1
Bog mi je dao sreću da imam ljubav porodice i prijatelja, svoju muziku i toliko divnih sećanja. Osećam se veoma zadovoljno i ispunjeno. Neki put razmišljam da li sam napravio dobru ravnotežu između turneja, koncerata, putovanja i vremena provedenog sa porodicom. Ali, to je život - govorio je legendarni pevač Đorđe Marjanović.
Jedna od najvećih zvezda zabavne muzike na ovim prostorima, ali i mnogo šire, posebno u Rusiji, rođen je 1931. godine u Kučevu. Zadesila ga je tragedija kada je bio praktično beba.
Sa samo devet meseci preminula je njegova majka. Ostao je sa ocem, sestrom Ljiljanom i tatinim roditeljima da se zajednički “bore kroz život”, govorio je davno.
Uprkos tome gimnaziju je završio u Požarevcu, da bi se potom upisao na studije farmacije u Beogradu. Još za vreme školskih i gimnazijskih dana počeo je da peva, kao član dramske sekcije.
– Javno sam propevao sasvim slučajno. Bilo je to posle predstave “Jedna od mnogih” koju sam ja napisao i u njoj igrao – sećao se još 1968. godine za “Ilustrovanu politiku”.
I dok se amaterski bavio glumom i pevanjem, otac mu je “izričito zabranio” da bude glumac.
Otuda farmacija – da bi mu donela pristojan život. Još za vreme školovanja u Beogradu radio je sve i svašta. Umesto da ide sa kolegama sa fakulteta na zabave, mučio se da zaradi novac. Primera radi, u izdavačkoj kući “Prosveta” je radio u odeljenju za preradu starih knjiga.
– Od jutra do mraka sam cepao knjige. Već posle nedelju dana, ruke su mi bile u žuljevima – pričao je, sećajući se da je neko vreme čak odlazio na železničku stanicu i nosio kofere putnicima, kako bi uzeo koju paru.
No, ljubav prema sceni je prevladala. I zato je ostao bez diplome. Po apsolviranju farmacije snalazio se opet kako je znao u Beogradu. Izdržavao se ponovo radeći različite poslove. Bio je i raznosač mleka, inkasant u Radio Beogradu, ali ostvarenje sna bilo mu je kada je postao statista u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
– Bio sam paž Milivoju Živanoviću u predstavi “Kralj Lir”. Svaka ta predstava, zajedno s njim, bila je za mene premijera. Plakao sam od sreće…
Statirao je i u filmovima „Svi na more“ ili “Ankina vremena”, zaradivši “izvanredan prihod”.
I konačno je, nakon audicije za pevače u Udruženju džez muzičara, počeo da peva na igrankama i beogradskim zabavama. Prve pesme koje je izvodio bile su Geršvinove kompozicije ili ona iz filma “Razbojnici”. Uspeo je da uđe i u Radio Beograd, postavši stalni član, i deleći scenu, pod dirigentskom palicom Vojislava Bubiše Simića, sa Lolom Novaković, Duškom Jakšićem, Olgom Nikolić…
Ali, prekretnica za uspon Đorđa Marjanovića desila se kada je 1958. godine u Nišu otpevao čuveni hit „Zvižduk u osam“, kao i „Plavo u plavom“, „Stidljivu serenadu“ i još jednu vestern pesmu…
I debi ploča „Muzika za igru“ (1959) sa grupom „Plavi ansambl“ objavljena je baš na njegov 28. rođendan, 30. oktobra 1959. godine i to dok je služio vojsku u Sloveniji. Ta ploča je prodata u 11.000 primeraka, a kuriozitet je da je tada u celoj Jugoslaviji bilo tek negde oko 20.000 gramofona.
Ne samo što je Marjanovićev album prvenac bio apsolutni hit, već su njegovi nastupi napravili pravu revoluciju na ovdašnjoj sceni. Umesto da, kako se do tada to radilo, stoji za mikrofonom i peva Đorđe je bio potpuno “van kontrole”! Ne samo da bi skidao mikrofon sa stalka, već se kretao po sceni, skidao sako i bacao ga u publiku. Klekao bi i na kolena čak plačući dok je izvodio pesme. Kada je „Zvižduk u osam“ izveo na televiziji, većeg hita nije bilo u Jugoslaviji.
