Da li je "Osam i po" Federika Felinija "najkul" film ikada snimljen?

Šta se tačno računa kao "kul"? Nije lako odrediti: kao pojam, "kul" je i frustrirajuće neopipljiva pojava i stalno se menja, piše "BBC culture". U modi, muzici i bioskopu, nastanak "kul-a" je u velikoj meri povezan sa pojavom popularne kulture u 20. veku. Od američke džez scene koja je prva popularisala taj termin, do posleratnog razvoja kulture u svetu mode. Nositi odeću namenjenu novonastajućem tinejdžerskom tržištu, kao i masovnim medijima poput pop muzike i filma koji su u istom periodu postali dominantni oblici kreativnog izražavanja.Ako postoji bilo koji element koji definiše "kul", to je možda osećaj samopouzdanja - kvalitet koji je dovoljno poželjan da podstakne oponašanje. Ovo se posebno oseća na filmu, gde se filmovi, filmadžije i glumci koji su godinama označeni kao "kul" uveliko kopiraju.Od filmova Žan-Lika Godara do klasičnih holivudskih zvezda kao što su Džejms Din i Marlon Brando, "kul" na filmu je često bio mešavina mode, njuha i finoće. Međutim, ako uzmemo u obzir šta bi moglo predstavljati krajnji primer kinematografskog "kul", onda ne treba puno mašte da dođemo do remek-dela "Osam i po" Federika Felinija iz 1963, što nas sve dovodi do jednog filmskog reditelja i mađioničara.

Britanski filmski institut je ovaj film smestio na treće mesto među najznačajnijim filmovima ikada snimljenim. Ostvarenje je snimljeno u crno-beloj tehnici, a naslov je aluzija na broj filmova koje je Felini do tada snimio (šest celovečernjih, dva kraća filma kao delove omnibusa, te tri filma u saradnji sa Albertom Latuadom, pri čemu se svaki film računa kao "polovina"). U filmu igraju Marčelo Mastrojani, Klaudija Kardinale, Anuk Eme i Sandra Milo.Ostvarenje govori o krizi reditelja koji treba da snimi film, jednom umetniku koji treba da stvori delo, o čoveku koji mora da se nosi sa ženama, o ljudskom biću koje mora da se suoči sa životom i smrću… Jedinstvena i dirljiva priča kroz maštovite vizije i neugodne situacije filma koji balansira između stvarnosti i sna, sa humorom i strahom, preispituje svačije veze sa svetom, roditeljima, decom, ljudima sa kojima radimo, problemima starenja, ili izgubljenosti ili pak vraćanjem u detinjstvo. "Osam i po" otvara prozor unutar svih nas bilo da smo umetnici ili ne, muškarci ili žene…U jednoj određenoj sceni u filmu, podseća "BBC culture", reditelj Gvido i mađioničar ćaskaju na terasi:- Postoji mnogo trikova, ali deo toga je uvek stvaran - sugeriše mađioničar govoreći o svojoj umetnosti. A, može da govori takođe i o umetnosti reditelja.https://www.youtube.com/watch?v=RmIC9pQ80FkGvido, koga igra beskrajno kul Marčelo Mastrojani, je protagonista "Osam i po" i izmišljeni alter-ego za italijanskog maestra Felinija. I, verno mađioničarevoj opaski, Felinijev film ima fantastične trikove, ali koji zadržavaju srce koje kuca ispod svoje elegantne spoljašnjosti."8 ½" ove nedelje puni 60 godina, a i dalje je jedna od najslađih filmskih iluzija 20. veka. Ostvarenje je duhovita referenca na Felinijevu karijeru; a reditelj je i dalje verovatno najveća figura italijanske kinematografije sa mnoštvom filmova vrednih pažnje, od dramskih klasika kao što su "La Strada" (1954), "Nights of Cabiria" (1957) i "La Dolce Vita" (1960), do nadrealnih kao što je "Juliet of the Spirits" (1965), "Roma" (1972) ili "Amarcord" (1973).- Uvek volim da vidim život u ključu fantazije - rekao je reditelj u intervjuu novinarki Orijani Falači 1963. godine, sumirajući svoju kreativnu viziju.Sa autobiografskom namerom, "Osam i po" prati Gvida, filmskog reditelja u Rimu koji je "udario" u kreativni blok na svom najnovijem projektu, naučno-fantastičnom filmu. Okružen je gomilom zaljubljenika, kritičara, producenata, glumaca i ljudi iz društvenog života, koji se njišu dok se njegov brak sa Luizom (Anuk Eme) raspada. Blizu potpunog opoziva filma, Gvido klizi između stvarnosti, fantazija i sećanja. Centralna zagonetka sa kojom se bori je: da li bi otvoreniji lični film bio katarza za njegovu kreativnu blokadu ili bi takav projekat jednostavno bio viđen kao popustljivi egoizam?

