1
Na svečanosti u Jugoslovenskom dramskom pozorištu na doajena ovdašnjeg glumišta podsetili su Petar Božović, pesmu koju je Lanetu posvetio Ljuba Bandović pročitao je Voja Brajović, a Seka Sablić je za Nova.rs ispričala kako je joj je srce tuklo kada god ga je gledala na sceni.
Najuglednije glumačko priznanje u oblasti pozorišne umetnosti “Dobričin prsten”, koje dodeljuje Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo, ove godine posthumno je pripalo glumcu Milanu Lanetu Gutoviću (1946-2021). Priznanje je danas uručeno njegovoj deci – Milici, Neveni, Sposoju i Janku, na ceremoniji upriličenoj u foajeu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je započeo svoju karijeru i čiji je član bio dugi niz godina.
Tu je odigrao i svoju poslednju premijeru „Putujuće pozorište Šopalović“, podsetila je Tamara Vučković, direktorka JDP.
– Drago mi je što smo se okupili u ova nevremena da se odužimo Milanu Lanetu Gutoviću za njegov dar, beskrajnu duhovitost, za pamet i ubitačni sarkazam – rekao je Vojislav Voja Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, dodajući:
– Kada su mu se neki zahvaljljivali na njegovom trajanju, on je odgovorio: “Ne trajem ja, trajete vi. Dok traje vaš ukus, trajem i ja, kada on prestane, ja bih bio davno zaboravljen. Zato ne zahvaljujete vi meni, ja zahvaljujem vama“. Kakav je osobenjak bio, sumnjam da bi došao da primi „Dobričin prsten“, poslao bi nekog od svoje dece. Sada su oni tu, i Milica i Nevena i Spasoje i Janko, koji će primiti naše najveće glumačko priznanje.
Brajović je podsetio da je Gutović svojih ulogama obeležio uspeh mnogih pozorišnih hramova, a potom je pročitao pesmu glumca Ljube Bandovića posvećenu Lanetu.
Potomcima Laneta Gutovića „Dobričin prsten“ uručio je Hadži Petar Božović, njegov 33. laureat.
– Umem da govorim ali osećam neku prijatnu nelagodnost. Imam utisak da me, gde god se okrenem, prati njegov zagonetni osmeh koji je u sebi nosio sve različite tajne ovoga sveta, i lepotu i podsmeh i prolaznost i sve. Jedna od njegovih uloga u Nušićevoj „Pučina“ je bila takva, da sam još tada osetio da je on već tim nastupom udario pečat svom sopstvenom daru i načinu koji će trajati na radost ovoga sveta. Naš veliki i neponovljivi i dragi Lane Lanuška. Nas glumce rođaci i prijatelji imaju običaj, bar na početku karijere, da pitaju šta radimo. Kada odgovorite da ste glumac, oni kažu:“Šta radiš ozbiljno?“. Da ne ispadne da je naš Lane bio samo glumac i to ne veliki, nego grandiozni, svedoči i da je nešto ozbiljno radio. A to su i njegova deca kojima predajem ovu nagradu koja pripada njihovom slavnom ocu.
Milica Gutović je umesto govora, pročitala pesmu Dilana Hormana.
„Ako ste ikad hteli nešto da me pitate a niste, i nemojte / Pored kreveta već godinama je stolica,
i na njoj su uredno poslagane moje stvari / Crno odelo od engleskog štofa, kožne cipele, i crni šešir /
Nikada ga nisam obukao, samo je tu složeno, ispeglano, izglancano. I spremno / Da ako ikada u svoj ovoj noći odlučim da odem, odem kao gospodin.
Među prisutnima je bila Jelisaveta Seka Sablić, 20. laureat ovog visokog staleškog i esnafskog priznanja.
– Peške bih došla na kraj Beograda da prisustvujem ovakvom događaju. Nije bilo njegove predstave gde nisam išla, i sve pamtim što je radio. Lane je bio van konfekcije, nepredviljdiv, tačan, govorio je kroz sve svoje uloge mnogo i kada je najveća „sprdačina“. Imao je neverovatnu harizmu, sećam se jedne predstave gde on prelazi scenu po dijagonali, ništa ne govori, a ti poludiš u gledalištu. Stvarno je bio velikan teatra. Publika je zapamtila njegove kreacije sa malih ekrana i zato je ostao nacionalna figura – istakla je glumica za „Novu“.
Došao bi on po ovu nagradu, prokomentarisala je, iako je sam odlučio da se skrajne.
– Ima neka tuga koja je propratila njegovu blistavu karijeru. Mada, već dugo se okrenuo gomili iz svoje branše. Ušao je u ansambl predstave u „Šopalovićima“, imao je malu ulogu u „Sumraku bogova“ , kad je izašao na scenu, meni je srce tuklo. Šteta što je rešio da se skrajne i igra po malim, altrenativnim scenama, ali to su bile njegove male pobune. Mada, već dugo se okrenuo ka svetu iz svoje branše – zaključila je Sablić.
U društvu najvećih
Nagrada „Dobričin prsten“ za životno delo, najznačajnije glumačko priznanje u Srbiji, ustanovljeno je 1980. godine i radi se o zlatnoj kopiji prstena Dobrice Milutinovića.
Milan Lane Gutović diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Milenka Maričića. Pripadao je grupi „Bojanovih beba“, jer je njega i kolege s klase Bojan Stupica primio u Jugoslovensko dramsko pozorište. U JDP je bio do 2002. godine a četiri godine kasnije postaje Prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu.
Uloga Srećka Šojića u „Tesnoj koži“ donela mu je veliku popularnost, a isti lik je zaigrao u „Beloj lađi“. Dobitnik je brojnih priznanja, a penzionisan je krajem decembra 2011. godine.
Bonus video: Kolege odale počast velikom glumcu Milanu Lanetu Gutoviću