1
Hercules and Love Affair verovatno je jedan od najzabavnijih i istovremeno najozbiljnijih novijih dark art dance sastava na kugli zemaljskoj. Njihova muzika istovremeno vas tera na razmišljanje i refleksno poziva na otkačeni ples, dok – u najmanju ruku interaktivan – grupni šou na pozornici zadivljuje, očarava i obuzima sva vaša čula.
No, Hercules and Love Affair nisu tek puka zabava i zvučno-modni hedonizam, već mnogo više od toga – zahtevna meditativna plesna muzika sa briljantnom oštricom. Njihov poslednji album, po imenu „In Amber“ (Skint Records/BMG), koji se pojavio u junu ove godine, donosi tako jedno transcendentalno iskustvo vašem sluhu, uz pomoć stare prijateljice i saradnice Anohni (nekada Antony Hegarty iz kultnih Antony and the Johnsons). O prisustvu bubnjara Budgieja na ovoj ploči – nekadašnjeg člana slavnih Siouxsie and the Banshees i ex-supruga njihove fabulozne frontmenke Siouxsie Sioux – da i ne govorimo. Možda je aktuelna muzika Hercules and Love Affair za mrvicu ili dve ili čak mnogo više mračnija od onoga što smo upamtili tokom njihovog prethodnog dolaska u ove krajeve 2012. godine, ali njen gust, sirupast intenzitet bez sumnje ima svoj neodoljiv šarm.
U sve to imaćemo priliku da se uverimo uživo 2. septembra u Novom Sadu, u Kreativnom distriktu, kad nastupe kao deo manifestacije Kaleidoskop kulture, u okviru godišnjeg programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022.
Da li biste bili ljubazni da se prisetite uspomena u vezi sa svojim detinjstvom i ranim tinejdžerskim godinama u Denveru, Kolorado? U kakvom ste komšiluku živeli u to vreme, i da li je porodica podržavala vaše životne izbore, posebno one muzičke?
– Živeo sam u Južnom Denveru, u lepom kraju, i išao u veoma dobru, privatnu školu. S vremenom sam postajao sve više zainteresovan za alternativnu potkulturu i muziku, te sam počeo da tražim druge sebi slične, koji su takođe bili zainteresovani za iste stvari. Pretpostavljam da se više nisam uklapao u konzervativnu sredinu u kojoj sam živeo, pa sam pronašao sam svoj put do centra grada i ljudi koji su razmišljali kao i ja, sve više se udaljavajući od predgrađa.
Da li ste kroz klasičnu muziku konačno našli sebe? To je bila vaša rana fascinacija, ali šta ste to zapravo tražili u ovom žanru, šta vas je najviše uzbudilo u njemu?
– Voleo sam emotivnu prirodu i romantizam klasične muzike kao mlad, ali – iako sam učio da sviram klavir – nikada nisam bio na putu da postanem ozbiljan pijanista. Srećom, imao sam nastavnike koji su prepoznali koliko volim da komponujem i ohrabrivali me da radim u tom smeru. To je bio pravi blagoslov za mene.
Kako ste otkrili „dance“ muziku i šta vam je ona značila u tinejdžerskim godinama? Da li ste pokušali da postanete DJ?
– Dance muziku sam otkrio u alternativnim noćnim klubovima u kojim se puštao uglavnom „novi talas“, industrijski rok i rani tehno. Bilo je to uzbudljivo iskustvo, i da – iz tog razloga sam i počeo da se bavim DJ-ingom sa svega 15 godina.
Ko su bili vaši najveći heroji pop kulture u tim formativnim godinama?
– Al Jourgenson iz Ministry, Mark Bell iz LFO, Jack Dangers iz Meat Beat Manifesto.
Kada ste počeli da pravite sopstvenu muziku i kakve ste pesme želeli da komponujete?
– Već sa 11 godina počeo sam da pišem muziku za klavir, a na fakultetu sam se ozbiljno upustio u kreiranje elektronske muzike.
Kada ste se preselili u Njujork i kako ste upoznali ANOHNI? Kakav je bio vaš prvi utisak o njoj, kao osobi? Kako ste odlučili da radite zajedno na demo snimku „Blind“, koji vas je na kraju proslavio?
– Upoznali smo se na jednoj večeri, preko zajedničkih prijatelja – mislio sam da je veoma slatka i duhovita. Nakon što smo se zbližili, podelio sam sa njom neke od svojih elektronskih kompozicija i odlučili smo da snimimo jednu od njih u studiju, a to je upravo bila „Blind“. Ostalo je istorija, što se kaže…
Ko je bio vaša ključna inspiracija na njujorškoj muzičkoj sceni u to vreme? Koliko je klupska underground dance scena u Njujorku bila velika i raznovrsna?
