Panonski mornar – život i pesme Đorđa Balaševića

Kultura 19. feb. 202117:20 > 19:5512 komentara
Podeli:
Đorđe Balašević. Foto: Zoran Lončarević

Ja ne živim čak ni od danas do sutra. Živim od danas pre podne do danas uveče. Ne znam stvarno. Imam par prijatelja i jednog malog psa koji maše repom kad se kasno vratim kući i dobro mi je. Samo neka ostane tako… Ovako je govorio daleke 1978. godine Đorđe Balašević, koji je preminuo danas u 68. godini.

Kada je izgovorio ove reči imao je jedan od prvih nastupa sa grupom „Rani mraz“, sa kojom se proslavio.

Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolenec.

Balašević je odrastao u Novom Sadu, u kući u ulici Jovana Cvijića, a pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, iako je sanjao je da će jednoga dana postati fudbaler. Napustivši univerzitet 1977. pridružio grupi „Žetva“ i snima hit pesmu „U razdeljak te ljubim“ i ostvaruje svoj prvi uspeh. Singl je prodat u više od 180.000 kopija, što je bio veliki uspeh čak i za tadašnje jugoslovenske standarde.

Već naredne godine napušta bend u kome se afirmisao i sa osniva grupu „Rani mraz“ sa kojom nastupa na festivalu u Opatiji, sa pesmom „Prva ljubav“. Tokom te godine snima nekoliko hit pesama i sa njima ostvaruje velike tiraže i doživljava potpunu afirmaciju. Jedna od njih, iz 1979. godine postaće i njegov zaštitni znak. Upravo po numeri „Panonski mornar“, koju je uradio za „Rani mraz“, postaće mu neka vrsta „pseudonima“.

Retko ko Đorđa Balaševića nije zvao „panonskim mornarem“.

Pred samo snimanje pesme „Računajte na nas“ sastavu se pridružuju dotadašnji članovi grupe „Suncokret“ – Biljana Krstić i Bora Đorđević, a ta numera postaje svojevrsna himna jedne generacije.

Neki su tu pesmu – „Računajte na nas“ nazivali nezvaničnom himnom Titove omladine. Ta pesma je poručivala starijoj generaciji da će mladi slediti revolucionarni komunistički put, koji su zacrtali stariji revolucionari na čelu sa Titom. Zbog te numere neki su mu tokom devedesetih zamerali da je titoista i jugonostalgičar, na šta je on odgovorio na duhovit način:

„Ljudi, ja sam tu pesmu napisao pre 20 godina, da sam tad ubio Tita do sad bih izašao…“.

Međutim, nakon samo dva meseca grupu napušta Bora Đorđević i formirao „Riblju čorbu“. Balašević i Bilja Krstič sami su snimili prvi album „Ranog mraza“ – „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu“, a za produkciju i aranžmane na ploči bili su zaduženi bivši članovi „Korni grupe“.

Na festivalu u Splitu 1979. godine, Balašević je osvojio prvu nagradu sa pesmom „Panonski mornar“, a već tada ima toliku popularnost da je u beogradskom Domu sindikata tada bilo rasprodato čak osam koncerata.

Međutim, odlazak u vojsku mnogo toga je promenio. Osim što tokom vojnog roka, koji je služio u Zagrebu i Požarevcu, snima i TV seriju „Vojnici“, odlučuje se da je kraj grupi „Rani mraz“, uz oproštajni album „Odlazi cirkus“. Upravo na toj ploči našle su se neke od pesama po kojima se Balašević pamtio tokom čitave karijere – „Priča o Vasi Ladačkom“ i „Život je more“.

Definitivno se odlučuje da se otisne u solo vode, kada 1982. godine objavljuje album „Pub“, koji je producirao Josip Boček. Osim što ostvaruje izvanredan uspeh solo prvencem, iste godine ponovo se okušava u glumačkim vodama. Naime, pojavljuje se i u filmu i TV seriji koju je režirala Soja Jovanović „Pop Ćira i pop Spira“, gde je tumačio zapaženu ulogu berberina Šace.

A već naredne zime u njegovoj muzičkoj karijeri dešava se nešto što će godinama kasnije postati velika tradicija. Naime, prvi put puni beogradski Sava centar, koji će godinama kasnije ispunjavati svojim legendarnim novogodišnjim koncertima.

Kada je snimio album „Bezdan“ 1986. godine, Đorđe Balašević je često naglašavao da je time počeo najplodniji period njegovog stvaralaštva. Ređaju se albumi „Panta rei“, „Tri posleratna druga“, a u smutnom vremenu kada počinje rat na prostoru Jugoslavije 1991. godine izlazi umetnikov album „Marim ja…“.

U ovoj kolumni u Radio TV Reviji, dok besni rat na prostoru bivše velike zemlje, Balašević pravi oštre i kritičke osvrte na sva aktuelna, pretežno politička dešavanja u zemlji. Ratne godine provodi sklonjen od javnosti, izbegavajući mobilizaciju. Krajem 1993. godine snima album „Jedan od onih života“; album izlazi u vreme teške ekonomske krize, a pesme su inspirisane ratnim tragedijama. Tih godina Balaševićevi koncerti postaju „javna čistilišta“, jer na njima iznosi veoma oštre kritike na račun aktuelne vlasti, sa jasnim opozicionim stavovima.

O teškom vremenu koje je ovaj prostor zadesilo tokom poslednje decenije 20. veka Balašević se osvrnuo na albumu objavljenom 2000. godine „Devedesete“. Na tom albumu on daje javnu osudu jednog izgubljenog vremena, a umesto nostalgičnih ili ljubavnih pesama na koje je navikao svoju publiku, na ovom izdanju je ostala zabeležena pesma „Živeti slobodno“. Baš ova pesma bila je na neki način himna petooktobarskih promena u kojima je i Đorđe Balašević aktivno učestvovao.

Poslednji studijski album „Rani mraz“ objavio je 2004, a dve godine kasnije i roman „Kao rani mraz“.

Iza sebe je ostavio suprugu Oliveru i ćerke Jovanu i Jelenu i sina Aleksu.

Komentari

Vaš komentar