0
Najjeftinije likovno delo među 10, za koje je izdvojeno najviše novca u 2021. godini, stajalo je "samo" 61.6 miliona dolara, a najskuplje je prevazišlo cifru od stotinu miliona dolara! Ako se sabere deset najskupljih likovnih dela u proteklih 12 meseci, koja su "otišla" na aukcijama, ispostavlja se da su vredna čitavih 1.2 milijarde dolara!
Uprkos tome što je i 2021. bila u senci pandemije koronavirusa, tržište umetnina, bar ono koje se reflektovalo na javnim nadmetanjima, cvetalo je…
U odnosu na 2020. kada su samo dva dela na aukcijama uspela da prešišaju „magičnu cifru“ od 50 miliona dolara, u 2021. „scenario“ je bio posve drugačiji. Neverovatnom količinom bogatstva, podseća sajt „Artnet njuz„, razmetali su se kupci u aukcijskim salama Kristija, Sotbija…
Evo 10 najskuplje prodatih dela u 2021. godini:
Gotovo pet decenija nakon smrti Pikaso je i u 2021. bio nedodirljiv. Od 13. maja, kada je održana aukcija u njujorškom Kristiju, niko španskog slikara nije mogao da dotakne!
Tada je ulje na platnu španskog slikara „Žena sedi ispred prozora“ (Femme assise près d’une fenêtre) prodato za rekordnih 103.4 miliona dolara. Gotovo 20 minuta trajala je bitka kolekcionara za sliku nastalu 1932. godine.
Ta skupocena „žena kraj prozora“ dočarava portret Pikasove muze Marije-Tereze Valter, koja je uz drugu suprugu Žaklin Rok, bila najduža slikareva veza. Sa njom je 1935. godine dobio ićerku Maju Vidmajer Pikaso. Iako će se život Pikasove muze, kao uostalom i Rokove, završiti tragedijom, jer se 1977. godine obesila, danas se baš njena statua nalazi na slikarevom grobu. Ta slika se pre samo osam godina našla na tržištu, kada je kupljena u Londonu za 44.8 miliona dolara, a uoči majske aukcije procenjena je na 55 miliona dolara. Otišla je za maltene dvostruko veću cifru.
Nije jedan od najvećih stvaralaca 20. veka, ali i svih vremena – Pablo Pikaso imao najskuplje prodato delo u prošloj godini, već je, ako se uzme u obzir cela 2021, bio ubedljivo najtraženiji. Za 11 meseci Pikasova dela su na javnim nadmetanjima otišla za gotovo 660 miliona dolara!
Pikasu je u 2021. godini „disao za vratom“ umetnik koji mu se toliko divio – Žan Mišel Baskijat. Dela njujorškog umetnika bila su toliko tražena da je na aukcijama u protekloj godini za njih izdvojeno čak 414.5 miliona dolara.
Takođe u njujorškom ogranku Kristija, 11. maja Baskijatovo delo „In This Case“ prodato je za 93.1 milion dolara. „Iščašena“ i vibrantna slika lobanje, čestog motiva na njegovim delima, nastala 1983, postala je drugo najskuplje delo Žana Mišela Baskijata, a uoči aukcije bila je procenjena na oko 50 miliona dolara. Međutim, tu „ikonu smrti“ – napravljenu delom kao autoportret, a delom kao pamtljivi logo i oda njegovim korenima uličnog umetnika, na javno nadmetanje stavio je italijanski biznismen Đankarlo Đameti, jedan od osnivača modne kuće „Valentino“. Bila je procenjena na 50 miliona dolara, a pazarena je za maltene dvostruko veću cifru.
Poslednjih godina cene radova Baskijata, koji je preminuo 1988. u 27. godini od predoziranja heroinom, „eksplodirale“ su na likovnom tržištu. U maju 2016. godine jedna od njegovih slika iz serijala „Lobanja“ (Head) prodata je za 57.3 miliona dolara. A samo godinu dana kasnije još jedno delo iz istog serijala, nastalo 1982, prodato je na aukciji u Sotbiju za neverovatnih 110.5 miliona dolara, što je bio rekord za jednog umetnika iz SAD, naročito Afroamerikanca. Posle te prodaje Baskijatov prijatelj i trgovac umetninama Džefri Rajč izjavio je kako je umetnik konačno „u istoj ligi kao njegov omiljeni Pikaso“.
Kristijeva rivalska aukcijska kuća, Sotbi ostvarila je u 2021. godini prodaju treće, odnosno četvrte najskuplje slike. Godinu su počeli na idealan način, jer je 28. januara izvrstan i misteriozan portet umetnika čija su dela retko na aukcijama, Sandra Botičelija, prodat za 92.1 milion dolara. Ta slika čuvenog firentinskog umetnika „Portret mladića s rondelom“ (Portrait of a Young Man Holding a Roundel) stara je pet i po vekova. Portret na kojem je dočaran plemić iz porodice Mediči, postala je tada najskuplje prodato delo italijanskog renesansnog majstora ikad. Botičelijev prethodni rekord iznosio je „svega“ 10.4 miliona dolara.