Već 1961. objavljuje ploču „Mustafa“, praćen Plavim ansamblom i Kvartetom Ivanović, a do kraja karijere izašla su još četiri albuma, 21 maksi singl i desetine „singlica“. Iste godine je sa „Pesmom raznosača mleka“ i „Prodavačem novina“ učestvovao na Opatijskom festivalu i osvojio tri nagrade.
Snimio je i pesmu koju je 1959. komponovala Margarit Mano, a proslavila Edit Pjaf – “Milord”. I kada je 1962. na takmičenju „Zlatni mikrofon“ u Domu sindikata sa pesmama „Zvižduk u 8“ i „Milord“ nije dobio prvu nagradu, publika se razjarila, smatrajući da je pevač oštećen. Blokirala je tadašnji Trg Marksa i Engelsa (danas Trg Nikole Pašića), a zbog nereda je, kako je prenela tadašnja štampa, morala da interveniše i policija.
“Vi ste ludi”, urlala je, kako je izveštavala “Ilustrovana politika”, jedna obožavateljka pevača.
I da bi se umirili „đokisti“, Marjanović se popeo na krov automobila ispred Doma sindikata i zapevao okupljenima.
Kao jedna od legendi prenosi se i da mu je, pred jedan od tradicionalnih koncerata u Domu sindikata, stigla poruka: „Molim vas, Đorđe, izvinite, nisam u mogućnosti da dođem na Vaš
koncert“ sa potpisom Jovanke Broz.
Na čuvenoj manifestaciji “Beogradsko proleće” 1963. godine otpevao je još jednu pesmu po kojoj se i danas pamti – “Beograde”.
Tokom šezdesetih godina nizali su se i hitovi „Stjuardesa“, „Romana“, „Ema, Emili“, njegova verzija pesme „Potraži me u predgrađu“…
Kada se krajem te decenije na sceni zabavne muzike pojavio Miki Jevremović, među dvojicom pevača vladalo je rivalstvo na sceni. Podelila se i publika na “đokiste” “mikiste”! No, izvan pozornice Marjanović i Jevremović bili su dobri prijatelji.
„Naše prijateljstvo nije moglo ništa da naruši“, pričao je Marjanović 2017. godine, nakon smrti Jevremovića.
Od početka šezdesetih gotovo da nije bilo festivala domaće zabavne muzike (Beogradsko proleće, Opatija, Šlager sezone, Splitski festival, Zagrebački festival…) na kome nije učestvovao. Tek kada se Marjanović “dohvatio” pesme Darka Kraljića iz 1958. godine “Devojko mala”, koju je u filmu “Ljubav i moda” izveo Vlastimir Đuza Stojiljković, postala je hit-singl. I to ne samo u Srbiji, već i Sovjetskom savezu. Marjanović je tada već bio velika zvezda u zemlji, a postao je i jedan od prvih jugoslovenskih izvođača koji su odlazili na turneje po SSSR-u.
U Sovjetskom savezu bio je toliko popularan da je na stadionu „Lenjin“ 15 dana zaredom pevao pred 15.000 ljudi, a o njegovim nastupima iza „gvozdene zavese“ pisao je čak i američki „Njuzvik“.
Međutim, u ispovesti Petru Lukoviću jadao se jednom prilikom ovako:
– Sovjetska zvanična kritika nije me prihvatila kao nosioca zapadne kulture, već kao stvaraoca slovenske estradne umetnosti.
Pesma “Romana” nastala je 1968. godine, napisao je, kao i mnoge njegove hitove, lično Đorđe Marjanović.
Opraštajući se proletos od Đorđa Marjanovića, svojevremeno njegov saradnik, saksofonista i kompozitor Jovan Maljoković pomenuo je koliko je bilo avangardno njegovo ponašanje na sceni.
– Nikada u svojoj muzičkoj karijeri nisam doživeo da jedan čovek sam-samcit izađe na scenu, raširi ruke, izgovori samo jednu rečenicu, a hiljade ljudi počne da plače. A ta rečenica je bila: „Mili moji“. To je značilo: „Evo me, ponovo sam sa vama. Vratio sam se, volim vas!“ Čak 80.000 ljudi ga je dočekalo na stadionu u Rusiji. I 15 dana uzastopno pevao je u Moskvi pred desetinama hiljada ljudi, vrlo često i po tri koncerta na dan. Najbolji ruski horovi dolazili su da ga čuju i da posle koncerta svojim anđeoskim glasovima zajedno sa njim zapevaju – prisetio se Jovan Maljoković.
