0
Verujem u snagu filma da promeni stvari ili bar da ukaže na problem. Dokaz su ostvarenja koja smo snimali devedesetih. Tada sam ostvarila svoje prve uloge, i tog vremena se sećam sa puno nostalgije, kaže glumica Ana Sofrenović za Nova.rs.
Tokom glumačke karijere Sofrenovićeva je ostvarila zapažane uloge u kultnim ostvarenjima poput „Ubistva s predomišljajem“, „Nebeske udice“, „Tango je tužna misao koja se pleše“, a svoje prve korake ispred kamere delila je sa Sergejem Trifunovićem, Nebojšom Glogovcem…
– To je sam početak moje karijere, prva dekada koja će mi ostati u najlepšem sećanju kao nešto najbolje što sam u životu radila. S puno nostalgije se sećam tog perioda – kaže glumica koja se godinama unazad posvetila pedagoškom radu na Fakultetu umetnost Prištine gde predaje tehniku glasa.
Prisećajući se tog turbulentnog perioda devedesetih kaže da je verovala u snagu filma kao glasa njihove generacije.
– Film ima snagu da promeni. Ono što je meni tad bio najvažniji znak je da su ljudi preko granice hteli da nas saslušaju uprkos medijskom ratom čiji smo bili deo, svemu onome što nam se dešavalo u to vreme i kako su nas obeležavali u stranim medijima… Filmski festivali su bili prostor gde smo mogli da progovorimo onako kako smo mi smatrali da treba – kaže glumica.
Komentarišući današnju kinematografiju ističe da se snima više nego ikad, ali da se boji kako će se to odraziti na kvalitet.
– Mislim da se kinematografija bori i da će se izboriti. Jako mi je stalo da sačuvamo našu kinematografiju i da ona jača. Sada je dosta vezana za TV serije, svi filmovi se pratvaraju u serije da bi mogli da dobiju budžete, ali ja se nadam da će uspeti da sačuva svoj kvalitet i jedinstvenost – navodi i dodaje:
– Mnogo mi nedostaje film i nadam se da ću uskoro raditi nešto novo. Snima se, kao što sam rekla puno, tako da će biti prilike i za mene. Nema ničega što mi je žao što nisam snimala. Bavim se sa toliko različitih stvari, te mnoge likove živim kroz različite forme. Kada se nešto novo bude pojavilo, tad ću znati.
Za kraj ističe da umetnik i čovek bez strasti ne postoji i da treba naći ključ.
– U ovim teškim i izazovnim vremenima pomažem sebi tražeći taj ključ. Za mene je to promena. Uvek pokušavam da radim i pronalazim nešto novo što će me inspirisati – zaključuje Ana Sofrenović.
Bonus video: Sloboda Mićalović o ulozi u predstavi Alisa u zemlji strahova