Nastala u periodu između 1470. i 1480. godine, prodata je na onlajn aukciji njujorškog ogranka Sotbija za samo pet minuta, postavši takođe jedan od portreta za koji je poslednjih godina izdvojeno najviše novca, jer je, primera radi, „Portret Adele Bloh Bauer“ Gustava Klimta „otišao“ 2006. godine za 87.9 miliona dolara, dok je Van Gogov prikaz doktora Gašea dostigao 82.5 miliona dolara.
Takođe, Botičelijev portret postao je drugo najpaprenije delo iz kičice starih majstora još od 2017. kada je „Salvator Mundi“ Leonarda da Vinčija, oko čije autentičnosti se i danas lome koplja, ostvario rekord najskupljeg dela ikad, od 450 miliona dolara.
U istom Sotbijevom ogranku polovinom novembra delo američkog apstraktnog ekspesionističkog slikara Marka Rotka „Broj sedam“ (No. 7) iz 1951. prodato je za 82.5 miliona dolara.
– Boje i njihov odnos nisu bitne. Zanima me da iskažem osnovne ljudske emocije, tragediju, ekstazu… A kad se ljudi slome i rasplaču nad mojom slikom, znam da sam obavio posao – govorio je američki slikar Mark Rotko, misleći prevashodno na svoj čuveni serijal naznačen jednostavnim brojevima. Slika pod rednim brojem 7, jedan od Rotkovih najcenjenijih radova iz serijala, na tržište je došla zahvaljujući razvodu Harija i Linde Meklou. Jedan od najbogatijih američkih bračnih parova je unosan biznis sa nekretninama i investicijama koristio i za građenje impresivne umetničke kolekcije, u kojoj su bila dela Pikasa, Vorhola, Poloka, Rotka… I s podelom imovine i „Broj 7“ umetnika, rođenog u Litvaniji, koji je izvršio samoubistvo 1970. u svom njujorškom ateljeu, završio je na „dobošu“.
Kupac je bio iz Azije, a malo je falilo da svojom „transakcijom“ sruši Rotkov rekord iz 2012. kada je za njegovo delo izdvojeno 86.9 miliona dolara.
Iz iste kolekcije bivših supružnika Meklou istoga dana na aukciji u Sotbiju našla se i Đakometijeva skulptura „Le Nez“ (Nos) iz 1947. godine. Delo je za 78.4 miliona dolara pazario mladi američki milijarder Džastin San, koji se obogatio zahvaljujući platformi za kriptovalute.
Ovu skulpturu od bronze glave muškarca sa izrazito velikim nosem možda najbolje opisuju reči koje je davno izgovorio švajcarski umetnik Alberto Đakometi:
– Ne radim da bih stvarao lepe slike ili skulpture. U stvaralačkom činu najvažnije mi je da zadržim pogled u očima modela, posle čega sve teče…
No, ovo nije najskuplje prodato Đakometijevo delo. Jedna bronzana skulptura, nastala iste, 1947. „L’Homme au doigt“ (Čovek koji pokazuje prstom), visine 180 centimetara, ušla je u istoriju kada je 2015. godine na aukciji u Kristiju prodata za 141.3 miliona dolara.
Samo pet godina pre toga skulptura „L’Homme Qui Marche I“ (Čovek koji hoda), koja inače krasi novčanicu od stotinu švajcarskih franaka, prodata je za 103.93 miliona dolara u Sotbiju, a 2014. za Đakometijevu „Kočiju“ izdvojeno je 100.97 miliona dolara.
Jedno od dela iz izuzetne umetničke zbirke pokojnog naftnog magnata Edvina Koksa bio je pejzaž Vinsenta van Goga „Drvene kolibe među maslinama i čempresima“ (Cabanes de bois parmi les oliviers et cyprès). Ovo delo, naslikano u oktobru 1889. godine, stajalo je u domu američkog bogataša u Dalasu, sve dok, kao deo njegove kolekcije, nije završilo na aukciji u njujorškom Kristiju 11. novembra. Iako procenjen na najviše četrdesetak miliona dolara Van Gogov pejzaž otišao je za 71.35 miliona dolara, ušavši tako među pet najskuplje prodatih dela holandskog majstora na aukcijama.
Van Gog je te drvene kolibe naslikao dok je bio na lečenju. Samo šest meseci nakon što biva smešten u psihijatrijsku ustanovu u Sen Remiju, u Provansi umetnik se leči i slikanjem…
Nakon smrti Van Goga slika je jedno vreme bila u vlasništvu supruge Vinsentovog brata Tea. Takođe, dugo ju je posedovao i meksički kolekcionar i trgovac umetninama Marijus de Zajas, da bi je Koks kupio još 1982. Novi vlasnik, nakon novembarske aukcije, postao je londonski biznismen Hugo Nejtan, osnivač ugledne konsultantske firme „Beaumont Nathan“.