– Njujork je uvek bio muzički raznovrstan, ali su definitivno trendovi bili ti koji su diktirali šta je popularno u kom trenutku. U to vreme, kada sam prvi put počeo da izlazim, to je uglavnom bilo da bih igrao uz legendarne DJ-ejeve house muzike poput Francoisa Kevorkiana, Timmyja Regisforda i druge. Ušao sam polako u taj svet, pokušavajući da shvatim gde se nalazim i da li tu ima mesta za mene.
Na koji način ste sastavili grupu Hercules and Love Affair? Kakvu ste muziku želeli da ponudite svetu?
– Muzika me je oduvek vodila i pokazivala kuda treba da idem. U jednom trenutku se jednostavno pokazala potreba da dam neko ime muzici koju sam pisao, i tako sam pronašao naziv – Hercules and Love Affair, čiji je koren, naravno, u grčkoj mitologiji.
Koja je ideja iza koncepta benda koji se stalno menja, i nema stalne članove? Da li ste odmah na početku imali tu dugoročnu viziju, da stalno menjate ljude u Hercules and Love Affair? I zašto?
– Uvek su mi se dopadale grupe predstavljene kao ekipa koja se stalno rotira, ili bar ima mnogo gostiju – od Massive Attack do Ministry. Postojala je izvesna neuhvatljivost tih sastava, što su tako jasno odstupali od „kulta ličnosti“, koji se uporno neguje u pop muzici. U određenom trenutku, na početku mog stvaranja muzike – odlučio sam da ću zauzeti takav pristup.
Hercules and Love Affair nudi jedinstvenu mešavinu različitih žanrova sa elektronskim plesnim ritmom, i muziku koja se takođe stalno menja tokom vremena. Kako pronalazite nove kreativne inspiracije, iz albuma u album?
– Sve to je pod velikim uticajem mog okruženja, i isključivo je u vezi sa onim što mi se dešava, sa mojim kretanjem kroz život i osmišljavanjem sopstvenih iskustava.
Vaš najnoviji album „In Amber“ vraća se, posle dužeg vremena, na saradnju sa ANOHNI – kako ste se odlučili da ponovo radite zajedno? Da li ste bili zadovoljni procesom rada? Ima li još muzike koju možete ponuditi u budućnosti?
– Uvek je zadovoljstvo i izazov raditi sa ANOHNI – osećam da se i kao umetnik i kao osoba mnogo razvijam kroz našu saradnju. Što se tiče budućeg rada, ko zna?!
U vašoj muzici sada postoji određeni gothic element, a takođe se koristi i više gitara. Odakle ovo dolazi – da li ste slušali alternativni rok i post-punk kada ste bili mladi? Ili je ovo Budgiejev doprinos?
– Da, sve dolazi iz ljubavi prema tim vrstama muzike u mojoj mladosti i od toga što sam nastavio da ih slušam i kada sam odrastao. Budgie je definitivno pojačao takve atribute u mom muzičkom izrazu, dajući mu snažan ličan pečat kroz svoj fantastični stil bubnjanja.
Da li „In Amber“ znači da Hercules and Love Affair postaju mračniji nego ikad?
– Zaista ne znam…
Šta ste mislili svojom izjavom da postoje emocionalna polja u koja se niste upuštali ranije, poput „uništenja, besa, gubitka, ali i iskupljenja i putovanja ka osnaživanju“? Sve ovo zvuči tako ozbiljno – da li ste nešto od tih stvari zaista iskusili u svom životu, i s tim u vezi osetili kako je jedini pravi način da odbacite ovu tugu tako što ćete samo da pevate i puštate muziku koja izražava vaše stanje uma i srca?
– Pošteno je reći da sav materijal kog potpisuju Hercules and Love Affair uvek na nekom nivou izražava trenutno stanje mog srca i uma – generalno, mislim da je poslednjih nekoliko godina sve bilo ispunjeno vrlo intenzivnim događajima, uz puno velikih lomova u društvu, koje sam i lično osetio.
Pa, da li je onda „In Amber“ o ljubavi ili aferi?
– Ne, rekao bih ne!
Da li se sećate svog koncerta na EXIT festivalu u Novom Sadu pre deset godina? Bernard Sumner iz New Order, na primer, bio je zaista zapanjen i oduševljen vašim nastupom, koji je bio pre njihovog.
– Da, da, bio je to zaista zabavan nastup. Dugo smo čekali da se vratimo!
Konačno, koja nova čuda možemo očekivati na nastupu Hercules and Love Affair u Novom Sadu, 2. septembra, u okviru Kaleidoskopa kulture?
– Kreiraćemo veliki, glasni zid zvuka, ponudićemo mnogo originalne muzikalnosti i puno puno plesa…
Bonus video: Glas, dirka, bas I’ll Remember April