom filmu, četiri godine, nakon što sam pročitao roman Darka Markova “Sumrak u bečkom haustoru”, kako se i film zove. On je pisac i pesnik koji živi i radi u Beču a izdražava se tako što vozi taksi. Njegov roman je autentično svedočanstvo o tom životu gastarbajtera koji su razapeti između rodnog kraja i, ovom slučaju, Beča – objasnio je reditelj kojeg je, kako je rekao, motivisala ta priča o Balkanu.On kaže da je još Klemens von Meternih, veliki austrijski državnik rekao da Balkan počinje odmah iza zidina Beča, a Srbi vole da kažu da Balkan počinje odmah u Beču.https://www.youtube.com/watch?v=KvqTyhS_HBw- Za mene je to bila priča o ljudima koji putuju, a naš narod je često bio deo seoba pa je i ova o gastarbajeterima kao večitim putnicima deo savremene teme o migracijama koje su zahvatile Evropu. A ta priča sa gastarbajeterima je počela povodom 50 godina od potpisivanja ugovora između SFRJ i Austrije povodom prijema velikog broja radnika iz naše zemlje koji su tamo našli uhlebljenje. Oni i danas odande izdržavaju svoju rodbinu i ovu zemlju – ispričao je reditelj i dodao da mu je najzanimljivije bila njihova posvećenost vračarama.Po njegovim rečima, to je uvideo kada je počeo da istražuje tu temu, da ih često posećuju i da su one iz krajeva odakle su oni došli te je zbog filma i upoznao njih desetak ali je samo jedna pristala da priča pred kamerama.- Bilo mi je interesantno da oni koji se nisu inkorporirali u austrijsko društvo, bar ja takav osećaj imam, odlaze u to pagansko, potisnuto, kao da prkose dostignućima tog modernog društva u koje su došli. To je simpatično, raskošni Beč i ljudi koji žive na margini, i pitate se zašto su odlazili tamo – zaključuje Mladen Đorđević.Za film “Sumrak u bečkom haustoru” žiri LIFFE istakao je u svom obrazloženju o nagradi za rediteljsko ostvarenje, da kroz putovanje junaka u borbi za svoju porodicu, precizno oslikava surovost našeg sveta. Intiman i društveno osvešćen, bolno realističan i poetičan, Đorđevićev film problematizuje snagu pojedinca u današnjem trenutku.Reditelj Mladen Đorđević (42) nakon serije kratkih filmova debitovao je 2005. s dokumentarcem "Made in Serbia", posle čega je usledio veoma uspešni igrani film "Život i smrt porno-bande". Film i serija “Sumrak u bečkom haustoru” koji su paralelno urađeni, biće prikazani tokom zime na RTS.https://www.youtube.com/watch?v=wHkTTY2LBJ0