8
Prolazimo kroz okupaciju naše zemlje. A okupirao ju je srpski režim. Zato sam i posvetio nagradu mojim sugrađanima u Srbiji i predivnim kolegama koji borbu vode stameno od početka, kaže za Nova.rs Adem Tutić, laureat Srca Sarajeva.
Držeći indeks u ruci mladi reditelj i student Fakulteta dramskih umetnosti Adem Tutić izašao je na scenu Narodnog pozorišta Sarajevo, na zatvaranju 31. Sarajevo film festivala, kako bi primio nagradu za najbolji studentski film – „Tarik“. I s tim svojim indeksom u jednoj ruci, i nagradom Srce Sarajeva u drugoj Tutić je, sav uzbuđen, poručio:
– Ovu nagradu posvećujem kolegama u Srbiji koji se bore za slobodu!
I sada, kada su se slegli utisci, autor najboljeg studentskog filma na najvažnijoj regionalnoj filmskoj smotri, koja je prepoznata i diljem sveta, Adem Tutić naglašava u razgovoru za Nova.rs da priznanje Sarajevo film festivala, iako ga nije očekivao, nosi veliku vrednost, između ostalog i simboličku:
– Naročito ako uzmem u obzir to u kakvoj je situaciji festival nastao i kroz šta je sve Sarajevo prošlo. I mi danas, na sličan način, prolazimo kroz okupaciju naše zemlje. A okupirao ju je srpski režim. Zato sam i posvetio nagradu mojim sugrađanima u Srbiji i dragim, hrabrim i predivnim kolegama koji ovu tešku borbu vode stameno od početka – kaže mladi reditelj, koji je rođen i odrastao u Novom Pazaru.
8
5
Student filmske i televizijske režije na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Srdana Golubovića, priseća se za naš sajt i onog teškog trenutka kad je incident ispred FDU-a pokrenuo lavinu:
– Iz svog sećanja nikada neću izbrisati osećaj koji sam imao 22. novembra 2024. godine dok sam gledao neke, u tom momentu nepoznate, a kasnije identifikovane ljude kako napadaju moje kolege ispred našeg fakulteta. Taj momenat pokrenuo je ovu lavinu nezadovoljstva i, nažalost, to nasilje je nastavljeno i preneto na sve studente i građane. Taj proces je, s druge strane, svima nama odvojio žito od kukolja i jasno pokazao granicu između ljudskog i neljudskog u ovoj zemlji. Meni je čast što sam te sudbine da baš u ovom momentu budem student Fakulteta dramskih umetnosti. Neizmerno sam ponosan na to. Ponosan sam i na svoje kolege i imam privilegiju da nosim taj indeks, te sam zato isti visoko podigao u Sarajevu!
Još pre nego što je Tutićev „Tarik“ uvršten u takmičarsku selekciju – Studentski film mladi autor je smatrao da njegovo ostvarenje zaslužuje mesto u programu, a možda i nagradu, što ovako objašnjava:
– „Tarik“ je zapravo deo svih nas jer smo, sigurno, svi barem jednom imali osećaj nepripadanja. Zato je s njim jako lako poistovetiti se i to čini ovu priču univerzalnom. Naravno da se osećate ispunjeno kad dobijete potvrdu za svoj rad i budete ovenčani ovakvom nagradom – priznaje Tutić.
A film, za koji je ovenčan nagradom Srce Sarajeva za najbolje studentsko ostvarenje, „Tarik“ drama je o odrastanju jednog tinejdžera koji se ne uklapa apsolutno nigde.
– Tamo gde je odrastao ne uklapa se imenom, a ovamo gde imenom pripada ne uklapa se – jer tu nije odrastao. Dakle, ovo je film o detetu koje ne pripada nigde, kojeg vuku kao kofer koji predstavlja problem jer se nigde ne može uglaviti i smestiti. Tarik nije imao mogućnost izbora, već smo mu mi, kao društvo sa svim našim mrakovima i podelama, dali „oblik“. Zbog toga Tariku svaka prilika u životu izmiče ispred nosa, čak i ovde gde je „naš“. A tamo gde je „njihov“, Tarik se ne može vratiti, jer je „naš“ – pojašnjava Tutić.