Istovremeno, Gvido je slika i prilika kosmopolitizma sa svojim odelom po meri, povremenom cigaretom i nonšalantnim "kuliranjem" ljudi koji brbljaju i traže nešto od njega. Neuspeh u snimanju filma nikada nije izgledao tako kul.- "8 1/2" je najbolji film ikada snimljen o stvaranju filmova - odlučno je zaključio u svojoj recenziji pokojni kritičar Rodžer Ebert.Nije iznenađujuće što je Felinijev film uticao na čitavu generaciju stvaralaca 1970-ih i 1980-ih i nastavlja da inspiriše! Svi, od Dejvida Linča do Giljerma del Tora, odražavaju njegov fantastičan prikaz filmske produkcije. Među najistaknutijim poklonicima filma "Osam i po" je član i reditelj Monti Pajtona Teri Gilijam, poznat po sličnim klasicima poput snova kao što su "Time Bandits" (1981), "Brazil" (1985) i "Fear and Loathing in Las Vegas" (1998).- "Osam i po" je suština bioskopa - sugerisao je Gilijam za "BBC" kada su ga pitali da izabere omiljeni trenutak na filmu. Više od 25 godina kasnije, ugledni magazin je ponovo pitao Gilijama da još jednom govori o Felinijevom filmu:- Veoma, veoma mi je drag, stari Federiko. Prvi put sam video "Osam i po" kada je izašao ranih 60-ih. Bio sam u Njujorku i u tom trenutku otkrivao evropske filmove. Moja neposredna reakcija je bila da je ovo najjasniji, najiskreniji i najistinitiji prikaz kako izgleda režirati film, a ja nikada nisam to radio dotad! Ali, pokazalo se da je sve istina - ocenio je Gilijam.Prisetio se šoka nakon gledanja Felinijevog filma, ističući da je za njega i mnoge filmske stvaraoce upoznavanje sa evropskim filmskim stvaralaštvom bilo veliko buđenje:- Mogli biste pasti u različite svetove. Mislim da je to razlog zašto je Felini postao tako kul! Holivud je u to vreme puštao one veoma srećne, bezbedne, udobne filmove, a Evropljani su otvarali noćne more. Odjednom je narativ bio manje važan; više je bilo akcenta na raspoloženju i stilu, i to je zaista srce onoga što je "kul"!"U mom filmu se sve dešava. Sve ću staviti", sugeriše Gvido.Ambiciozni režiser na kraju ne uspeva, otkazujući svoju produkciju, ali je Felini sigurno uspeo! I zaista, uz svu očiglednu autobiografsku naklonost filma, Felini je ubrzo poželeo da se distancira od svog alter-ega nakon njegovog objavljivanja, prigovarajući novinarima: "Ali, Gvido je neuspešan. On propada", uzvratio je Falačiju.Ova drska satira nije dobro prošla kod svih recenzenata.