I tokom sedamdesetih, Marjanović je sa uspehom nastupao na festivalima, redovno je odlazio na turneje po SSSR-u, ali i drugim zemljama. Krajem te decenije objavio je i album „Hvala vam, prijatelji“ (1979) sa pesmama koje su za njega pisali Đorđe Balašević („Zima u Budimpešti“), Mladen Vranešević iz „Laboratorije zvuka“ („Moje ludo srce“), Vojkan Borisavljević („Maestro“), Aleksandar Korać i pesnik Duško Radović („Gramatika srca“), Kornelije Kovač i Bora Đorđević („Aerodrom“)…
Pevač se dva puta ženio. Prvu suprugu Zlatu Rakić upoznao je u Radio Beogradu, i vrlo brzo su se uzeli.
Zlata je postala i njegov menadžer. Prvo su bili prijatelji, a kasnije su se i venčali 1959. godine. Kažu da je bio bveoma uporan, jer ga je prvo odbijala, ali je to bila ključna stvar za njegovu karijeru, jer i pored toga što su se kasnije razveli, i nikada nisu dobili decu, Zlata je bila ključna za njegovu karijeru. Verovala je u njegov talenat i uticaj na publiku, ali sam je tvrdio da to što mu je supruga radila u Radio Beogradu nipošto ne znači da je do slave došao lako. Prolazio je audicije, kao i svi.
A kada je krenuo na svoja putešestvija po Sovjetskom savezu, upoznaće damu s kojom je bio do kraja – Eli Nikolajevnu Borišenko. Sa 11 godina mlađom Eli bio je u braku od 1966. godine i dobio troje dece, dve ćerke i sina.
– Želje i snovi nas pokreću i svaki put daju neki novi smisao životu. Srećan sam jer sam uspeo da se ostvarim i kao umetnik i kao porodičan čovek – priznao je u jednom intervjuu.
Kada je nastupao u Melburnu 1990. godine, kao gost Lepe Brene, Đorđe Marjanović je doživeo moždani udar. Jedno vreme nakon toga čak nije mogao ni da govori. Glas mu se s vremenom vratio i od tada bi ponekad, na zahtev ljubitelja njegove muzike, priređivao koncerte, ali uglavnom pevajući na plejbek.
U čast legende zabavne muzike u Domu sindikata je 1994. godine održan koncert „Rokeri Đorđu Marjanoviću“, gde su njegove hitove izvodili Milan Delčić Delča, Dejan Cukić, Rambo Amadeus…
Od publike se oprostio “na sva zvona”. Bilo je to, kako drugačije nego koncertom – i to poslednjeg dana maja 2004. godine u beogradskom Sava centru.
Kada je punio 80 godina kolege su mu priredile veliko rođendansko slavlje – organizovan je koncert „Milordu s ljubavlju“, a pevali su mu Leo Martin, Miki Jevremović, Cune Gojković, Radmila Karaklajić, Oliver Njego, Dragana del Monako, Bora Đorđević…
Bio je laureat najvećih priznanja, kakva su Orden rada sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem, Zlatna plaketa Beograda, Sretenjski orden trećeg stepena, Zlatni mikrofona Radio Beograda… Udruženje muzičara džez, zabavne i rok muzike dodelilo mu je nagradu za životno delo 2018, a svojevremeno je iz ruku tadašnjeg predsednika SSSR -a Mihaila Gorbačova dobio Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i Sovjetskog saveza.
Imao je nekoliko uloga u više igranih filmova. O fenomenu Đorđa Marjanovića snimljeno je nekoliko dokumentaraca, a iz pera Marijane Dujović izašla je biografska knjiga „Energija slobode“.
Za života je dobio svoj muzej u rodnom Kučevu.
Đorđe Marjanović preminuo je 15. maja od posledica koronavirusa u 91. godini.
Bonus video: Berlinski zid
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