Sudbina junaka njegovog filma povlači sa sobom i pitanje koje muči i samog autora:
– A to je kako postati „pravi muškarac“ u današnjem društvu, pogotovu ako ste odrasli ovde, na našim prostorima i šta to „pravi muškarac“ uopšte znači. Kako jedan mladi dečak reaguje na ogromni naboj toksične muškosti i kakvu promenu to donosi? Da li će mu to pomoći da odraste i postane „pravi muškarac“, ili će ga dovesti do potpune zbunjenosti u vremenu i prostoru, kojima, vrlo moguće, ne pripada?
Filmom je želeo da prenese poruku da je svet postao vrlo nesigurno, mračno i brutalno mesto. No, sami smo ga takvim napravili, zbog čega ga ne smemo ostaviti „u rasulu“:
– U takvom svetu je teško odrastati. U vremenu kad bukte ratovi, kad neko čini genocid pred našim očima, naša država oteta, a mi očajnički pokušavamo da je vratimo, sigurno je teško postati čovek. Isto tako je Tariku teško da za sebe nađe mesto jer mu ga svet, a ni njegova porodica nisu dali – ukazuje Tutić i poziva sve da se ujedinimo bar oko jednog motiva:
– Trenutno jedan motiv – sloboda okuplja našu celu zemlju. Ta sloboda je celu Srbiju dovela u Novi Pazar da vide da je naš grad svet i pokrenula emocije, suze, ljubav. I spasiće nas i ujediniti ljubav i sloboda. Ovo je naša jedina šansa!
Tutić je „Tarika“ radio kao ispitni film na trećoj godini studija. Upravo s ovim ostvarenjem položio je i završni ispit iz Filmske režije kod profesora Srdana Golubovića. A snimio ga je prošlog leta za samo šest dana u Novom Pazaru, što je bilo, kako napominje, izazovno i stresno:
– Morao sam da se bavim, osim režijom, i produkcijom. Ali, i u tome je magija ovog posla. A s obzirom da nam je zadatak bio da napravimo film koji je „lična priča“, s Mariom Nikolićem radio sam i na scenariju. S Nikolićem sam imao uspešnu saradnju i na prethodnom filmu „Četres“ koji je nagrađen na Festivalu Kustendorf. I Mario je opet na neverovatno precizan način uhvatio svet o kom sam želeo da pričam. Kao da smo bili u istom svetu i u njemu stvorili neki „naš“ jezik. A režija mi je bila najlakši deo posla jer se najviše oslanjam na intuiciju, koja me do sada nikada nije izneverila. Pre pisanja priče u mojoj podsvesti se formira put koji treba da pratim, od toga kog glumca treba da odaberem, do toga gde treba da postavim kameru. A i kada ste okruženi talentovanim ljudima, nemate o čemu da brinete, jer vas oni čuvaju i od grešaka, kao što je to činio i direktor fotografije ovog filma Filip Tasić.
Od oktobra će Tutić i zvanično, kako kaže postati apsolvent na Fakultetu dramskih umetnosti:
– Moja klasa je nakon „prisilnog“ povratka na fakultete odlučila da nastavi sa studijama, dok su neke kolege iskoristile priliku da zamrznu godinu. S obzirom na to da smo bili završna godina, odlučili smo, ipak, da nastavimo i stremimo ka završetku fakulteta i diplomskim filmovima.
I Tutić, posle trijumfa u Sarajevu, već razmišlja o prvog dugometražnom dokumentarcu:
5
1
– Trenutno sam u fazi priprema i rane produkcije dokumentarnog filma o mladom marokanskom migrantu Šahidu koji trenutno boravi u Novom Pazaru i čeka početak sudskog postupka protiv policijskih službenika koji su bili krvnički nastrojeni spram njega, a rezultat te policijske brutalnosti jeste da je izgubio noge. Tu priču svi moraju da čuju – odsečan je naš sagovornik.
Za kraj Adem Tutić se priseća saveta jednog od svojih profesora s FDU, koji mu je sugerisao da oni kao filmski reditelji „znaju od svega po malo, a ništa do kraja“:
– I zaista sebe ne vidim ni u jednom drugom poslu, jer mi film služi kao neka vrsta terapije da svarim ovaj, nimalo lako svarljiv, a opet tako varljiv svet.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare