Darja Bajić Božović: U Srbiji nema filma bez učešća države

- Dve godine je trajao proces samo sa prikupljanjem informacija, komparacijom, ali ne mogu da se žalim. Zaista sam uživala u tom istraživanju, stalno me je vuklo ka nečem novom, mnogo sam saznala, naučila. Bilo je zanimljivo, a posebno sam zahvalna mentorki Vesni Đukić zato što me je pustila da imam široku temu i bodrila me je da ne posustanem i ne odustanem od inicijalne ideje, rekla je za Nova.rs producentkinja Darja Bajić Božović čija je knjiga ”Kulturna politika i stimulacija filmske proizvodnje u Srbiji“ promovisana danas u okviru manifestacije Dani knjige Filmskog centra Srbije.

Ovo je njen doktorski rad koji je ugledni hrvatski reditelj i scenarista Hrvoje Hribar u tekstu „U potrazi za filmskim penicilinom“ opisao kao mali izdavački dragulj koji je “javno potrebna knjiga koja će koristiti svima kojima je na srcu razvoj filma i vezane nedoumice“.- Inspirisalo me je što sam kroz posao koji sam obavljala i razne segmente kinemotagrafije koje sam radila, osetila sam koji su nedostaci i šta bi moglo da se značajno poboljša i promeni. I tako sam rešila da naučno sagledam te probleme i da ih kompariram sa zemljama u kojima već postoje slična rešenja za određenu vrstu nedostataka. Tema je bila preširoka, ali uspela sam da sveobahvatno sagledam njenu kompleksnost - objasnila je Darja koja se odlučila za interdisciplinaran pristup proučavanja filmske proizvodnje kao kontinuiranog procesa koji pored filmskog stvaralaštva obuhvata i produkciju, postprodukciju, distribuciju i prikazivanje filmova…Knjiga sadrži šest poglavlja u kojima je sagledan celovit sistem sa aspekta kulturne politike i menadžmenta u kulturi, ekonomije kulturne politike, političke ekonomije, teorije kulturnih i kreativnih industrija, teorija filma i mnogih drugih.

Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti FCS-a, koji je vodio razgovor sa Darjom Bajić Božović, istakao je da njena knjiga u regionalnim okvirima prevazilazi svoje povode.- Kada govorimo o filmu uvek se bavimo svemu onom što proishodi iz filma a ova knjiga na veoma metodičan, sistematičan, znalački način trasira puteve onome što prethodi filmu. Bavi se načinima na kojima filmovi nastaju, bavi se institucijama koje ih proizvode, njihovim umrežavanjem u jedinstven sistem - rekao je Stojanović.Autorka je priznala da je u procesu rada kuburila sa nedostatkom literature koju je pronalazila uglavnom u inostranstvu i to ju je dodatno motivisalo da i kod nas postoji delo koje će biti korisno da se što bolje obavlja posao u ovoj grani umetnosti. U svom istraživačkom radu na osnovu teorijsko-empirijskih istraživanja, konstatuje da Srbija u tranzicionom periodu stimuliše razvoj kinematografije isključivo koristeći ekonomski instrument direktnog i indirektnog finansiranja, dok su svi ostali raspoloživi instrumenti i strategije, prema teoriji kulturne politike i menadžmenta u kulturi - u potpunosti zanemareni.Ona je istakla da neke modele iz inostranstva kada je u pitanju finansiranje filmskog dela, mogu da se primene i kod nas u nekim detaljima i raznim stimulacijama koje oni primenjuju, kao na primer u Francuskoj, i da to prilagodimo i sprovodimo kako nama odgovara.- Nije suština da preslikamo nešto, nego da naše nasleđe inkorporiramo sa nečim što su pozitivna iskustva iz drugih zemalja. Na primer, kada govorimo o izvorima finansiranja, jer mi se oslanjamo 90 odsto na državu. Kod nas skoro svaki film koji nastane, prosto je nemoguće da nije imao podršku FCS. U Francuskoj, na primer, postoje načini kako uspeti i ako ne dobijete direktnu podršku. Njihov Filmski centar sakuplja sredstva na razne druge načine, kroz razne takse, dobrovljna ulaganja, i tako daje što veću mogućnost svima da dođu do filmskog dela. Stimulacije je u svakom segmentu od ljudskih resursa, u pomaganju profesionalizacije kadra, poreske olakšice... Važno je i to što nije samo proizvodnja koju treba stimulisati, nego i distribuciju, difuziju filmskog dela, edukacija publike koja će moći da prati i nove trendove… Sve je to celokupan sistem koji mora da radi kako treba da bismo dobili kvalitet - objasnila je autorka.

Stojanović je rekao da mu je imponovalo što je insistirala na filmu kao koletivnom činu i timskom radu jer je obuhvatila u svom radu sve profesije koje su deo stvaranja filmskog dela. Na njegovo pitanje, koliko se po njenom mišljenju uloga države promenila i da li se promenila u odnosu na film, Darja je odgovorila:- Promenila se ali to nije dovoljno. Samim tim što imate dozvoljenu pirateriju znači da još ne prepoznaje značaj filma, ne samo kao umetničkog dela, već zaista kao činioca kulturnih industrija. Ako nemate edukaciju u školama, a nemate je, onda je to pitanje da li stvarno prepoznajete da je bitan činilac kulture. Na koji način strategija razvoja kulturne politike tretira film kao kulturni porizvod, rekla bih da zaista nije dovoljno profilisano ni šta se želi postići sa filmom. Nije on jedini koji je zapostavljen. Kada su izbori, u programima partija koje se nadmeću retko koja ima kulturni program ili ga javno ne prezenuje. Kada se dele ministarstva, ministarstvo kulture je uvek poslednje. I to ne bi smelo da bude tako tretirano.O njenoj knjizi “Kulturna politika i stimulacija filmske proizvodnje u Srbiji“ stručna javnost je procenila da će biti obavezno štivo i to ne samo na području naše zemlje nego i u regionu.A Hrvoje Hribar, osnivač i dugogodišnji direktor Hrvatskog audiovizelnog centra (HAVC), u svom tekstu o ovom delu je zaključio: “Uzmemo li u obzir da je film umjetnost iluzije, politika umijeće obmane a ekonomija na aritmetici utemeljena laž - raspravu o filmskim politikama na naličju filmske ekonomije - možete čitati kao detekcijski zaplet, pa se pitati: što je između svih usporedo funkcionirajućih teorija - doista stvarno? Darja Bajić ovom sižeu ugrađuje još dodatni dramaturški motor: suspense vezan uz pronalazak žurno potrebnog lijeka, odnosno adekvatnog organizacijskog rješenja za srpsku kinematografiju, dok pod stolom odbrojava tempirana bomba digitalnog preobražaja i internetskih monopola“.