6
Sa žalošću sam primio vest da više nema Filipa Davida među nama. Bio sam dobar prijatelj s njim i prisan saradnik, kaže Đorđe Kadijević za Nova.rs povodom odlaska književnika.
Reditelj Đorđe Kadijević seća se za naš sajt da je kad je došao u tadašnju Televiziju Beograd Filip David, koji je preminuo jutros u 85. godini, bio dramaturg:
– Radio je u redakciji Televizije Beograd kod Pavla Ugrinova i sarađivao sa mnom u realizaciji nekoliko televizijskih filmova, od kojih je jedan bio inspirisan njegovom prozom. Film se zove „Štićenik“ po Filipovoj priči „Mihael i njegov rođak“. David je bio jedan od retkih kompletnih intelektualaca koje sam poznavao u svetu filma i televizije. Čovek neobično širokih i pacifističkih nazora, nimalo nacionalista. Sam sebe je nazivao „srpskim Jevrejinom” ili jevrejskim Srbinom. Tako se osećao. Voleo je ovu zemlju iskreno. U njoj je rođen, živeo i radio do poslednjeg časa. Cenio sam njegovu literaturu, njegov doprinos Televiziji Beograd – priča Kadijević, napominjući kako mu je David, uz Ugrinova, Svetu Stojanovića i Zoru Korać, davnih šezdesetih godina pružao podršku kad je započinjao filmsku karijeru.
– S Davidom ste imali onaj redak osećaj u kontaktu s ljudima – da nećete opet čuti ono što ste već čuli. Nego, svaki put kad ga sretnete vi ćete čuti nešto novo, drugačije. Takvi ljudi su retki. Filip je bio ne samo emancipovan čovek, nego i prirodno vrlo voluminozan u domenu svog duhovnog poseda prostora kulture, umetnosti, civilizovanosti, društvenih institucija, a na kraju i politike. Jedan je od retkih koji je direktno, javno pred svima u prisustvu tadašnjeg predsednika države Tomislava Nikolića otvoreno rekao da će govoriti, ali da je sve što želi da istakne u ogradi prema prisutnom predsedniku“. To je istinska hrabrost. Više intelektualna i duhovna, nego politička. Jer on je već bio dovoljno renomiran i zaslužan čovek u kulturi da bi bilo ko i bilo kada mogao bilo šta preduzeti protiv njega – smatra naš sagovornik.
Seća se svih susreta s Davidom tokom pola veka, jer je književnik bio čovek s kojim je istinski mogao da razmeni misli sežući u dubinu problema.
– Iako je proveo dug i normalan ljudski život, veoma žalim. Iako je to bio plodan život, to ne umanjuje sažaljenje prema izuzetnim ljudima koji su uvek potrebni. I koji će, poput Filipa Davida, bez obzira na smrt stalno biti prisutni – zaključuje Đorđe Kadijević.
Bonus video: Komemoracija Albahariju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