- "Osam i po" sugeriše neke od Felinijevih problema kao reditelja - napisala je kritičarka Paulina Kael i dodala:- Ali, oni nisu toliko fantastični niti toliko psihoanalitični kao oni o kojima paradira.Drugim rečima, kaže ona, glavna fantazija filma je predstavljanje filmskog stvaraoca i bitaka sa kojima se suočava. Felini je filmom nudio pravi prikaz prepreka sa kojima je osećao da mora da se bori, a za njegove kritičare to je bilo skretanje sa onoga što su neki videli kao njegov pravi problem: prelazak sa svog jednostavnijeg narativnog rada na neverovatno popustljive, nadrealne filmove njegovog kasnijeg života.Ipak, drugi kritičari, zapravo većina, "odlepila" je na "Osam i po".- Diskusija o filmu se širila i zapisi o njemu su se širili kako su meseci prolazili - napisao je Holis Alpert u svojoj knjizi "Fellini: A Life" (1986).Ironija je u tome što su u samom filmu oni veoma brbljavi koji su se i bavili ovim ostvarenjem, prikazani skoro demonski, kao neka vrsta apstraktnog roja pčela koji gnjavi Gvida do te mere da ga primorava da sklizne u snove i sećanja kao beg."Osam i po" se ne otvara u ovom medijskom zasićenom svetu, već sa fantazijom koja je jedna od sjajnih sekvenci snoviđenja na filmu. Gvido beži iz saobraćajne gužve u tunelu, leti kroz vazduh pre nego što se nađe kako lebdi kao zmaj, vrtoglavo gledajući dole na plažu, videći svoje stopalo vezano za konac. Upravo je ovo vrtoglavo klizanje između snova i stvarnosti zaista inspirisalo Gilijama:

- Taj početak je uticao na toliko različitih filmskih stvaralaca koji su kasnije pokušali da ga oponašaju. Saobraćajna gužva, plutanje, a onda konopac oko gležnja koji te vuče nazad na Zemlju. Mislio sam da je to najuzvišeniji i najlepši način da opišem umetničko iskustvo. Stvarnost i snovi se spajaju tako da je teško da znaš u čemu si. Felini to hvata bolje od bilo koga!Međutim, Felinijev film ne prikazuje reditelja samo u trenucima kada je "veliki čovek" na setu. Umesto toga, imamo pristup Gvidovim snovima, dok ga ponovo posećuju njegovi mrtvi roditelji, dok ima vizije iz njegovih školskih dana, pa čak i zamišlja fantastičan harem gde žive sve njegove prethodne ljubavne veze i seksualne fantazije, koje se na kraju pobune protiv njega.Pokazalo se da je on duboko pogrešna, čak i problematična osoba, kojoj nedostaje samopouzdanje. Ali, to je divno priznanje, sa Felinijem koji je osvežavajuće ranjiv u svojoj otvorenosti. Na kraju, smeštanje iskrene, nežne autobiografije u tako hladan, prazan milje postavlja pitanja šta je stvarno, a šta fantazija. Na kraju krajeva, dva tako različita sveta ne stoje prirodno zajedno:- Ono što volim kod Felinija je to što je bio lažov - rekao je Gilijam i dodao:- On je stalni lažov. On izvrće i iskrivljuje istinu. Felini je bio veliki lažov, a ipak su njegove laži bile veoma bliske istini. Zapravo, bolja istina od same istine! Njegova poenta je da je snimanje filmova toliko apsurdan i nadrealan poduhvat na prvom mestu da može biti i čudan san!

Svet Federika Felinija je i dalje iluzija. Kao i kod magije, film je stilizovana veština, ali ljudska reakcija koju inspiriše je veoma stvarna i moćna.- Prekršio je svako pravilo koje je trebalo prekršiti, stvari koje ne bi trebalo da radite on je uradio, i on je sve uspeo! Odbacivanje kinematografskog pravilnika bio je radikalan, ali nesumnjivo kul potez - zaključuje Teri Gilijam.Ali, Felinijev film na kraju pokazuje da je ono što je bitno u stvari srce koje kuca ispod moderne i hladne spoljašnjosti. Možda je njegov prizvuk pogrešive ljudskosti izrazito bezvremenski stil, što znači da se Felinijev film i danas oseća "veoma kul", piše "BBC"."Osam i po" je verovatno isto toliko portret o jednostavnom životu koliko i o kreativnosti. Možda je poslednji Felinijev trik da prikaže život kao neku vrstu filma koji sami pravimo, u koji ulazimo i izlazimo kao iz sna. A koja iluzija zaista može biti "kulija" od toga?Bonus video: Majstor trilera i horora - Hičkok 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortialfredhickokdscms-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3439385"]