I dok su slike iz serijala „Plastovi sena“ Kloda Monea i dalje najskuplje na tržištu, pa je tako jedan od radova pre dve godine prodat za rekordnih 110.7 miliona dolara, prva asocijacija na francuskog impresionistu za mnoge su i dalje njegovi „Lokvanji“.
Objašnjavajući opsednutost lokvanjima, koje je na platnu dočarao u bezbroj varijanti Klod Mone je, pred kraj života, u svom ateljeu ovako pričao o „poreklu“ svog slikarskog serijala:
– Trebalo mi je vremena da razumem moje lokvanje. Posadio sam ih iz zadovoljstva; uzgajao ih ne razmišljajući da ću da ih slikam. Da bi vam se neki predeo uvukao pod kožu potrebno je da prođe više od jednog dana. I onda, odjednom, doživeo sam otkrovenje. Koliko je moje jezerce čarobno! I dohvatio sam se palete…
I 12. maja u njujorškom ogranku Sotbija „Jezero lokvanja“ (Le Bassin aux nymphéas), slika na kojoj je francuski impresionista radio između 1917. i 1919. godine, otišla za 71.35 miliona dolara.
Jedna prekretnica desila se u 2021. Naime, 11. marta u njujorškom Kristiju prodato je digitalno delo za rekordnu sumu. Rad američkog umetnika Bipla prodat je tada onlajn (aukciju je pratilo rekordnih 22 miliona ljudi) za čak 69.3 miliona dolara. Taj rad, nazvan „Everydays: the First 5.000 Days“, digitalni kolaž crteža i animacija prikupljanih tokom 5.000 dana, umetnika, čije je pravo ime Majk Vinkelman (39), vinuli su u „odabrano društvo“ najskupljih na svetu.
Ta kupovina označila je i „meteorski uspon“ nove tehnologije za potvrdu autentičnosti uz upotrebu „blokčejna“ koji se koristi za kriptovalute. Taj „blokčejn“ se pokazao kao „čudesni lek protiv kopija“, jer su one bile jedna od kočnica u razvoju digitalne umetnosti. A to rekordno delo prodato je za „nezamenljivi token“ (non-fungible token NFT).
Početna cena bila je stotinu dolara, da bi na kraju otišla singapurskom NFT produkcionom studiju i kripto fondu Metapurse za čak 69.3 miliona dolara. Naravno, za kupovinu su koristili svoj „nezamenljivi token“…
Portret kineskog cara Ćiana Longa iz dinastije Ćing, znane i kao Mandžurska dinastija, u borbenoj akciji načinjen je u 18. veku. Vladara je u njegovom osvajačkom pohodu ovekovečio kineski slikar Šu Jang, koji je i radio na carskom dvoru u periodu od 1750. do 1776. godine. Ovo delo naslikano na svitku prodato je u junu na aukciji u Pekingu za 65 miliona dolara.
Postalo je tada jedno od najskuplje prodatih kineskih dela na javnim nadmetanjima.
Umetničko delo donosi priču o osvajanju i pokušaju učvršćivanja vlasti na zapadu Kine koja počinje kraj Žengjamen kapije u Pekingu, nastavlja se na Trgu Tjenamen, a završava na ulazu u Zabranjeni grad, u kome se jedno vreme i čuvalo.
Prethodni put ovo delo bilo je na aukciji 2009, kada je kupljeno za „samo“ 19.7 miliona dolara.
Podela imovine bivšeg bračnog para Meklou zaslužna je za još jedno remek-delo koje se našlo na aukciji tokom 2021. U pitanju je slika „Broj 17“ (Number 17) američkog umetnika Džeksona Poloka iz 1951. godine, koja je nastala kao deo serijala od 33 platna nazvanog „Crne slike“.
„Nameravam da slikam velika dela koja će pokrenuti stvari. I ta dela istovremeno će moći da budu viđena i kao slike i kao murali“, govorio je američki umetnik. Predvodnik apstraktnog ekspresionizma u SAD u prvoj polovini 20. veka,
Polok je napravio jedan od najradikalnijih slikarskih stilova. Čuven je po tzv. „dripping“ (kapajućoj) tehnici. Svoja platna postavljao bi na tlo, a umesto kičice koristio je štapove, kuhinjski pribor, pa i svoje telo da nanese boju koju bi mešao sa peskom i mrvljenim staklom.
I jedno od dela iz serijala „Crne slike“ prodato je, na iznenađenje mnogih 15. novembra u njujorškom Sotbiju za 61.6 miliona dolara. Ne samo da daleko prevazišlo najvišu procenjenu vrednost od 35 milona dolara, već je slika s rednim brojem 17 postala najskuplje prodato Polokovo delo, srušivši rekord iz 2013. od 58.3 miliona dolara!
Bonus video:
Pikaso, umetnički genije
