0
Knjiga "Pina Bauš i njen Tancteatar" poznatog esejiste Kristijana Ekera upravo je objavljena u izdanju "Arhipelaga" u ediciji “Arhitekst”, saopšteno je iz ove izdavačke kuće.
„‘Pina Bauš i njen Tancteatar’ je knjiga o čudesnom umeću Pine Bauš i o njenim predstavama u Tancteatru u Vupertalu. Godinama istražujući život i delo Pine Bauš, Kristijan Eker govori o tome kako je ova velika umetnica promenila istoriju baleta i umetničkog plesa. Obuhvatajući raspon od ranih radova Pine Bauše do predstava sada već klasične vrednosti, Ekerova knjiga je priča o životu i talentu umetnice koja je u svojim predstavama stalno govorila o ljudima, o različitim kulturama, kao i o univerzalnoj vezi koja spaja celo čovečanstvo“, opisuje izdavač Ekerovu knjigu.
Posle uvodnog poglavlja u kome daje kratku istoriju baleta i umetničkog plesa, Eker se bavi ranim godinama i ranim radovima jedne od najvećih igračica i koreografkinja svih vremena, da bi se potom usredsredio na istoriju Tancteatra Vupertal i način i posebnost njegovor rada. U završnom poglavlju autor daje iscrpne i posvećene analize ključnih predstava Pine Bauš u Tancteatru Vupertal.
– Pisati knjigu o Pini Bauš predstavlja skoro nemoguću misiju, ali sam se ipak upustio u tu lepu avanturu. Svako ko je pokušao uspeo je samo delimično. I ova knjiga će biti delimični uspeh, ali siguran sam da je nikada ne bih napisao da nije proglašena epidemija virusa kovida, zbog čega su zatvorene sve institucije kulture i umetnosti, ali i mesta za druženje. Prvi put u životu ostao sam bez pozorišta, što je značilo da sam na ivici depresije. Tada sam seo za računar i počeo da pišem o Pini Bauš. Ova knjiga je pokušaj da se u izolaciji na poseban način srećem sa plesačima u Vupertalu, da svoje emocije dovedem u red i da ih podelim sa čitaocima. U isto vreme, to je moj skromni pokušaj da Pinu Bauš i fenomen koji njeno stvaralaštvo i ime označavaju prikažem u istorijskom okviru kojem pripada – kaže Kristijan Eker.
Rođen u Bazelu 1977. godine sa stalnom adresom u Novom Sadu, Kristijan Eker je diplomirao italijansku književnost na Univerzitetu „La Sapienza“ u Rimu, gde je i doktorirao. Radi kao docent za italijanski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi i novinarstvom i sarađuje sa uglednim domaćim i stranim listovima i časopisima (Danas, La Voce del Popolo, Il Caffè Geopolitico, Limes, Nova Misao Vojvodine, Putopis). Napisao je brojne članke o pozorištu i geopolitici, najviše se baveći zemljama u kojima se kulture sreću, a narodi ponekad i sukobljavaju. Objavio je dve knjige eseja, reportaža i putopisa: Vetar sa kopna (2015) i Peščana granica (2018).
